“Upotreba svih oružja biće neizbežna”: Putin u govoru u klubu Valdaji o mogućem sukobu sa NATO, Vučiću, poseti Zelenskog Beogradu (VIDEO) – Svet

Govoreći o ratu u Ukrajini, za koji je rekao da Rusija nije imala izbora osim da ga pokrene kako bi zaštitila sopstvenu bezbednost, Putin je rekao da Rusija nema planove da napadne bilo koju evropsku zemlju i da želi miran suživot, prenosi Rojters.

Nuklearno upozorenje

Putinovi komentari usledili su nakon diplomatske note za koju je NATO ove nedelje saopštio da ju je primio od Rusije, a u kojoj se navodi da bi Moskva bila spremna da upotrebi nuklearno oružje ukoliko NATO pokuša da odseče rusku enklavu na Baltiku.

Rusko upozorenje ukazalo je na ozbiljnu zabrinutost Moskve zbog onoga što predstavlja kao rastuću pretnju NATO-a Kalinjingradu, teško militarizovanoj ruskoj teritoriji koja je nešto veća od američke savezne države Konektikat. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je da je Alijansa odgovorila naglašavajući da je odbrambeni savez i da nuklearne pretnje nisu korisne.

„Ako dođe do direktnog napada na Rusku Federaciju – u ovom slučaju govorimo o Kalinjingradu, a možda i o drugim teritorijama – pitanje upotrebe svih oružja kojima naša zemlja raspolaže, naravno, neizbežno i odmah će se naći na dnevnom redu“, rekao je Putin na godišnjem forumu kluba Valdaj, skupu međunarodnih stručnjaka za Rusiju, u Moskvi.

„To je neizbežno“, rekao je.

Putin je kazao da je Rusija svesna da bi se suočila sa „dvostruko većim neprijateljem – NATO“.

„I moraćemo da iskoristimo svoje konkurentske prednosti u toj borbi. Da, naravno, Francuska i Velika Britanija su nuklearne sile – mi to savršeno razumemo i potpuno smo toga svesni“, rekao je. „Ali niko drugi ne poseduje oružje kakvo Rusija danas ima. To je naša konkurentska prednost“.

Njegovo upozorenje usledilo je nakon nedavnih vojnih vežbi NATO-a u blizini Kalinjingrada, koje je Alijansa opisala kao odbrambene vežbe čiji je cilj jačanje odvraćanja. Te vežbe izazvale su ozbiljnu zabrinutost u Moskvi, koja je krajem septembra upozorila da će uzvratiti ukoliko NATO pokuša da blokira enklavu iz vazduha ili sa mora.

„Vojne vežbe u Baltičkom moru, koje se održavaju jedna za drugom… Zatim pokušaji da se zaplene naši brodovi i plovila. Sve je to eskalacija. A onda smo počeli da slušamo izjave u vezi sa Kalinjingradskom oblašću“, rekao je Putin, prenosi CNN.

Odnosi, koji su već bili veoma loši od Putinove odluke da 2022. godine pošalje trupe u Ukrajinu, ove godine su dodatno pogoršani. Evropske vlade optužuju Moskvu da pojačava „hibridni rat“ na kontinentu kroz aktivnosti poput sabotaža i podmetanja požara.

Rusija to negira i odbacuje ponovljene izjave zapadnih političara da se priprema za mogući vojni napad na neku od zemalja NATO-a.

Putin je upozorio da ciklusi eskalacije u međunarodnim sukobima mogu brzo dovesti do opasnih scenarija.

„Moramo shvatiti da trenutak kada više ništa neće moći da se promeni može nastupiti veoma brzo i neočekivano za sve. Logika eskalacije i sve oštrijih uzvratnih mera vodi ka kobnoj tački bez povratka“, rekao je.

„U osnovi te eskalacije nalaze se arogancija i preterano samopouzdanje. To je put ka ivici ponora. Utoliko pre danas, kada arsenali vodećih svetskih sila sadrže oružje sposobno da uništi sav život ili, u najmanju ruku, dovede Zemlju u katastrofalno stanje“, rekao je Putin.

„Možemo li biti sigurni da to oružje nikada neće biti upotrebljeno? Pa, naravno da ne možemo. Moramo to imati na umu i izbeći takav ishod“, dodao je.

Putin, koji je rekao da je spreman za trilateralni sastanak sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i američkim predsednikom Donaldom Trampom ukoliko prethodno bude utvrđen odgovarajući dnevni red, odbacio je ideju o obustavljanju ruskih napada na ukrajinske ciljeve u području Crnog mora.

Istovremeno je priznao da su ukrajinski napadi na rafinerije širom Rusije Rusiju koštali jedan procenat bruto domaćeg proizvoda (BDP-a).

Rekao je da Rusija sada uzvraća Ukrajini istom merom.

Međutim, iako je zapadnu pomoć Kijevu u izvođenju napada duboko unutar ruske teritorije predstavio kao buduću pretnju, rekao je da Moskva ne planira da „sutra“ napadne fabrike naoružanja u Evropi koje snabdevaju Ukrajinu.

