“Sve intenzivnija kampanja sabotaže i nasilja širom Evrope”: Kako je neuspešni napad u Lajpcigu otkrio širu operaciju ruske obaveštajne službe? – Svet

Dana 4. avgusta, dron je udario u krilo ukrajinskog aviona na aerodromu u Lajpcigu u Nemačkoj i pao na pistu. Ispod njega je bila pričvršćena limenka napunjena eksplozivom. Naprava je ostala netaknuta.

To je istražiteljima pružilo nešto izuzetno vredno – samu bombu. Limenka je bila zatvorena metalnom pločicom sa sedam kružnih udubljenja, navodi se u istražnom spisu nemačke savezne policije, u koji je imao uvid Aksel springer global riporters netvork.

To nije bio prvi put da je takva improvizovana eksplozivna naprava pronađena na evropskom tlu. Gotovo dve godine ranije, 20. avgusta 2024, istražitelji policije stigli su na jedno groblje u Kaunasu u Litvaniji zajedno sa ekipom za uklanjanje eksplozivnih naprava.

Dobili su veoma poverljivu dojavu iz Poljske o eksplozivu i jednom Ukrajincu za koga se tvrdilo da ga je tamo ostavio za potrebe ruske obaveštajne službe, ukazuju istražni spisi litvanskog Biroa kriminalističke policije, podseća Politiko.

Kod jednog starog groba, ispod veštačkog cveća i betonskih ploča, policajci su pronašli plastičnu kesu sa dve limenke. Prema deklaracijama, u njima se nalazio kukuruz. Forenzička analiza, međutim, pokazala je da su sadržale 968 grama eksploziva, odnosno oko 700 grama eksploziva ekvivalentnog TNT-u po limenci — približno razornu snagu četiri ručne bombe.

U januaru i junu 2025. godine istražitelji su pronašli još limenki napunjenih eksplozivom na različitim lokacijama u Litvaniji. Na četiri limenke bile su pričvršćene metalne pločice sa kružnim udubljenjima.

Istražitelji navode da su one bile namenjene da pri eksploziji posluže kao projektili. Forenzička ispitivanja pokazala su da je veoma verovatno da su pločice proizvedene istom mašinom, navodi se u izveštaju Službe za forenzičke nauke pri Policijskoj upravi Litvanije.

Naprava pričvršćena za dron u Lajpcigu imala je upadljive sličnosti sa onima koje su pronađene u skladištima u Litvaniji, uključujući limenku napunjenu eksplozivom i metalnu pločicu sa utisnutim kružnim udubljenjima.

Sama sličnost ne dokazuje da su naprave bile deo iste operacije, ukazuje Politiko. Međutim, dvojica zapadnih bezbednosnih zvaničnika, kojima je odobrena anonimnost kako bi mogli da razgovaraju o pitanjima bezbednosti, kažu da se ona uklapa u druge dokaze — uključujući podatke o putovanjima, navodne logističke rute i obaveštajne informacije — koji povezuju ove slučajeve sa širom operacijom ruske obaveštajne službe.

Ova sličnost predstavlja samo jedan element obrasca za koji nemački i evropski zvaničnici smatraju da ukazuje na sve intenzivniju kampanju sabotaže i nasilja širom Evrope, koju planiraju i koordiniraju pripadnici ruske obaveštajne službe.

Prema rečima trojice visokih nemačkih i evropskih bezbednosnih zvaničnika, glavni pokretač ove kampanje je ruska vojna obaveštajna služba GRU. U njenom središtu, kako navode, nalazi se Jedinica 29155 — formacija vojne obaveštajne službe koja se povezuje sa operacijama destabilizacije u evropskim zemljama.

Nemačke vlasti kažu da očekuju nove „hibridne“ operacije dok ruski predsednik Vladimir Putin nastoji da poremeti vojnu podršku Ukrajini i poveća političku cenu podrške Kijevu.

„Cilj je da se stanovništvo uplaši mogućeg direktnog vojnog sukoba i da zbog toga počne da preispituje svrhu podrške Ukrajini“, rekao je Gerhard Šindler, bivši predsednik nemačke Savezne obaveštajne službe BND. „Zato će on povećavati i vojni pritisak na Ukrajinu, i hibridni pritisak na Zapad.“

U odgovoru na upit, Ambasada Rusije u Berlinu negirala je bilo kakvu umešanost Rusije u sabotaže u Evropi. „Odlučno odbacujemo neosnovane optužbe o navodnoj umešanosti Rusije u takozvani ‘incident sa dronom’ na aerodromu u Lajpcigu, kao i u druge ‘sabotаžne aktivnosti’“, rekao je portparol ambasade.

Ruska veza

Jedan od najjasnijih tragova vodi do Olega Levuškina, državljanina Letonije i Rusije, za koga nemačke vlasti sumnjaju da je pomogao u pripremi napada u Lajpcigu. Prema rečima jednog visokog nemačkog bezbednosnog zvaničnika i istražnim spisima u koje je imao uvid Aksel springer global riporters netvork, Levuškin nije regrut nižeg ranga, već logistički operativac povezan sa GRU, koji već duže vreme ima veze sa visokim zvaničnicima ruske vojne obaveštajne službe.

Na društvenim mrežama Levuškin daje uvid u naizgled sasvim običan život – putovanja motociklom na Krim i do mađarsko-srpske granice, posetu spomeniku „Majka Otadžbina zove“ u Volgogradu, kao i vreme provedeno u pecanju, skijanju i putovanjima širom Evrope sa porodicom.

