INTERVJU Aleksandar Đenić (NKPJ): Mi smo komunisti i vodimo se principima, a ne trendovima – Politika

Na izbornoj listi Ruska stranka – Srbija u BRIKS-u – Slobodan Nikolić nalaze se četiri kandidata NKPJ kojoj ovo nije prva saradnja sa Ruskom strakom, s obzirom da su i na prethodnim parlamentarnim i lokalnim izborima u Beogradu izlazili na nihovoj listi.

Među njima je i izvršni sekretar te organizacije Aleksandar Đenić sa kojim smo razgovarali o tome šta NKPJ nudi glasačima na ovim izborima, zbog čega izlazi na listi Ruske stranke kao i šta zamera vlasti a šta opoziciji.

Izlazite na listi Ruske partije, šta je ono što vidite kao zajedničke stavove sa njima, što se tiče spoljne i domaće politike?

NKPJ je donela odluku da naši kandidati učestvuju na listi Ruske stranke jer sa njom deli stavove o nizu važnih unutrašnjih i spoljnopolitičkih pitanja.

Kada je reč o unutrašnjoj politici, zajednički su nam stavovi o zaštiti prava radnika, ukidanju rada nedeljom, promeni Zakona o radu, ukidanju privatnih izvršitelja, protivljenju projektu Rio Tinta, besplatnom obrazovanju i državnoj kontroli finansijskog sektora i strateških grana privrede, prekidu aranžmana sa MMF-om i Svetskom bankom.

U spoljnoj politici obe organizacije se protive članstvu Srbije u NATO-u i EU, zalažu se za jačanje saradnje sa Rusijom i zemljama BRIKS-a i za nezavisnu spoljnu politiku Srbije. Takođe imaju podudarne stavove o Kosovu i Metohiji, protivljenju sankcijama Rusiji i Belorusiji, podršci Palestini, prekidu saradnje sa Izraelom, osudi agresije na Iran i antifašističkom nasleđu.

Dakle, naša saradnja nije zasnovana samo na jednom pitanju, već na širem skupu ekonomskih, socijalnih, obrazovnih i spoljnopolitičkih pitanja. Zbog tih podudarnosti kandidati NKPJ će biti na izbornoj listi broj 7 Ruska stranka – Srbija u BRIKS-u – Slobodan Nikolić.

Šta vidite kao korist od okretanja Srbije BRIKS-u u trenutnoj spoljnopolitičkoj situaciji, i da li mislite da je to moguće?

BRIKS je platforma koja predstavlja alternativu sadašnjoj hegemoniji SAD i ima istorijsku ulogu u dedolarizaciji ekonomije, odnosno oslobađanju od jednog od najvažnijih alata potčinjavanja američkog imperijalizma. NKPJ smatra da zemlje BRIKS-a predstavljaju alternativu ekspanzionističkoj politici zapadnog imperijalizma, a u BRIKS-u se nalaze najbrže rastuće ekonomije sveta. Sve zemlje koje su inicijalno osnovale BRIKS prijateljski su nastrojene prema Srbiji i nijedna od njih nije priznala nezavisnost Kosova.

NKPJ smatra da je politika pridruživanja EU uništila našu ekonomiju, obrazovni sistem i druge vidove društvenog života. EU podržava da Srbija postane rudarska kolonija zbog litijuma, militarizuje se, vodi ratobornu politiku prema Rusiji i podržava Izrael i genocid u Gazi. EU, SAD i NATO priznaju nezavisnost Kosova, izvršili su agresiju na SR Jugoslaviju i učestvovali u razbijanju SFR Jugoslavije, dok multinacionalne kompanije iz tih zemalja izvlače ogroman profit iz Srbije koristeći jeftinu radnu snagu.

Zato se NKPJ zalaže za prekid procesa pridruživanja EU i okretanje BRIKS-u. Za nas članstvo u BRIKS-u predstavlja jedinu alternativu koja Srbiji može omogućiti da opstane kao država, stekne potpunu nezavisnost i oslobodi se vazalskog odnosa prema EU. Članstvo u BRIKS-u je apsolutni interes građana Srbije i naše zemlje.

Kako gledate na trenutnu vlast i njihovu politiku u pogledu tradicionalno levičarskih tema poput radnih prava, poput odnosa prema socijalno ugroženim grupama, penzionerima…?

Sadašnja antinarodna vlast predstavlja kontinuitet svih antinarodnih politika koje se vode od 2000. godine i sve radi u interesu krupnog kapitala, a protiv interesa naroda. Plate i penzije su među najnižima u Evropi, ne postoji neradna nedelja, a Zakon o radu je donet po meri krupnog kapitala. Vlast rasprodaje prirodne resurse i zemlju predaje stranom krupnom kapitalu, dok su ulaganja u naučne centre i selo na veoma niskom nivou.

