Telo, krik i psihološka napetost: Hiperrealističke skulpture Žarka Bašeskog stigle u Beograd (FOTO) – Kultura

Radovi su raspoređeni u prizemlju Muzeja i Sali Protić, a kroz izuzetno precizno oblikovane ljudske figure Bašeski istražuje granicu između fizičke prisutnosti i unutrašnjih stanja čoveka.
U središtu izložbe je telo kao prostor u kojem ono što je psihološko i emocionalno postaje vidljivo i gotovo opipljivo.

Monumentalnost skulptura dodatno pojačava kontrast između snažnog fizičkog prisustva figura i njihove psihološke povučenosti.

Kako je objasnila Zlata Vučetić, kustoskinja iz Muzeja savremene umetnosti, centralno problemsko polazište izložbe predstavlja upravo pojam korporealnosti.

„Centralno problemsko polazište izložbe predstavlja pojam korporealnosti, zasnovan na ideji tela kao mesta na kome intrapsihički konflikti i emocionalne kolizije prestaju da budu nevidljivi unutrašnji procesi i zadobijaju svoju telesnu manifestaciju.

Figure Bašeskog možemo posmatrati kao telesne konfiguracije različitih oblika opterećenja. Emotivna i psihička iscrpljenost ne ostaju zatvorene u domenu unutrašnjeg, već dobijaju svoju materijalnu formu“, navela je Vučetić.

Ona ukazuje i na specifičan odnos Bašeskovih figura prema posmatraču.

„Pogled je često spušten, povučen ili usmeren mimo posmatrača. On ne traži komunikaciju, ne potvrđuje prisustvo drugog i ne uspostavlja neposredan odnos sa spoljašnjim svetom. Figura je fizički pred nama, ponekad gotovo monumentalno prisutna, ali psihološki ostaje udaljena. Upravo ta napetost između snažne telesne prisutnosti i odsustva kontakta čini ove figure toliko intenzivnim.“

Maja Krstevska, kustoskinja iz Nacionalne galerije Republike Severne Makedonije, istakla je da postavka predstavlja svojevrstan presek višedecenijskog stvaralaštva Žarka Bašeskog.

„Akademik Bašeski večeras vam se predstavlja svojim vrhunskim skulpturama, inspirisanim pre svega svakodnevnim životom i ličnostima iz javnog života, kao i sopstvenim autoportretima i figurama znamenitih ličnosti, koje zajedno pružaju svojevrsni presek njegovog bogatog opusa stvaranog tokom više decenija.“

Prema njenim rečima, Bašeskova dela na dramatičan, ali istovremeno suptilan način prenose ono što je duboko utkano u umetnikovu intimu.

„Trenutak krika, bola ili senzitivnosti koji pronalazim u delu Bašeskog predstavlja istinski izazov za posmatrača. Verujem da je svako njegovo delo realistično oblikovano i da je svaki detalj izveden s lakoćom, iako je reč o kompleksnom oblikovanju forme kao celine“, navela je Krstevska.

Na otvaranju izložbe govorile su i Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, i Narona Luma Veseli, direktorka Nacionalne galerije Republike Severne Makedonije.

Kolarić je istakla značaj regionalne saradnje za program MSUB i povezivanje umetničkih scena, institucija i publike u regionu.

„Muzeji danas nisu samo mesta u kojima se čuvaju i predstavljaju zbirke i umetnička dela. Oni su i prostori susreta, razmene i stvaranja novih veza. Upravo zato nam je važno da saradnju sa kolegama iz regiona gradimo kroz konkretne izložbe i projekte koji omogućavaju da umetnike i njihove prakse sagledamo u novom kontekstu i pred novom publikom“, rekla je Kolarić.

Narona Luma Veseli podsetila je da je uz izložbu potpisan i memorandum o saradnji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Nacionalne galerije Republike Severne Makedonije.

„Upravo ovom izložbom započinjemo kulturnu saradnju između dve, rekla bih, najviše institucije u oblasti savremene likovne umetnosti u regionu. Ovom izložbom promoviše se umetnost na nivou koji ona zaslužuje i sledeće godine očekujemo recipročnu izložbu iz Muzeja savremene umetnosti“, kazala je Veseli.

Žarko Bašeski je makedonski vajar, rođen 1957. godine.

Diplomirao je 1988. na Fakultetu likovnih umetnosti u Skoplju, gde je 1998. stekao zvanje magistra umetnosti, a od 2010. radi kao profesor na Odseku za vajarstvo.

Član je Društva likovnih umetnika Makedonije od 1988. i dopisni član Makedonske akademije nauka i umetnosti. Od 1984. izlagao je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, između ostalog u Skoplju, Parizu, Njujorku, Nirnbergu, Sofiji i na Malti.

Severnu Makedoniju predstavljao je 2011. godine na 54. Bijenalu umetnosti u Veneciji, a njegovi radovi danas se nalaze u brojnim muzejskim i privatnim kolekcijama.
Izložba „Korporealnost“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu otvorena je do 9. novembra 2026. godine.