Autoimuni gastritis često prolazi neprimećeno, a jedan od znakova može biti manjak vitamina B12 – Život

Gastroenterolog dr sc. Pave Markoš iz KBC Rebro u Zagrebu za Jutarnji je objasnio kako nastaje autoimuni gastritis, na koje simptome treba obratiti pažnju i zašto je vitamin B12 posebno važan.

Za razliku od gastritisa izazvanog bakterijom Helicobacter pylori, autoimuni gastritis nastaje kada imunski sistem napada sopstvene ćelije želudačne sluznice.

Konkretno, stvaraju se antitela protiv takozvanih parijetalnih ćelija, koje imaju važnu ulogu u stvaranju želudačne kiseline i unutrašnjeg faktora potrebnog za apsorpciju vitamina B12.

Koji simptomi mogu da se jave?

Problem je u tome što autoimuni gastritis često ne izaziva tipične tegobe iz digestivnog sistema. Kada se simptomi pojave, mogu biti prilično nespecifični, poput mučnine, bola ili nelagodnosti u gornjem delu stomaka i osećaja sitosti već nakon male količine hrane.

Upravo zbog toga bolest može dugo ostati neprepoznata.

Dr Markoš navodi da se autoimuni gastritis često otkrije tokom ispitivanja anemije. Oštećenje parijetalnih ćelija smanjuje lučenje unutrašnjeg faktora, zbog čega organizam teže apsorbuje vitamin B12. Dugotrajan nedostatak ovog vitamina može dovesti do megaloblastne anemije.

Nedostatak vitamina B12 može se ispoljiti umorom i peckanjem jezika, ali i neurološkim simptomima. Među njima su trnjenje i slabost u ekstremitetima. NIDDK takođe navodi da autoimuni gastritis može da izazove probleme sa apsorpcijom vitamina B12 i da posledično dovede do perniciozne anemije.

Kako se otkriva autoimuni gastritis?

Pošto simptomi često nisu karakteristični, sama tegoba nije dovoljna za postavljanje dijagnoze.

Lekar može da preporuči krvne analize, a kada postoji sumnja na autoimuni gastritis, mogu se ispitivati antitela povezana sa bolešću. NICE smernice navode da se kod osoba sa nedostatkom vitamina B12 i sumnjom na autoimuni gastritis može uraditi test na antitela protiv unutrašnjeg faktora. Ako je rezultat negativan, to samo po sebi ne isključuje bolest, pa se mogu razmatrati dodatne analize, uključujući antitela na parijetalne ćelije, nivo gastrina i gastroskopiju sa biopsijom.

Gastroskopija sa biopsijom može da omogući lekaru da direktno proceni sluznicu želuca i uzme uzorke tkiva za analizu.

Zašto je važno pratiti bolest?

Autoimuni gastritis nije stanje koje treba ignorisati čak i kada ne izaziva izražene tegobe.

Prema rečima dr Markoša, kod osoba kojima je dijagnostikovan autoimuni gastritis postoji povećan rizik od određenih promena i tumora želuca, zbog čega se preporučuju redovne kontrole. U izvornom tekstu gastroenterolog navodi da se gastroskopije najčešće rade u razmacima od dve do tri godine, mada učestalost kontrola treba da bude određena individualno, u zavisnosti od nalaza i procene lekara.

NIDDK takođe navodi da hronični autoimuni gastritis može biti povezan sa atrofijom želudačne sluznice i povećanim rizikom od promena na želucu.

Kako se leči?

Sam uzrok autoimunog procesa ne može se jednostavno ukloniti terapijom, ali posledice bolesti mogu da se kontrolišu.

Jedan od ključnih delova lečenja jeste nadoknada vitamina B12. Kada postoji problem sa njegovom apsorpcijom, lekar može preporučiti odgovarajući oblik i način nadoknade. NIDDK navodi da se kod autoimunog gastritisa mogu koristiti suplementi gvožđa, folne kiseline i vitamina B12, dok se kod perniciozne anemije mogu preporučiti injekcije vitamina B12.

Dr Markoš navodi da se uz nadoknadu vitamina B12 većina tegoba brzo povlači i da ljudi sa ovom dijagnozom mogu da žive bez posebnih ograničenja.

Kada je reč o ishrani, preporučuje se pretežno mediteranski način ishrane, uz ograničavanje alkohola, cigareta, gaziranih pića, jako začinjene i ultraprerađene hrane.

Važno je, međutim, naglasiti da ishrana sama po sebi ne može da izleči autoimuni gastritis niti da nadomesti terapiju kada postoji nedostatak vitamina B12. NIDDK navodi da način ishrane generalno nije glavni uzrok većine oblika gastritisa, dok kod autoimunog gastritisa problem sa apsorpcijom B12 zahteva odgovarajuću medicinsku procenu i nadoknadu ovog vitamina kada je potrebno.

Autoimuni gastritis zato može dugo da bude gotovo neprimetan, dok se prvi trag bolesti pojavi kroz anemiju ili nedostatak vitamina B12. Upravo zbog toga simptome poput dugotrajnog umora, peckanja jezika, trnjenja ili slabosti ekstremiteta ne treba automatski pripisivati samo stresu ili iscrpljenosti, naročito kada postoji i laboratorijski potvrđen nedostatak vitamina B12. Uzrok takvog nedostatka potrebno je utvrditi sa lekarom.