Profesor i gospodin: Ko je Vladan Kuzmanović, učesnik TV debate o korupciji, o čijim izjavama bruje društvene mreže? – Društvo

Gostujući na televiziji Nova Kuzmanović je u najkraćem sažeo kako Studentska lista vidi korupciju, što je bila tema emisije.

„Korupcija je kada država zaključi međudržavne sporazume i tajne ugovore. Korupcija je kada suspenduje zakon o javnim nabavkama, kada izabere nekompetentne izvođače i podizvođače, kada predsednik i njegovi ministri dva puta zarad političke kampanje otvore zgradu Železničke stanice u Novom Sadu, kada ljude puste na gradilište i kada u padu nastrešnice ubiju 16 svojih građana“, govorio je Kuzmanović.

Naveo je primer Moravskog koridora, podsećajući da je 113 kilometara auto-puta od Pojata do Preljina ugovoreno za 745 miliona evra, a da je do danas plaćeno više od dve milijarde evra.

„Ni odlazeći predsednik ne bi znao da vam kaže da li će koštati 2,5 ili 3 milijarde na kraju. Odgovorno mogu da kažem kao građevinski inženjer: da je taj auto-put napravljen na stubovima, 113 kilometara na stubovima bi koštalo manje nego što je plaćeno“, istakao je Kuzmanović.

Opisao je i kako Studentska lista danas vidi stanje u našoj državi.

„Mi Srbiju danas vidimo kao jedan brod u najboljim godinama, kojim upravlja kormilar bez kompasa, sa gomilom pijanih i nestručnih mornara. I evo gde nas je taj kormilar bez kompasa doveo. Koju god oblast pogledate u Srbiji, sve je problematično, da ne kažem da se raspada“, rekao je Kuzmanović.

Priznao je da ima ima dobrih stvari koje je ova vlast uradila i da je lepo što se grade objekti, ali da ne valja što su plaćeni tri, četiri, a neki pet puta više.

„Problem je što je dokumentacija skrivena, sve se proglašava za neku tajnu, nije dostupno, nije transparentno, i ugrožen je javni interes. Kako Beograd na vodi, jedna privatna investicija, može da bude proglašena za javni interes? To je skandal. To je nedopustivo“, ocenio je Kuzmanović.

Objasnio je i da je vrhunska korupcija kada kilometar auto-puta u ravnici košta 20 miliona evra, umesto realnih šest do sedam miliona.

„I na svakih 100 kilometara auto-puteva ova vlast ukrade milijardu i po evra, i time se hvali, i kaže da je to samo ‘indeks’ percepcije korupcije“, poentirao je Kuzmanović.

Kandidatura na Studentskoj listi deluje kao prirodni nastavak Kuzmanovićevog angažmana u Anketnoj komisiji, koja je formirana od nezavisnih stručnjaka nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kao član te komisije učestvovao je u pregledu dokumentacije i utvrđivanju šta je rađeno na nadstrešnici tokom rekonstrukcije.

Posebno se bavio građevinskim delom istrage i ukazivao na neusklađenosti u građevinskoj dokumentaciji.

Nakon pretnji koje je dobio zbog javnog istupanja poručio je da to neće uticati na njegov, niti na rad Anketne komisije, jer, kako je istakao, „moraju znati da plaše mečku rešetom i da će ona uskoro zaigrati i pred njihovom kućom“.

Vladan Kuzmanović je rođen 1966. godine u Požarevcu.

Diplomirao je na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1993. godine, gde je magistirao i doktorirao.

Njegov diplomski rad “Projekat hidrotehničkog tunela Orjen” nagrađen je kao najbolji te godine na Građevinskom fakultetu, a za magistarsku tezu „Metode proračuna lučnih brana“ dobio je nagradu iz Fonda Vujice Jevđevića za najbolju tezu iz oblasti hidrotehnike u 1998. godini.

Na Građevinskom fakultetu je prošao sve stepenice od asistenta pripravnika do redovnog profesora.

U inženjerskom radu, od 1997. godine, kada je postao ovlašćeni projektant građevinskih konstrukcija, bavi se različitim aspektima projektovanja, proračuna, izgradnje i sanacije građevinskih konstrukcija.

Učestvovao je u izradi velikog broja projekata i studija. U njima su rešavani različiti problemi prevashodno iz oblasti hidrotehničkih konstrukcija.

Kao odgovorni revident učestvovao u stručnoj i tehničkoj kontroli više od 250 projekata i tehničkim pregledima oko 70 objekata od nacionalnog značaja za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo građevinarstva.

U naučnoistraživačkoj delatnosti učestvovao je u većem broju naučno-istraživačkih projekata i projekata tehnološkog razvoja Kao autor ili koautor objavio je 5 udžbenika i više od 70 naučnih i stručnih radova, koji su publikovani u naučnim časopisima ili saopšteni na domaćim i međunarodnim konferencijama.

Od 2009. do 2012. godine bio je prodekan za nastavu, a od 2018. do 2024. godine dekan Građevinskog fakulteta.

