A šta ako Vučić utiče na raspisivanje predsedničkih izbora u sred kampanje za parlamentarne – da se održe istog datuma? – Politika

Stoga, manevar koji on može da izvede, izlazeći u susret takvom izazovu jeste da u sred kampanje za parlamentarne utiče na raspisivanje predsedničkih, sa datumom održavanja istovremeno sa republičkim, pa da na osnovu sopstvene popularnosti, povuče teret i tih izbora.

Sagovornici Danasa ukazuju na takvu mogućnost.

Podsećaju i da to ne bi bio prvi put, da su 2022. godine prvo raspisani parlamentarni, a dve nedelje kasnije i predsednički, tako da budu održani istog dana.

Parlamentarni izbori bili su raspisani 15. februara 2022. godine, a predsednički izbori 2. marta. Glasanje za oba održano je istog dana, 3. aprila 2022.

Takođe, sagovornici Danasa napominju da bi u tom slučaju, održavanja parlamentarnih i predsedničkih izbora u isto vreme, studenti morali da u kratkom roku odrede svog kandidata za predsednika, sakupe potpise, odrede nove članove izbornih komisija i odrade paralelnu kampanju svoje liste i predsedničkog kandidata.

Istovremeno, ističu da bi tada, zbog očekivanih protesta usled, opet, očekivane krađe, bilo upitno kako bi se održao drugi krug izbora za predsednika, koji se realno očekuje.

Ukratko, to bio teret za stranu koja na izborima nastupa protiv režima.

„Možemo očekivati razne zamke i neočekivane poteze režima“

– Verujem da od izbora 2012. ne postoji niko na političkoj sceni Srbije, ko veruje da će najavljeni predstojeći vanredni izbori biti organizovani i održani na isti načini kao u recimo Norveškoj, Austriji, pa i u do skoro totalitarnoj Mađarskoj – kaže za Danas advokat Siniša Nikolić.

Imajući to u vidu, kaže Nikolić, koji je bio šef kabineta ubijenog premijera Zorana Đinđića, „možemo očekivati razne zamke i neočekivane poteze režima, suprotne demokratskim pravilima, kako bi se održao na vlasti“.

– Posmatrajući šatorsku kampanju predsednika i njegovih ljudi, stiče se utisak da oni sami, obilaskom Srbije, shvataju da na njihove performanse izlazi samo onoliki broj ljudi koji su neposredno vezani za opštinske odbore SNS, kao i ljudi kojima je obećano radno mesto ili drugi lični benefit. Efekat te kampanje uočljiv je samo kroz neprestano, potpuno pristrasno, izveštavanje režimskih medija, pre svega fokusirajući se na predsednika sa telefonom u ruci koji šeta okolo i naređuje nekom sa druge strane linije, sto metra puta za ovaj zaseok, vodovod za ono selo, 500 radnih mesta za žene iz tog okruga… – kaže on.

Kako dodaje, „obećana ostavka predsednika i razdvajane parlamentarnih od predsedničkih izbora, sve više liče na još jednu obmanu, tako da možemo očekivati da predsednik na predlog vlade raspusti Skupštinu i raspiše parlamentarne izbore sa rokom izborne kampanje od 60 dana, a da prvih 30 dana nastavi svoju funkcionersku kampanju sa telefonom u ruci kao predsednik, pa da onda podnese ostavku“.

– U tom slučaju, moguća su dva scenarija. Prvi, da se predsednički izbori održe nezavisno od parlamentarnih, u roku od tri meseca od ostavke, što bi se desilo oko Nove godine. Drugi, da predsednica Skupštine raspiše predsedničke izbore sa kratkom kampanjom od 30 dana, koji bi se poklopili sa danom glasanja za parlament. Ukoliko se režim odluči za drugi scenario, računaće na faktor iznenađenja protivnika, čitaj Studentske liste. Oni bi morali da u kratkom roku odrede svog kandidata za predsednika, sakupe potpise, odrede nove članove izbornih komisija i odrade paralelnu kampanju svoje liste i predsedničkog kandidata. Ukoliko bi protivnici režima nakon izbornog dana signalizirali nepravilnosti i krađu glasova i zbog toga pozvali građanstvo na proteste, pitanje je kako bi se održao drugi krug izbora za predsednika, koji se realno očekuje – objašnjava Siniša Nikolić.

