Američka ambasadorka izazvala spor u Grčkoj – Svet

Odnosi između Grčke i američke diplomatije u prošlosti su bili sve samo ne jednostavni. Više američkih ambasadora u Atini, poput Džona Pjurifoja ili Henrija Taske, u grčkoj javnosti ostalo je upamćeno po optužbama da su se ponašali više kao oni koji stvarno upravljaju državom nego kao diplomate. Zameralo im se da su se mešali u unutrašnju politiku zemlje i da su podrivali grčku demokratiju. Zbog takve uloge SAD u prošlosti se, tokom posete Atini u novembru 1999. godine, izvinio i američki predsednik Bil Klinton.

Mnogi su verovali da su takve epizode ostale u prošlosti. Međutim, prema pisanju lista Volstrit džornal, američka ambasadorka u Grčkoj Kimberli Gilfojl navodno je tokom jedne večere u Atini ponovo otvorila pitanje granica američkog uticaja.

Neobična izjava na večeri u Atini

Prema navodima tog lista, tokom večere održane u martu, kojoj je prisustvovao i grčki ministar energetike Stavros Papastavru, Gilfojl je pomenula očekivani pad rumunske vlade. Navodno je tom prilikom rekla: „To možemo da uradimo sa svakom zemljom u kojoj to želimo. To možemo da uradimo i ovde.“

Prema istom izveštaju, Papastavru joj je odgovorio da SAD ne mogu da smene demokratski izabranu vladu, nakon čega je usledila žustra rasprava.

Dve nedelje kasnije ambasadorka je otputovala u Bukurešt – a nekoliko meseci potom rumunska vladajuća koalicija se raspala.

Da li između dva događaja postoji bilo kakva veza nije dokazano. Ali upravo je ta podudarnost dodatno podstakla interesovanje javnosti.

Nakon objavljivanja teksta 25. septembra, Gilfojl je preko svog advokata demantovala navode. Tri dana kasnije reagovala je i grčka vlada. Portparol Pavlos Marinakis odbacio je tvrdnje da je tokom večere bilo bilo kakvih pretnji upućenih grčkoj vladi.

U međuvremenu je Fajnenšel tajms objavio da je iz sopstvenih izvora potvrdio ključne elemente priče.

Ambasadorka koja puni naslovne strane

Kimberli Gilfojl izaziva pažnju u Grčkoj još od dolaska na ambasadorsku funkciju krajem 2025. godine. Početkom 2026, Njujork tajms je napisao da je ona postala „glavna tema razgovora u Atini“, navodeći da se često može videti u noćnom životu grčke prestonice. U novembru 2025. godine pojavila se čak i na naslovnoj strani grčkog izdanja časopisa Vog.

Kimberli Gilfojl (56), nkadašnja tužiteljka, voditeljka televizije Foks njuz i bivša verenica Donalda Trampa Mlađeg važi za jednu od najbližih saradnica američkog predsednika Donalda Trampa. Prema pisanju grčkih medija, ona održava direktne kontakte s brojnim članovima grčke vlade i aktivno učestvuje u ekonomskim pitanjima, posebno u energetskom sektoru.

Sukob interesa oko luke Pirej

Jedna od tema kojoj Gilfojl posvećuje posebnu pažnju jeste luka Pirej. Tokom grčke dužničke krize kineska državna kompanija COSCO dobila je 2009. godine dugoročnu koncesiju nad najvećom grčkom lukom, čime je Kina stekla značajan uticaj na jednom od najvažnijih saobraćajnih čvorišta istočnog Mediterana.

Vašington to već godinama posmatra sa neodobravanjem. Tako je Gilfoj u februaru ove godine javno izjavila da bi trebalo izgraditi još jednu luku koja bi predstavljala protivtežu kineskim interesima u Pireju. Tom prilikom poručila je da će se za to boriti svakog dana i da se zbog toga „neće izvinjavati“.

Energetski koridor kao američki prioritet

Pored luke Pirej, ambasadorka posebno podržava projekat takozvanog Vertikalnog koridora. Njime bi američki tečni prirodni gas preko Grčke bio transportovan prema drugim evropskim zemljama. Grčka vlada snažno podržava taj projekat.

Portparol Pavlos Marinakis nedavno ga je opisao kao izuzetno važan za energetsku bezbednost i za jačanje položaja Grčke kao regionalnog energetskog čvorišta.

Opozicija traži „crvene linije“

Kada je 28. septembra komentarisao navode iz Volstrit džornala, Marinakis je istakao da su odnosi Grčke i SAD danas „bliži i stabilniji nego ikada“ i da se zasnivaju na međusobnom poštovanju.

Govoreći o navodnom razgovoru Papastavrua i Gilfojlove, dodao je da nikada nije bilo reči o bilo kakvoj pretnji grčkoj vladi. „Tako nešto nikada ne bismo tolerisali“, poručio je.

Takav odgovor nije zadovoljio opoziciju. Socijaldemokratski PASOK naglasio je da Grčka mora da nastupa kao „nezavisna i suverena demokratija“ prema svim partnerima bez izuzetka.

Levičarska koalicija ELAS, koju predvodi bivši premijer Aleksis Cipras, upozorila je na opasnost od politike bezuslovnog svrstavanja uz Vašington i zatražila jasne „crvene linije“ u odnosima sa SAD.

Komunistička partija Grčke (KKE) otišla je korak dalje i najavila proteste tokom posete američkog državnog sekretara Marka Rubija Atini od 6. do 8. oktobra.

Bez velike pobune javnosti

Uprkos političkim polemikama, slučaj za sada nije izazvao posebno snažnu reakciju šire javnosti. Iako su navodi o navodnom mešanju američke ambasadorke otvorili staru raspravu o granicama američkog uticaja u Grčkoj, većih protesta ili talasa javnog ogorčenja nije bilo.

Ipak, priča je ponovo pokrenula pitanje koliko jaka može da bude veza između strateškog partnerstva i političkog uticaja, kao i gde se nalazi granica između diplomatije i mešanja u unutrašnje poslove jedne države.