“Kaznićemo ih bez zastare, gde god da se nalaze”: Ruski istraživački novinari o novoj opsesiji FSB-a – Svet

Dok se evropske vlade suočavaju sa eskalacijom ruskih aktivnosti sabotaže FSB je pojačao svoje napore na još jednom, manje primećenom frontu – usmerenom protiv ruskih emigranata.

Manje od dve nedelje nakon što su Sjedinjene Američke Države otkrile rusku zaveru za ubistvo disidenata u Vašingtonu, FSB je usmerio pažnju na London, ukazuju u analizi za CEPA.org Irina Borogan i Andrej Soldatov, ruski istraživački novinari i suosnivači Agentura.ru koji prate aktivnosti ruske tajne službe.

FSB je 28. septembra saopštio da je pokrenuo krivičnu istragu protiv Ksenije Maksimove, liderke Ruskog demokratskog društva u Ujedinjenom Kraljevstvu, zbog sumnje na terorizam.

Na kraju saopštenja služba je dodala zlokobnu poruku: „FSB Rusije nastaviće napore na neutralisanju terorističkih aktivnosti koje London podstiče koristeći ruske iseljenike“.

Ruske novinske agencije pridružile su se kampanji tako što su istog dana objavile snimak FSB-a.

Na njemu neidentifikovani pripadnik FSB-a iznosi nekoliko direktnih tvrdnji, koristeći slučaj Maksimove kao povod:Da FSB smatra da grupe koje predstavljaju rusku opoziciju u inostranstvu kontrolišu strane obaveštajne službe; da je toj službi poznato da Velika Britanija stoji iza napora da se ruska opozicija u inostranstvu objedini i da London, posebno, „nastoji da stvori iluziju da se unutar ruske emigrantske zajednice pojavljuje alternativa sposobna da zameni rusku vlast“; da će FSB ubuduće rusku opoziciju u inostranstvu nazivati „Vlasovcima 2.0“.

Reč je o politički veoma opterećenom nazivu koji se koristi za hiljade vojnika Crvene armije koji su tokom Drugog svetskog rata prešli na nemačku stranu; FSB je naveo da je Lubjanka (istorijski kompleks zgrada u centru Moskve, ali se često koristi kao metonimijski naziv za sovjetske i ruske bezbednosne službe) upoznata sa identitetima onih koje naziva „relokantima“, koji su „odlučili da svoju sudbinu vežu za London i žele poraz Rusije“.

I, konačno, da FSB neće ponoviti „grešku“ Nikite Hruščova, koji je pomilovao „Banderovce“ – izraz kojim se Kremlj koristi kada sve one koji su na ukrajinskoj strani prikazuje kao naciste.

Ovu poruku treba shvatiti ozbiljno: poslednji put kada je ruska obaveštajna služba objavila ovakav video bilo je u oktobru 2023. godine, kada su neidentifikovani pripadnici ruske vojne obaveštajne službe zapretili da će pronaći i ubiti Maksima Kuzminova, ruskog pilota helikoptera koji je prebegao u Ukrajinu. On je zaista pronađen i ubijen na parkingu u Španiji u februaru 2024. godine.

Još je važnija upotreba reči „Vlasovci“. Za ruske emigrante ona predstavlja značajnu eskalaciju: Kremlj je 2022. godine počeo intenzivno da koristi izraz „Vlasovci“, ali samo za Ruse koji se bore na ukrajinskoj strani, uz poruke da će biti pronađeni i kažnjeni.

Sam Putin je u martu 2024. godine poručio: „Kaznićemo ih bez zastare, gde god da se nalaze“.

Neobična javna brutalnost operacije protiv Kuzminova, kao i tadašnja upotreba izraza „Vlasovci“, objašnjavane su kao izraz paranoje Kremlja izazvane istorijskom traumom.

Od Ruske revolucije 1917. Rusija je imala nesrazmerno veliki broj prebega, među kojima je bilo i više hiljada vojnika Crvene armije koji su tokom Drugog svetskog rata prešli na nemačku stranu. Strahovanja da bi rat sa Ukrajinom mogao da izazove masovni talas prebega bila su predmet opsežnih razmatranja unutar bezbednosnih službi u Moskvi na početku invazije punih razmera.

Zbog toga je Duma još u leto 2022. godine unela izmenu Krivičnog zakonika kojom je svaki čin „prelaska na stranu neprijatelja tokom vojnih dejstava“ označen kao veleizdaja, za šta je predviđena kazna do 20 godina zatvora. Od tada je FSB u velikoj meri koristio tu odredbu za pritisak na mlade ljude – između ostalog, pokrenuo je veliku operaciju u kojoj je vrbovao mlade da komuniciraju sa Ukrajincima ili sa ruskim jedinicama koje se bore uz ukrajinske oružane snage, a zatim ih optuživao za pomaganje neprijatelju.

Najnoviji potez FSB-a izjednačava naoružane ljude koji se bore uz ukrajinske snage na ratištu u Ukrajini sa ruskom političkom opozicijom u inostranstvu, od koje se najveći deo nalazi u SAD ili Evropi.

Ovo nije samo privremeni ili emotivni ispad. Pripreme za ovakav pristup traju još od 2022. godine, kada je Kremlj prvi put počeo da koristi optužbe za izdaju protiv antiratne opozicije. Vladimir Kara-Murza bio je prva žrtva ovog novog pristupa.

Iako je Kremlj i ranije napadao i zatvarao lidere ruske opozicije, pre 2022. godine ih nikada nije označavao kao izdajnike.

Duboka opsednutost FSB-a krvavom istorijom Rusije 20. veka, slomom režima i promenama vlasti čini njegove pretnje izuzetno ozbiljnim, jer su snažno emotivno obojene.

Pozivanje na Nikitu Hruščova ima istu svrhu – pripadnici FSB-a poručuju da više nikada neće biti novog otopljavanja odnosa. Umesto toga, izgleda da su više nego spremni da deluju prema obnovljenom obrascu rada Staljinovih bezbednosnih službi.