Ismevao oslanjanje Kijeva na pomoć Zapada

Koristeći priliku da se obruši na Ukrajinu, ruski predsednik je u sredu ismevao oslanjanje Kijeva na finansijsku pomoć svojih zapadnih saveznika.

„Greške, posebno sada, apsolutno su nedopustive“, upozorio je. „Za razliku od nekih, a nećemo upirati prstom, Rusija ne može da obilazi svet i ponižava samu sebe moleći za pomoć sa ispruženom rukom“, rekao je.

„Kao prvo, zato što je, kao što sam već rekao, to ponižavajuće. Kao drugo, niko nam ništa neće dati i mi to veoma dobro znamo. I kao treće, što je najvažnije, nama to nije potrebno. Ruski finansijski sistem i privreda su stabilni“, nastavio je.

Iako je poslednjih nedelja nagovestio da nema nameru da odustane od rata u Ukrajini, Putin je takođe rekao da bi više voleo da se sukob okonča pregovorima.

Kao još jedan znak da Putin ne planira da uspori „specijalnu vojnu operaciju“, budžetska dokumenta koja je pregledao Rojters pokazuju da Rusija planira da 2027. godine potroši 17,1 bilion rubalja (205,112 milijardi dolara) na odbranu, što je oko 27 odsto više od prvobitno planiranog iznosa i najviši nivo od početka sveobuhvatne invazije na Ukrajinu.

O poseti Zelenskog Beogradu: Devojke može nešto da zbuni, mi se bavimo politikom

Moskvu, kazao je, nije zbunila poseta predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog Beogradu, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin tokom obraćanja na plenarnoj sednici kluba Valdaj.

„Devojke može nešto da zbuni. A nas ništa ne zbunjuje, mi se bavimo politikom“, rekao je on.

Zelenski se, podsećaju Vedomosti, 8. avgusta sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu. Dan ranije ukrajinski lider je saopštio da planira da razgovara o proširenju ekonomskih veza između Ukrajine i Srbije, kao i o odnosima sa Evropskom unijom i drugim pitanjima.

Zelenski je 18. septembra takođe održao bilateralni sastanak sa Vučićem u okviru prvog Karpatskog samita. Zahvalio je predsedniku Srbije na finansijskoj podršci Ukrajini. Prema rečima Zelenskog, predsednici su razgovarali i o učešću Srbije u razvoju Karpatske inicijative.

Podržao Vučića

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da se nada da će Aleksandra Vučića, koji je 27. septembra podneo ostavku, videti na funkciji predsednika Vlade Srbije, prenosi TASS.

„Aktuelno rukovodstvo Srbije, donedavno predsednik, a ubuduće, nadam se, premijer Aleksandar Vučić, vodi uzdržanu politiku i pokazuje spremnost za saradnju sa Rusijom“, kazao je Putin.

„Mi to, naravno, pozdravljamo i uzvraćaćemo na isti način“, rekao je u svom obraćanju plenarnoj sednici kluba Valdaji.

Portal ruskog Kanala 5 piše da se putin osvrnuo i na položaj srpskog naroda u Evropi i pomenuo Dejtonski sporazum.

„Srbi su se našli u situaciji podeljenog naroda u Evropi, pri čemu je ta podela nametnuta silom. To je nepravedno. I to je loše, jer svaka nepravda dovodi do određenih problema i sukoba“, izjavio je Putin.

Predsednik je posebno istakao postupke aktuelnog srpskog rukovodstva.

Ranije je Vladimir Putin istakao posebne odnose koji povezuju ruski i srpski narod. On je to izjavio na sastanku sa bivšim predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i premijerom Savom Minićem.

Odbacio tvrdnje da Rusija blokira mirovni proces

Vladimir Putin je odgovarajući na pitanje novinara televizije NBC izjavio da Rusija ne može da snosi odgovornost za pogibiju ljudi u sukobu koji, prema njegovim rečima, nije ona započela. Predsednik je istakao da je Moskva od samog početka bila opredeljena za političko rešenje i da nije odustajala od kompromisa, prenosi ruska gazeta Metro.

Podsetio je na pregovore u kojima je učestvovao Donald Tramp u Enkoridžu, istakavši da je ruska strana tada praktično prihvatila predloge američkog lidera. Prema Putinovim rečima, tvrdnje da Rusija navodno blokira mirovni proces nisu u skladu sa stvarnošću.

Predsednik Rusije je dodao da dalji razvoj situacije zavisi od zapadnih zemalja i rukovodstva u Kijevu. Oni, prema njegovoj oceni, sada određuju da li će biti pronađen put ka deeskalaciji. Moskva, kako je istakao Putin, ostaje otvorena za dijalog.

Odgovarajući na pitanja drugih stranih novinara, ruski lider je izjavio da Rusija očekuje da će tokom 2026. godine za pregovaračkim stolom rešiti sva sporna pitanja. Naglasio je da diplomatski put ostaje prioritetna i poželjnija opcija za okončanje sukoba.