„Kako smo došli do toga da je Srbija raj za investitore, a pakao za radnike?”: Tribina Studentske liste u Kragujevcu – Izbori26

Na tribini se govorilo o ključnim problemima radnika i rešenjima koja donosi Studentska lista – od uslova rada i zarada, preko sigurnosti radnog mesta, do sindikalnog organizovanja i zaštite prava svih radnika. A konkretne probleme i predloge izneli su Kragujevcu studenti i stručnjaci koji su učestvovali u izradi programa Studentske liste na ovu temu: dr Mario Reljanović, stručnjak za radno i socialno pravo, istraživač na Institutu za uporedno pravo, kandidat Studentske liste; Jugoslav Ristić, nekadašnji predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca u penziji, takođe kandidat Studentske liste; Dimitrije Jeremić, student osnovnih akademskih studija na Filozofskom fakultetu Unverziteta u Beogradu i Bogoljub Homšek, student doktorskih studija na Filozofskom fakultetu Unverziteta u Beogradu.

Homšek je na pitanje moderatorke tribine iz naslova odgovorio primerom spota iz 2014. godine koji je emitocvao CNN, koji je u inistranstvu Srbiju promivisao kao „high skilled low cost radnika”, odnosno radnika koji su visoko kvalifikovani, a čija cena je niska.

– I upravo u tome „niska je cena” leži, srž onoga što se „zadesilo” našem radnom zakonodavstvu u prethodnih 26 godina, istakao je on, i u kratkoj retrospektivi (u)poredio Zakone o radu iz 2001., 2005., i konačno takozvanog „Vulinovog zakona” iz 2014. godine.

Prema njegovim rečima suština tih reformi je bila promena, da bi se Srbija prilagodi savremenoj ekonomiji, odnosno svetskom tržištu, a u praksi sledeće: da se što više izmesti centralnost ugovora na stalno, na neodređeno a radnici koji su imali takve ugovore dobijaju one koji nisu na neodređeno i praktično su postali plen jednog velikog i širokog broja „egzotičnih radnih oblika”, naveo je Homšek.

Posledica ove politike, po njemu je bilo da je oko 200.000 do 500.000 radnika bilo otpušteno, odnosno postali su tehnološki viškovi, firme su im otišle u stečaj i slično.

– Proces privatizacije koji je tekao paralelno sa samim procesom menjanja radnog zakonodavstva je imao za svoju posledicu nestanak dobrog dela firmi koje su prethodno bile državne, s obzirom da ljudi koji su vršili privatizaciju vrlo često nisu imali zapravo interes da firma koju su kupili opstane, nego su imali interes da tu firmu prodaju što je jeftinije a to je imalo posledice po razvoj industrije u Srbiji. Posledica ovakve politike bila da je Srbija ostala bez potencijala za razvoj visoke industrije, da je dobar deo i samih industrijskih delatnosti nestao, odnosno da smo po onoj popularnoj frazi svedeni na manje-više mogućnost „motanja kablova”, a problematika toga je, naravno, da iako mi možemo da proizvodimo određene proizvode, mi sa tim proizvodima ne dobijamo znanje, mi ne dobijamo ljude koji će, kako uče da prave taj sam proizvod, doprinose dalje ekonomiji, doprinose dalje otvaranju drugih firmi, ili na bilo koji način daljem razvoju same industrije, smatra on.

Po Homšekovom mišljenju privreda je tako kaskala, odnosno ostajala u mestu, a praktično društveno bogatstvo koje se tu stvaralo nije išl više ni radnicima, ni državi nego „dobitnicima” tih i takvih privatizacija.

– A, od 2012. godine novac se sliva u džep samog SNS režima, koji i subvencije daje stranim firmama, a u retkom slučaju domaćim, onim „burazerskim”. Tako da je fenomen takozvanog političkog kapitalizma ovde praktično znači potpuni klijentelizam SNS-a, odnosno znači da firme koje su dobre sa vladajućom strankom su praktično jedine koje mogu da idu na tendere, jedine koje mogu da dobiju subvencije, zaključio je student Bogoljub Homšek, dodavši da je „njihov Program izuzetno detaljan, i mi smo spremni da ga, čim Studentska lista stupi na vlast, implementiramo u najbržem roku”.

Za Jugoslava Ristića, kandidata Studentske liste kroz sve ove procese, radnici su u Srbiji „izgubili dostojanstvo i sigurnost radnog mesta”.

– Mi mislimo da država mora da radi za svoje ljude i za svoje radnike, a ne za strane kompanije. I to je ono što hoćemo da promenimo, i moramo da promenimo zbog nas ali i budućih generacija. Ne samo zbog ljudi u javnom sektoru, nego prosto zbog svih radnika u ovoj zemlji, a svi oni koji žive od svog rada jesu radnici, rekao je Ristić.

Prema njegvim rečima „tom podelom, uništavanjem radnog zakonodavstva, zapravo, i svođenjem ljudi na robu, posebno kroz Zakon o agencijskom zapošljavanju, zapravo su ugrožena osnovna ljudska prava i egzistencija svih nas”.

