Kako glasa dijaspora: Do biračke kutije hiljade kilometara – BBC News na srpskom

Avion, brod, voz, bicikl, a može i pešice.

Tog 25. oktobra kada dođe vreme za glasanje, na vanredne parlamentarne izbore neće izaći samo birači u Srbiji, već i njihovi sunarodnici rasuti širom sveta – u dijaspori.

Neki će samo preći ulicu kako bi stigli do biračkog mesta, ali ima i onih koji će na glasanje putovati nekoliko sati avionom.

„Nas je oko 70 na Farskim Ostrvima, prijavila sam se da glasam i dobila rešenje dan kasnije.

„Međutim, do glasačkog mesta moram avionom, jer možemo da glasamo samo u Danskoj“, kaže Tatjana Petruš, za BBC na srpskom, koja će morati da prevali put do više od 1.300 kilometara udaljene Danske od autonomne teritorije pod njenom upravom.

Odlazak i povratak istog dana, Petruš će koštati oko 440 evra.

Preciznih podataka koliko ljudi iz Srbije živi u inostranstvu nema ni Republički zavod za statistiku Srbije, ali barataju brojem od 300.000 onih koji su odsutni godinu ili više iz zemlje, prema popisu iz 2022. godine.

Do 28. septembra, prijavljeno je 55.000 birača u 61 državi, prema podacima koje je objavio Marko Dimić, zamenik člana Komisije za reviziju biračkog spiska.

Na izborima pre tri godine, za glasanje se prijavilo 39.270 birača u inostranstvu, prema podacima Republičke izborne komisije (RIK).

Zakon o jedinstvenom biračkom spisku predviđa mogućnost da glasate u ambasadi ili konzulatu, ukoliko živite u inostranstvu, ali uz prethodnu prijavu, najkasnije do 3. oktobra u ponoć.

„Birači koji na dan izbora neće biti u mestu prebivališta mogu da zatraže upis podataka da glasaju prema mestu boravišta u Srbiji ili diplomatsko-konzularnom predstavništvu u inostranstvu“, piše na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Ipak, prijava ne znači da će u toj zemlji biti otvoreno biračko mesto.

Za to je potrebno da se prijavi najmanje 100 birača, što će biti poznato tek posle isteka roka za određivanje biračkih mesta u inostranstvu.

Odgovore da li će i gde sve biti otvorena nova glasačka mesta i koliko se ljudi prijavilo, BBC nije dobio od Ministarstva spoljnih poslova, kao ni od RIK-a.

Procedura glasanja u inostranstvu

Da bi moglo da se glasa u inostranstvu, potrebno je da se unapred podnese zahtev za upis podataka u Jedinstveni birački spisak – evidenciju svih sa pravom glasa na izborima.

U zahtevu je potrebno navesti lične podatke, ime i prezime, ime jednog roditelja, JMBG i adresu prebivališta u Srbiji.

Potrebno je navesti i državu i adresu boravišta u inostranstvu gde birač želi da glasa, a zahtev mora da bude potpisan.

Moguće je glasati čak i kada je u pitanju turističko putovanje ili trenutni odlazak u inostranstvo.

Na sajtu organizacije Skupštine u rasejanju dostupan je formular za pripremu zahteva za glasanje van Srbije.

Kako se glasa u Australiji?

Iako hiljade kilometara daleko od Srbije, Angelina Radulović u Australiji i te kako želi da učestvuje u izbornom procesu.

„Imamo volju i želju da glasamo u Pertu, ali nismo sigurni da će biračko mesto biti otvoreno.

„Australija je ogromna i veoma razuđena, pa od Perta do Sidneja, koji je udaljen oko 4.500 kilometara, let traje pet sati“, kaže Radulović, koja godinama sa porodicom živi u Pertu, za BBC na srpskom.

Povratna avio karta za jednog je između 600 i 700 australijskih dolara (370 i 430 evra), a u njihovoj kući je četvoro punoletnih.

Tvrdi da interesovanje za glasanje u ovom delu Australije „nije veliko“.

„Postoji i bojazan da bi naš glas mogao biti zloupotrebljen ukoliko ne iskoristimo pravo glasa“, dodaje.

U Australiji može da se glasa u Kanberi ili Sidneju.

U Evropi najviše prijavljenih birača

Najviše prijavljenih birača je u Evropi.

Prva je Bosna i Hercegovina – 12.608, zatim Nemačka – 7.189, Austrija – 2.805, SAD – 2.412, Italja – 1.889, Kanada – 1.302 i Crna Gora 1.208.

„Prijateljica i ja planiramo da glasamo, ali moramo da idemo u Madrid. Prijavile smo se, ali nismo dobile odgovor iz konzulata.

„Do Madrida možemo da odemo isti dan kada je glasanje, jer imamo voz iz Barselone i košta 33 evra u jednom pravcu“, kaže Vera, koja tri godine živi u Španiji, za BBC na srpskom.

Preselila se u Barselonu zbog nestabilne situacije u Srbiji, iako nije htela da ode od porodice i prijatelja.