U istom periodu bio je član Senata Univerziteta u Beogradu i član Veća grupacije tehničko-tehnoloških nauka.

Od 2007. do 2021. godine bio je član Republičke revizione komisije za stručnu kontrolu tehničke dokumentacije za objekte od značaja za Republiku Srbiju, što je podatak koji aktuelna vlast najviše zloupotrebljava u napadima na Kuzmanovića i druge stručnjake koji su bili angažovani u državnim telima i komisijama, a podržali su zahteve studenata.

Iz Komisije je izbačen zato što je sa nekolicinom svojih kolega sa Građevinskog fakulteta ukazivao na loše projekte, kao što su Gondola Ušće-Kalemegdan, Moravski koridor, Beogradski metro i drugi.

Bio je član Naučnog saveta „Elektroprivrede Srbije“ i predsednik Stručnog saveta „Elektro-privrede Republike Srpske – Hidroelektrane na Trebišnjici“.

Rezultati profesora Kuzmanovića posebno su značajni u oblasti brana od valjanog betona i mogućnosti primene pepela, čime se snižava toplota hidratacije betona. U ovoj oblasti vodeći je istraživač u našoj zemlji, ali i izuzetno cenjen van granica Srbije. Bogato ekspertsko i inženjersko znanje i iskustvo verifikovano je i kroz tri odobrena patenta.

Posebna stručna aktivnost profesora Kuzmanovića su tehnički pregledi kapitalnih objekata od značaja za državu.

U proteklih tridesetak godina je učestvovao u tehničkom pregledu više od 60 ovakvih objekata različitih tipova i namene, ne samo iz oblasti hidrotehničkih konstrukcija već i postrojenja za prečišćavanje voda, industrijskih objekata, objekata aerodroma, regionalnih vodovoda, deponija čvrstog otpada, i mnogih drugih objekata.

Kuzmanović je uvek branio interese struke.

Tako je bilo i kada je kao dekan izneo primedbe Građevinskog fakulteta na projekat beogradskog metroa. Tada je izgovorio čuvenu rečenicu: „Ako sednete u pogrešno projektovan metro, sve linije i stanice biće pogrešne.“

Važi za odmerenog i principijelnog čoveka, što je u skladu sa njegovim uverenjima.

Smatra da je u životu najvažnije imati dobru meru i trudi se da svojim primerom promoviše akademsku čestitost, lično i inženjersko poštenje.

Fudbal je ostao njegova ljubav, o čemu je svojevremeno govorio za lokalni portal Braničevskog okruga Reč naroda.

„Gotovo da me svaki šut, dribling i gol na svojevrstan način vrate u bezbrižno i radosno detinjstvo. U sećanje na Požarevac iz tog doba, društvo i Svetosavsku ulicu u kojoj sam stasavao. Bili su to dani kada smo igrali fudbal na male goliće po sred ulice na kojoj nije bilo parkiranih vozila, dok bi se tokom naših utakmica tek po koji auto lagano provukao kraj nas, čekajući da se „akcija“ najpre završi. Stari kameni ivičnjaci bili su aut linije  a golovi načinjeni od četiri cigle. Naspram naše zgrade, u velikoj predratnoj kući živela je tetka čuvenog centarfora Crvene Zvezde Zorana Filipovića. Živeli smo za dan kada će da dođe i da nam pokaže neku „fintu“, prisetio se se Kuzmanović vremena od kada datira njegova ljubav prema Zvezdi i dana kada ga je otac vodio na Marakanu na sve velike evropske utakmice.

Kao osnovac je podjednako voleo i prirodne i društvene predmete. Posebno izdvaja matematiku i fizičko.

„Bio sam angažovan u svim kolektivnim sportovima i išao na takmičenja iz matematike i fizike. Lektira je bila obavezna, svake dve-tri nedelje čitali smo novu knjigu, a pesme učili napamet. Verujte da se i danas sećam mnogih stihova i odlomaka pojednih tekstova i knjiga“, ispričao je Kuzmanović za pomenuti portal.

Gimnazijske dane pamti po dobrom druženju, novogodišnjim turnirima u košarci i omladinskom aktivizmu.

„Bio sam predsednik Omladinske organizacije i posvećeno borio za prava učenika ali i predstavnik škole u Gradskoj konferenciji omladine. Osetivši da bih takvim angažovanjem završio u politici, izabrao sam matematički smer i rešio da upišem Građevinski fakultet. Izbor nije bio slučajan, jer su me uz sport u tinejdžersko doba oduševljavali grandiozni objekti koji odolevaju vremenu“, kazao je Kuzmanović.

Ta povezanost sa građevinskom strukom ogleda se i u detalju da na reveru sakoa nosi značku sa grbom Građevinskog fakulteta na kome su latinske reči: studere, docere, aedificare (istraživati, obrazovati, graditi), kao tri simbola na kojima ovaj fakultet počiva.

Oženjen je, otac troje dece i ponosni deda troje unučadi.