Aksel springer global riporters netvork pregledao je njegove profile na društvenim mrežama VKontakte i Odnoklasniki.

Prema jednom nemačkom obaveštajnom zvaničniku i dokumentima povezanim sa slučajem, istražitelji veruju da je Levuškin krajem jula preko Turske doputovao na aerodrom Berlin-Brandenburg kako bi pripremio operaciju u Lajpcigu.

Tamo je 27. jula iznajmio automobil, prema podacima o lokaciji navedenim u nemačkim istražnim spisima. Prema rečima visokog nemačkog zvaničnika, istražitelji veruju da je eksploziv u Nemačku unet preko Bugarske i Srbije, skriven u šupljinama kamiona koji saobraćaju na dugim relacijama.

Dana 31. jula, iznajmljeni automobil je evidentiran u blizini aerodroma u Lajpcigu, gde je, prema dokumentima iz istrage, Levuškin navodno vršio izviđanje uoči pokušaja napada. Levuškin nije odgovorio na zahtev za komentar.

Navodne Levuškinove veze dosežu do samog vrha ruske vojne obaveštajne službe. Prema pisanju nemačkih medija, kao i londonskog neprofitnog Dosije centra, on je oko dve decenije održavao blizak odnos sa pukovnikom GRU-a Denisom Smoljaninovim.

U izveštaju litvanske Službe državne bezbednosti iz decembra 2025. godine navodi se da je Smoljaninov „šef odeljenja GRU-a za Ukrajinu, specijalizovan za psihološke operacije i povezan sa tajnim kampanjama sabotaže koje se organizuju u Evropi putem društvene mreže Telegram“.

Prema obaveštajnom izveštaju iz 2025. godine, Smoljaninov je takođe koordinirao aktivnosti privatne vojne kompanije Longifolia, povezane sa Rusijom, koja je registrovana u Panami.

Evropski istražitelji sumnjaju da je nekoliko akcionara te kompanije bilo umešano u operaciju tokom koje su zapaljive naprave poslate u Poljsku i Veliku Britaniju, prema litvanskim istražnim spisima. Jedan od paketa zapalio se 20. jula 2024. godine tokom pretovara na aerodromu u Lajpcigu. Drugi se zapalio dva dana kasnije u Birmingemu u Engleskoj.

Litvanska obaveštajna služba izričito pripisuje tu operaciju slanja paketa GRU-u, a posebno Jedinici 29155. U dokumentu litvanske Službe državne bezbednosti iz novembra 2025. godine, u koji je imao uvid Aksel springer global riporters netvork, ta jedinica je opisana kao formacija kojoj je „povereno izvršavanje ubistava, operacija uništavanja infrastrukture, ometanje aktivnosti institucija koje su suprotne interesima Rusije i izvođenje terorističkih napada u zapadnim zemljama“.

U dosijeu iz novembra 2025. navodi se da su pripadnici te jedinice „obučeni za rukovanje eksplozivom i vatrenim oružjem (i) mogu da identifikuju ljudske izvore i izgrade mreže agenata“.

Jedinica 29155 je ranije bila povezana sa nizom operacija širom Evrope, prema navodima zapadnih vlada i istražitelja, uključujući eksplozije u skladištima municije u Bugarskoj i Češkoj, kao i trovanje bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja u Velikoj Britaniji 2018. godine, navodi se u dosijeu. Litvanski dosije takođe povezuje ovu jedinicu sa novijim podmetanjima požara, uključujući požar u prodavnici IKEA u Vilnjusu i u jednoj pošti u Bukureštu.

Pres-služba ruske vlade nije odgovorila na zahtev za komentar o Jedinici 29155 GRU-a i Smoljaninovu.

Nemački zvaničnici optužili su GRU za neuspešni pokušaj podmetanja požara u jednoj odbrambenoj kompaniji u Minhenu u septembru dok je estonska obaveštajna služba ove nedelje u javnom saopštenju navela da je napad podmetanjem požara u avgustu  na kompaniju Milrem robotiks, koja posluje u oblasti odbrane, naručila ruska obaveštajna služba.

Evropski bezbednosni zvaničnici koje je intervjuisao Aksel springer global riporters netvork očekuju da će se ovakve operacije intenzivirati u narednim mesecima, pri čemu bi među potencijalnim metama mogle da budu odbrambene kompanije, kritična infrastruktura i ljudi uključeni u pružanje podrške Ukrajini.

Kremlj na svoj odnos sa Evropom gleda kao na „sistemski sukob“, rekao je Omar Haidžavi-Pirhner, bivši šef austrijske domaće obaveštajne službe. Kao i drugi sagovornici intervjuisani za ovaj tekst, on očekuje povećanje upada dronova i hibridnih napada.

„Smatramo da je Rusija trenutno pod izuzetno velikim pritiskom — verovatno većim nego u bilo kojem prethodnom trenutku tokom rata i u bilo kojem periodu vlasti Vladimira Putina“, rekao je visoki zvaničnik NATO-a, kome je odobrena anonimnost kako bi mogao da govori o pitanjima bezbednosti.

„Iz ugla Kremlja, čini se da je najbolja opcija koja im je na raspolaganju da intenziviraju hibridnu kampanju koju vode protiv Zapada“, dodao je zvaničnik.