Koliko ima Severnih polova – BBC News na srpskom

Svi smo čuli za Severni pol kao zamrznutu teritoriju morskog leda, polarnih medveda, Aurore borealis i ponoćnog Sunca.

Ali da li ste znali da Severni pol zapravo nije nešto što je lako definisati i da ih ima više od jednog?

Štaviše, postoji verovatno „mnogo Severnih polova na planeti Zemlji“, prema Felisiti Aston, britanskoj istraživačici i klimatskoj naučnici.

„Dva koja su apsolutni Severni polovi, prema svačijoj definiciji, jesu magnetni Severni pol i geografski Severni pol“, objasnila je u BBC-jevom podkastu The Infinite Monkey Cage.

Geografski Severni pol

Geografski Severni pol, „onaj je na koji svi odmah pomisle“ kad se govori o Severnom polu, kaže Alison.

Zamislite Zemlju kao loptu, blago nakrivljenu.

Onda zamislite štap koji prolazi kroz njeno središte, od vrha ka dnu.

Taj zamišljeni štap je osa Zemljine rotacije.

Geografski Severni pol je tačka u kojoj se taj zamišljeni štap ukršta sa Zemljinom površinom, što je u ovom slučaju na promenljivoj vodi i ledu u Arktičkom okeanu.

Južni pol može da se nađe na drugom kraju iste ose, na Antarktiku.

Geografski Severni pol je „onaj na vrhu naše planete 90 stepeni severno“, objašnjava Aston.

Mesto na kom se sve linije geografskih dužina ukrštaju.

To je fiksna tačka i ona se ne menja – za razliku od magnetnog Severnog pola.

Magnetni Severni pol

Zemlja je okružena magnetnim poljem, koje generišu električne struje u tečnom spoljnom jezgru planete.

Ono pomaže da nas zaštiti od solarnih vetrova i radijacije.

Poput običnog magneta, Zemlja ima dva magnetna pola – jedan na vrhu i jedan na dnu.

Oblik linija magnetnog polja oko Zemlje – vizuelna alatka koja se koristi da ukaže na pravac i snagu magnetnog polja – takođe je sličan linijama polja koje biste videli nacrtane oko običnog magneta.

Magnetni Severni pol je tačka na Zemlji u kojoj je magnetno polje usmereno vertikalno nadole.

Može da se izmeri kompasom, koji uvek pokazuje ka magnetnom Severu.

Ali budući da se tečni metal u Zemljinom spoljnom jezgru neprestano kreće, isto je i sa magnetnim poljem Zemlje.

To znači da magnetni Severni pol vremenom luta.

„On je dugo lebdeo oko Ostrva kraljice Elizabete u severnoj Kanadi, Severozapadnih Teritorija i Nunavuta“, objašnjava Aston.

„Ali onda je poslednjih 10 godina istinski počeo da se ubrzava“, dodaje.

Između 50 i 60 kilometara kretao se 2019. godine, prema Evropskoj svemirskoj agenciji (Esa).

Sada je magnetni Severni pol bliže obali Sibira nego Kanadi, napominje Aston.

Ponekad čak Severni i Južni pol mogu da se zamene, što je fenomen zvani geomagnetna zamena polova.

Znamo iz paleomagnetnih zapisa da se ovo desilo stotinama puta u poslednjih 160 miliona godina, najskorije pre oko 780.000 godina.

Drugi severni polovi

Druge definicije Severnog pola se ređe koriste, a o nekim se više polemiše nego o magnetnom i geografskom.

Geomagnetni Severni pol se razlikuje od magnetnog.

Magnetni Severni pol je zasnovan na Zemljinom pravom magnetnom polju.

Za razliku od njega, geomagnetni Severni pol je izračunati položaj zasnovan na hipotetičkom pojednostavljenom modelu Zemljinog magnetnog polja.

„To je kao nekakav teoretski Severni pol.

„Kao kad bi Zemlja zaista bila definitivna vrsta običnog magneta, a mi imali savršeno magnetno polje koje je lepo, ravnomerno i jedinstveno“, objašnjava Aston.

Geomagnetni Severni pol mnogo koriste kompjuterski modeli, dodaje.

Tu je i hladni Severni pol, ali i nepristupačni Severni pol.

Prvi je najhladnije naseljeno mesto na Zemlji i naširoko se smatra da je to selo u severoistočnom Sibiru po imenu Ojmjakon.

Potonji je tačka u Arktičkom okeanu – najdalja od kopna i najnepristupačnija iz svih pravaca.

A potom je tu i nebeski Severni pol, koji koriste astronomi.

To je imaginarna tačka na severnom nebu gde osa Zemljine rotacije pokazuje direktno u svemir.

On je na nebu direktno iznad geografskog Severnog pola, veoma blizu Polarisa, zvezde Severnjače.

„Ako zamislite da je nebo zapravo sfera koja okružuje Zemlju, onda je Severni pol te vrste nebeska sfera.

„Ako je projektujete dole na površinu Zemlje onda, kažu neki ljudi, to je još jedan Severni pol na površini planete“, objašnjava Aston.

Pronalaženje severnih polova

Iako ima mnogo različitih Severnih polova, relativno je lako pokazati gde su svi oni u teoriji.

Ali pronalaženje nekih od njih kad ste fizički tamo pogotovo geografskog Severnog pola sasvim je druga stvar.

„Poslednji put kad sam putovala na geografski Severni pol, helikopter me je spustio na zamrznutu površinu Arktičkog okeana – oko 80 kilometara dalje…

„Morala sam sama da se snađem da bih ga našla“, priseća se Aston.

„Svaki pravac vam deluje potpuno isto.“

„I šta onda radite? Da li koristite kompas?“, pita se.

Ali problem sa kompasom je, objašnjava ona, što pokazuje magnetni Severni pol, a ne geografski.

Možete da koristite nešto što se zove deklinacija, ugao između geografskog Severa i mesta na koji pokazuje igla kompasa, da biste izračunali gde treba da idete.

Ali deklinacija se „menja u zavisnosti od vaše lokacije“, kaže Aston.

„I vi pokušavate to da uradite dok se led na kojem stojite takođe pomera na haotičan način, ne uvek istom brzinom ili u istom pravcu.“

GPS bi mogao da bude druga opcija.

Ali GPS sistemi, kaže ona, često se napajaju baterijom, a baterije se vrlo brzo isprazne na hladnim temperaturama, tako da ne možete uvek da se oslonite na njih.

U međuvremenu, stariji uređaji za navigaciju kao što su sekstanti oslanjaju se na Sunce, što je nezgodno kad je nebo stvarno oblačno, dodaje Aston.

„Svi ovi različiti metodi pronalaženja Severnog pola imaju urođene mane, i na kraju vi završite tako što koristite mešavinu svih njih“, ističe ona.

„Sve je to pomalo igra nagađanja.“

Dodatno izveštavanje: Dejzi Stivens

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]