Istovremeno, nastavlja se politika pridruživanja Srbije EU, sprovođenje politike po diktatu Svetske banke i MMF-a, kao i politika koja pogoduje tajkunima. Sve to pokazuje da ova vlast nema veze sa antiimperijalističkom levicom koja se zalaže za sistemske, a ne kozmetičke promene.

Sa druge strane, Ruska stranka je glasala za izbor poslednje Vlade, kao i za naprednjačku vlast u Nišu, kada SNS nije imao izvesnu većinu. S obzirom na vašu koaliciju, da li to znači da se i NKPJ slaže sa politikom SNS-a?

NKPJ je izričito protiv antinarodne politike SNS-a i naša saradnja sa Ruskom strankom ni na koji način ne znači saglasnost sa politikom SNS-a, ni na republičkom ni na lokalnom nivou.

Ja sam odbornik u GO Zemun i mislim da sam u ovom mandatu postavio više odborničkih pitanja nego svi odbornici zajedno u Zemunu. Nažalost, u poslednjih godinu i po dana lokalna vlast u Zemunu prestala je da daje odgovore na odbornička pitanja, što pokazuje njihov bahat odnos prema građanima. Građani Zemuna dobro znaju moje političko delovanje. Prepoznati smo u borbi za očuvanje zelenih površina od bahatih investitora, prvi smo digli glas protiv rušenja Hotela Jugoslavija i dve godine vodili borbu za njegovo očuvanje. Sve to jasno pokazuje da NKPJ nema ništa zajedničko sa antinarodnom politikom SNS-a.

Što se tiče Niša, tamo je postojala specifična situacija. Dr Milić je bio predsednik Srpsko-američkog prijateljstva i predsednik Društva srpsko-izraelskog prijateljstva, te zdušno podržava genocid u Gazi, etničko čišćenje na Zapadnoj obali i u Libanu, kao i američko-izraelsku agresiju na Iran. U tom smislu možemo da razumemo zašto je Ruska stranka donela odluku kakvu je donela u Nišu, jer davanje podršci politici za koju se zalaže dr Milić u spoljnoj politici bila bi još pogubnija od politike sadašnje vlasti. No mi za to nismo imali kontrolu. To je uradila Ruska stranka, a ne NKPJ.

Što se tiče eventualne podrške SNS-u nakon narednih izbora, ne znam kako bi Ruska stranka to mogla da objasni svojim biračima, posebno nakon posete Zelenskog Srbiji i potom uzvratne posete bivšeg predsednika Srbije Kijevu.

Dakle, naš stav je jasan: NKPJ ne podržava antinarodnu politiku SNS. Naša saradnja sa Ruskom strankom zasniva se na stavovima koje delimo po konkretnim pitanjima i ne predstavlja podršku politici SNS-a.

Kako gledate na drugog velikog igrača u ovoj izbornoj utakmici – Studentsku listu i šta su vaši stavovi prema celokupnoj studentskoj pobuni, njihovim zahtevima i sada političkom angažovanu?

Mi smo komunisti i vodimo se principima, a ne trendovima. Trend je svojevremeno bio i Beli Preletačević, pa ga se danas gotovo niko ne seća. Slično vidimo i sa tzv. studentskim pokretom.

Kao neko ko je aktivno učestvovao u studentskim protestima i bio njihov jedan od lidera od 2011. do 2014. godine, kada smo se borili protiv Bolonjske deklaracije, za svima dostupno obrazovanje i učestvovali u blokadama fakulteta, prvo što mi je zapalo za oko bila je podrška profesora sadašnjim protestima. To su isti oni profesori koji su mojoj generaciji govorili da možda bi podržali naše zahteve, ali da ne mogu da podrže metod blokade. Oni su tada prema studentima koristili praktično istu retoriku koju danas Informer koristi prema studentskom pokretu.

Naši aktivisti, organizovani kroz Studentski front, učestvovali su u prvoj fazi protesta. Zbog toga su bili targetirani u režimskim medijima, a Informer je čak uživo pozvao Vukašina Žunića, člana sekretarijata SKOJ-a, u svoj program kako bi ga targetirao.

Taj protest jeste nastao iz opravdanog nezadovoljstva antinarodnim režimom i opravdanog besa građana nakon strašne tragedije. Međutim, od četiri zahteva, jedan je bio konkretan i smislen – onaj koji se odnosio na smanjenje školarina. Jedino taj zahtev je imao veze sa studentima. Kada je Vlada želela da ga usvoji, liberalno-konzervativni elementi, koji su bili dominantni u protestu, počeli su da ga sabotiraju.

Mi smo insistirali na tome da je nadstrešnica pala zbog neznanja, dok je korupcija imanentna kapitalističkom sistemu, pa je svođenje čitavog problema na priču o korupciji za nas predstavljalo puko politikanstvo i frazeologiju, odnosno liberalnu apstrakciju. Smatramo i da su blokade organizovali profesori koji su prethodno godinama bili protiv blokada, a da su studente isturili u prvi plan.