Jednom rečju, smatra, Srbija bi nastavila da živi u mutnoj vodi, a znamo ko se najbolje snalazi u njoj.

– Zato Studentska lista i deo opozicije koji planira da izađe na izbore, mora da ima isplaniranu strategiju za svaki scenario vlasti, ma koliko sulud bio i ne sme da dozvoli da ih režim iznenadi – zaključuje Siniša Nikolić.

„Podsetiću da je tako bilo i 2022. godine…“

– Ne bi bilo prvi put da se tako nešto desi. Podsetiću da je tako bilo i 2022. godine kada su prvo raspisani parlamentarni, a dve nedelje kasnije raspisani su i predsednički, tako da budu održani istog dana. Pored toga, tada su raspisani i beogradski izbori i izbori u još nekoliko lokalnih samouprava. Jedan od razloga za to je sigurno bio u činjenici da su opozicioni akteri u kratkom periodu morali dva puta da skupe po 10.000 overenih potpisa birača – prvo za parlamentarne, pa za predsedničke izbore – kaže za Danas Jelena Jerinić, profesorka Pravnog fakulteta i članica Zeleno-levog fronta.

Četiri godine kasnije, dodaje, pitanje je koliko bi to bio problem, posebno najjačem opozicionom akteru, ali i imajući u vidu da je sada prikupljanje potpisa potencijalno lakše, jer su izborni zakoni nedavno izmenjeni tako da jedna osoba može svojim potpisom da podrži više lista, odnosno više kadnidata.

– Ono što se meni čini kao motivacija SNS-a da tako nešto uradi sada, odnosno zašto bi im odgovaralo da ovi izbori budu održani zajedno, jeste potreba da se u kampanji pokrije nedostatak adekvatnog predsedničkog kandidata ili kandidatkinje. Vučić će jednostavno moći da „vuče” sa sobom bilo koga i da tako ujedno vodi i parlamentarnu i predsedničku kampanju – smatra Jerinić.

Kako god da okrenemo, zaključuje, ko god da se u Srbiji bavi politikom u vreme vlasti SNS-a, mora biti konstantno spreman za sve izbore.

„SNS trenutno nema nekog preterano blistavog i izglednog predsedničkog kandidata“

Prema rečima Đorđa Vukadinovića, urednika Nove srpske političke misli, „čini se da je sa ovim poslednjim izjavama Aleksandra Vučića na temu skorih parlamentarnih izbora priča o istovremenim predsedničkim izborima trenutno adaktirana, ili makar gurnuta u drugi plan“.

– Ali uprkos tome mislim da treba biti oprezan barem sve dok ne iscure vremenski i zakonski rokovi za tu mogućnost. Mogući motiv za neki takav manevar mogla bi biti činjenica da bi takav potez dodatno zakomplikovao stvari i ionako krhke međusobne odnose u antirežimskim redovima. Međutim, to komešanje bi na kraju možda završilo još većom mobilizacijom i pojačanom društvenom polarizacijom, što nosi dodatne rizike po Vučića i SNS. Tim pre što, realno gledano, ni oni trenutno nemaju nekog preterano blistavog i izglednog predsedničkog kandidata – zaključuje sagovornik Danasa.

Naznačimo, dužina izborne kampanje za predsednika Srbije po zakonu iznosi od 30 do 60 dana od dana raspisivanja izbora do dana glasanja. Minimum, od raspisivanja do glasanja ne može proći manje od 30 dana. Maksimum, najduže može trajati do 60 dana. Za parlamentarne izbore taj raspon je od 45 do 60 dana.