„U Srbiji je nemaština i besparica i koliko god se trudiš ne možeš ništa da uradiš za sebe.

„Hoću da glasam jer mislim da je sada presudno i da nešto može da se uradi“, kaže Vera.

Iako živi na Farskim Ostrvima, Tatjana Petruš želi da glasa jer strahuje da bi neko mogao da iskoristi njen glas.

„Politička situacija u Srbiji je jedan od glavnih razloga što sam otišla i nije mi problem da odem do Danske“, dodaje.

Do glasačkog mesta u Kopenhagenu moraće da leti dva sata.

Više od 7.000 državljana Srbije se prijavilo da glasa u Nemačkoj, ali ima i onih koji ne izlaze na izbore.

„Ne planiram da glasam, nemam vremena da se time bavim.

„Da sam u Srbiji, glasao bih“, kaže Stefan Kuzmanović iz Frankfurta, koji 12 godina živi u Nemačkoj, za BBC na srpskom.

Do sada je bilo uobičajeno da se omogući glasanje u konzulatu Srbije u Frankfurtu.

Neki glasači ne moraju da prevale dalek put kako bi izašli na glasanje.

Među njima je Marko iz Pariza, koji će glasati u kulturnom centru u srcu grada.

Dugo godina nije glasao, jer mu je „bilo čudno da se izjašnjava o politici zemlje u kojoj ne živi“.

„Sada ću izaći na izbore, jer imamo porodicu i prijatelje koji pate zbog nekih političkih odluka“, kaže on, ne želeći da se predstavi i prezimenom.

„Sve koje znam da žive u Parizu, glasaće. Deluje mi da je veće interesovanje nego inače“, kaže Marko koji živi u Francuskoj 30 godina.

Nada Tarabić koja živi Bratislavi, glavnom gradu Slovače, kaže da „jedva čeka da se suprugom i sinom izađe na izbore“.

Na izbore će izaći i Anđela Milivojević koja živi tri godine u Londonu i sada će glsati prvi put.

Kaže da „veruje u moć i snagu svakog pojedinačnog glasa“.

„Čini mi se da će to biti dobar dan za demokratiju u Srbiji“, dodajee Milivojević.

Kako može da se glasa samo u Londonu, državljani Srbije su tražili da se otvore biračka mesta u Edinburgu u Škotskoj, Mančesteru i Birmingemu, drugom najvećem engleskom gradu.

„Strahujemo da nam neće otvoriti nova biračka mesta, ali se nadam da će naši glasovi otići ‘čisti’ iz Londona u Srbiju i da neće biti nekih problema“, kaže Milivojević.

U Holandiji može da se glasa samo u Hagu.

Grupa građana „Srbi u Holandiji“ tražila je otvaranje biračkih mesta i u drugim holandskim gradovima, preneli su mediji u Srbiji.

Pogledajte video: Kako da se prijavite da glasate iz inostranstva

SAD i Kanada čekaju nova biračka mesta

Sa druge strane Atlantika, u SAD, mesta za glasanje su u Vašingtonu, Njujorku i Čikagu, dok se traži otvaranje u Los Anđelesu, Majamiju, San Francisku, San Dijegu i Hjustonu.

Državljani Srbije u Kanadi mogu da glasaju u Torontu i Otavi, a podnet je zahtev za otvaranje mesta u Vankuveru i Kalgariju.

„Posle 3. oktobra ćemo znati da li će nam otvoriti glasačko mesto u Majamiju, jer se do sada prijavilo 350 ljudi, od kojih je 163 dobilo potvrdan odgovor iz ambasade.

„Ako ne otvore, morali bi da glasamo u Vašingtonu, a to je 1.700 kilometara od Majamija, tri sata leta avionom“, kaže Nebojša Stanković, za BBC na srpskom.

Kako dodaje, to je trošak od najmanje 350 evra, koliko u proseku košta povratna avio karta, bez noćenja.

Glasačko mesto u Kanadi traže Vankuver i Kalgari, dok se očekuje da će Toronto i Otava biti gradovi za glasanje.

„Više od 300 ljudi do sada je poslalo prijave za Vankuver, ali ne znači da će svi dobiti rešenje.

„Ako nam ne otvore glasačko mesto u Vankuveru, moraću da idem u Otavu, što nije nimalo blizu“, kaže Irina Đorđić iz Vankuvera za BBC na srpskom.

I Kalgari je prešao broj od 100 prijavljenih, pa se i oni nadaju da će moći u tom gradu da glasaju.

Let od Vankuvera do Otave traje pet sati, ali veza nije tako dobra da bi mogla istog dana da ode i da se vrati kući.

„Trošak za glasanje, ako odem u Otavu, bio bi mi oko 700 evra.

„Sumnjam da će većina ljudi želeti da izdvoji toliko novca samo da ode da glasa, pa se zato nadamo da će otvoriti glasačko mesto u Vankuveru“, kaže Đorđić.

Na pitanje da li će se vratiti u Srbiju, kratko odgovara – ne znam.

„To je naša zemlja i ne može da mi bude dobro, dokle god ljudima u Srbiji ne bude dobro“, dodaje.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]