Kada je taj pokret dobio svoj politički princip u vidu Niškog, odnosno Liberalnog edikta, to je za nas postalo neprihvatljivo. Za nas Studentska lista predstavlja užas postmoderne, jer ona ima liberalne zahteve, anarhistički metod i nacionalistički folklor.

Neke levičarske organizacije su u studentima upravo videle principe levičarskog organizovanja kroz plenume i direktno demokratsko odlučivanje, zbog čega su ih i podržali, da li ste i vi tog stava ili ne?

Za NKPJ je plenumska demokratija antidemokratska i antikomunistička metoda borbe. Iako se predstavlja kao direktna demokratija i samoorganizovanje, u praksi to ne postoji, kao ni jasno definisano rukovodstvo ni individualna odgovornost. Stvara se privid da svi ravnopravno odlučuju, dok stvarnu kontrolu često preuzima mala, najorganizovanija i najglasnija grupa koja usmerava tok rasprave i nameće zaključke.

Mi smatramo da je iza ovog modela organizovanja prisutna liberalna, odnosno anarho-liberalna suština, iako se koristi levičarska frazeologija. Plenumi odbacuju autoritet organizacija, partija i institucija, dok istovremeno od države zahtevaju da ispuni njihove zahteve. To je protivrečno i, dugoročno, može da doprinese daljem povlačenju države iz ekonomije i obrazovanja i otvaranju prostora privatnom kapitalu.

Poseban problem je što se kroz takozvano samoorganizovanje negira politička i individualna odgovornost. Višesatne i usmerene rasprave mogu da iscrpe učesnike, pa na kraju odlučivanje ostaje u rukama male grupe koja svoje stavove predstavlja kao rezultat kolektivne volje. Zato smatramo da plenumi nisu izraz stvarne demokratije, već metod koji je podložan manipulaciji.

Za komuniste prava borba mora da bude organizovana, sa jasno definisanom odgovornošću i rukovodstvom, i usmerena na klasne, a ne liberalne ciljeve. Potrebno je okupljati progresivne snage i svakodnevno se organizovano boriti za materijalne interese studenata i radnih ljudi. Zato NKPJ smatra da plenumi nisu samo neefikasan, već i antikomunistički i antinarodni metod borbe.

Kako vam se inače čini stanje levice u Srbiji, šta mislite da levičarske partije i organizacije rade loše, a šta dobro?

Stanje levice u Srbiji treba posmatrati kroz objektivne i subjektivne faktore. Objektivno, stanje u čitavoj Evropi je veoma teško za levicu. Krupni kapital izbacuje profašističke partije, Evropa se generalno militarizuje i sve svoje snage usmerava na podršku Izraelu i Ukrajini. Ne treba biti previše mudar da bi se razumelo šta znači kada Nemačka želi da do 2030. godine ima najjaču armiju u Evropi. Valjda mi u Srbiji to dobro znamo.

Istovremeno, u čitavoj Evropi postoji žestoka antikomunistička histerija, koja se paralelno odvija sa revizijom istorije. Komunisti, koji su bili lideri antifašističkog pokreta, predstavljaju se kao zlikovci, dok se fašisti predstavljaju kao žrtve. Brojne rezolucije Evropskog parlamenta o izjednačavanju takozvana dva totalitarizma daju pravnu regulativu za targetiranje komunista.

Postoji, međutim, i subjektivni faktor, a to su same organizacije na terenu. Nažalost, levica u Srbiji se više bavi teorijama zavere nego stvarnim radom na terenu. Umesto da se pronađe minimum oko kojeg možemo da se okupimo, više se raspravlja o stvarima koje nisu fokus.

Ako govorimo o antikapitalističkoj i antiimperijalističkoj levici, ona u Srbiji nije masovna. Nažalost, većina organizacija koje se tako predstavljaju vodi se trendom i emocijama, a ne realnom analizom objektivnih društvenih procesa. Srbiji je potrebna snažna antiimperijalistička levica i svakako će objektivne istorijske okolnosti nju lansirati na površinu.

Mi uvek pružamo ruku i zalažemo se za okrupnjavanje levih snaga, jer smatramo da je to u interesu naroda Srbije.

I za kraj zbog čega bi tradicionalni simpatizeri levice, ali i obični građani trebalo da glasaju zabroj 7?

Glas za broj 7 znači da birači podržavaju prisustvo komunista u parlamentu, odnosno da će se u skupštini čuti glas radničke klase, komunista i svih onih koji se protive NATO, EU, sankcijama Rusiji i podređivanju Srbije domaćem i stranom krupnom kapitalu.

Glas za našu listu je glas za socijalizam, za tesnu saradnju sa socijalisitčkim zemljama poput Kine, Kube, Laosa, Vijetnama i DNR Koreje, za antifašizam, mir, nezavisnu spoljnu politiku, za članstvo u BRIKS-u, odbranu Kosova i Metohije i borbu za društvo u kojem će interesi radnog naroda biti iznad interesa krupnog kapitala.