Po Ristićevom mišljenju u javnom sektoru je to isto takođe jako izraženo, kroz partijsko zapošljavanje i kroz zapošljavanje na određeno vreme, koje može da traje beskonačno.

– I zato Studentska lista kaže: zapošljavanje na određeno vreme ograničavamo na godinu dana. Posle toga, radni odnos mora da pređe u radni odnos na neodređeno vreme, istakao je on.

Jugoslav Ristić je naveo i da Program Studentske liste predviđa da topli obrok bude 10 posto od prosečne zarade kod poslodavca, a da regres bude jedna bruto zarada.

– Na taj način će svi praktično da dobiju, a posebno ljudi u javnom sektoru, njih 600.000 koji nisu imali ta prava, zaključio je on.

Ristić je najavio da će Studentska lista po svom Programu osloboditi javni sektor političkog uticaja, uvešće konkurse za zapošljavanje u javnom sektoru, kako bi izbegli politička zapošljavanja – „da se jednom za svagda raskrsti sa tim”.

I po mišljenju dr Maria Reljanovića Program Studenstke liste sadrži puno detalja koji će „popraviti ukupnu sliku o pravima radnika, ali istovremeno će ići u one detalje o kojima nismo kao država do sada razmišljali, a koji se pojavljuju u modernim radnim zakonodavstvima”.

Nešto što se, po njemu, pre svega mora uvesti u radno zakonodavstvo kada je reč o zaštiti prava radnika jeste disciplinski postupak.

– Mi danas imamo apsurdnu situaciju u Zakonu o radu, da je svaki disciplinski prestup otkazni razlog. Šta god da uradite što je poslodavac predvideo kao otkazni razlog u svom Pravilniku o radu, to može voditi otkazu. I vrlo često, naročito kada su u pitanju oni radnici koji su sindikalno angažovani ili, ne daj Bože, na nekoj drugoj, suprotnoj političkoj strani, to i vodi otkazu. Disciplinski postupak ne postoji, i mi smo jedna od retkih zemalja koja zapravo nema disciplinski postupak regulisan u Zakonu o radu. Mi ćemo ga regulisati, najavio je dr Reljanović.

Na pitanje zašto je disciplinski postupak važan za prava radnika, Mario Reljanović je odgovorio:

– Zato što onda delimo sve prestupe na teže i na lakše. Nije isto da li ste proneverili imovinu poslodavca i učinili neko krivično delo zbog čega ćete sigurno biti otpušteni, i da li ste, recimo, dva dana za redom zakasnili 10 minuta na posao. Ta dva ne mogu da se izjednače, a sada jesu izjednačena i za jedno i za drugo posledica može biti potpuno ista. Razdvajanjem otkaznih razloga u disciplinskom postupku, odnosno tih disciplinskih prestupa u disciplinskom postupku, ćemo onemogućiti poslodavca da i za najmanji prestup izriče tu najtežu sankciju otkaza ugovora o radu, pojasnio je on.

Kao drugo, dr Reljanović je podsetio da smo mi kao zemlja još davno potpisali Konvenciju o međunarodnoj organizaciji rada o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca.

– I u toj Konvenciji lepo kaže da zaposleni uvek mora da ima pravo na otkazni rok. Kod nas zaposleni nema pravo na otkazni rok. Uvođenjem otkaznog roka se omogućava zaposlenom da tokom njega zaposleni traži novo zaposlenje i pre nego što mu prestane radni odnos. Na taj način se štiti kontinuitet u radu zaposlenog i to jeste jedan od načina na koji može da se zaštiti od sadašnje situacije, zaključio je on, naglasivši da će se Studentska lista „uhvatiti i u koštac sa vrlo konfuznim odredbma u Zakonu o radu koje se tiču minimalne zarade” koje u Srbiji „i, takve kakve su – niko i ne poštuje”.

Student Dimitrije Jeremić je takođe u Kragujevcu na tribini predstavio deo Programa Studentske liste koji se tiče samih izmena zakona i njihovih noviteta vezanih za radnička pitanja i poboljšanja njihovih prava radnika, do kojih će doći posle pobede njihove opcije na zborima, poput onih koje se tiču: zakona o štrajku i zakona o radu, bolovanja…

Iako je tribina „Šta će studenti uraditi za radnike?” bila najavljena na Đačkom trgu održana je kod pozorišta. Po običaju lokalne pristalice SNS-a izveli su svoju tradicionalnu takozvanu „flaster” kampanju i „nacrtali se” sa svojim štandovima na trgu. Na opasku policiji organizatra tribine da je njihov skup prijavljen, dobili su odgovor od istih da je i SNS-a. Policija je razdvajala i obezbeđivala učesnike oba skupa od Teatra do Prve kragujevačke gimnazije a brojini sugrađani su prolazeći kolima i motorima kroz Ulice kneza Miloša i Daničićevu trubljenjem sirenama pozdravljali učesnike i goste tribine Studentske liste.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.