Analiza Independenta: Kako Putin “seje” haos po Poljskoj “dok se Evropa suočava sa sve većom pretnjom” – Svet

„Verujem da je Putinu potreban povod za mobilizaciju, tako da bi mogli da izvedu napad pod lažnom zastavom i kažu ruskom narodu: ’Napadnuti smo i zato moramo da izvršimo mobilizaciju’“, dodao je.

Poljska se godinama priprema za mogući sukob sa Rusijom i više puta upozorava svoje susede da ne potcenjuju pretnju koja dolazi sa istoka.

Prošle nedelje, ruski vojni helikopter ušao je u poljski vazdušni prostor na 42 sekunde, što je Varšava ocenila kao pokazatelj da Moskva ispituje spremnost njene protivvazdušne odbrane.

Poljska se sinoć pridružila Rumuniji u podizanju borbenih aviona kako bi zaštitile svoj vazdušni prostor tokom još jednog ruskog napada na Ukrajinu.

Ali evropske vlade sve više smatraju da neposredna pretnja od Rusije nije konvencionalni vojni napad, već kampanja prikrivenih i teško dokazivih aktivnosti čiji je cilj da uznemire saveznike Ukrajine i naruše jedinstvo Zapada kako rat odmiče.

Ruski helikopter Mi-8 ušao je u poljski vazdušni prostor početkom ove nedelje.

Varšava veruje da su ruske obaveštajne službe regrutovale neposlušne ukrajinske državljane da izvode sabotaže u Poljskoj, a sumnja i da se sprovodi namerna kampanja širenja dezinformacija kako bi se potkopala saradnja sa Kijevom.

Dok se Evropa suočava sa sve većom pretnjom stranog mešanja, Independent je analizirao na koje je načine Kremlj podsticao nemire u Poljskoj, jednoj od zemalja na prvoj liniji koje se suočavaju sa gotovo svakodnevnim prijavljenim hibridnim napadima.

Provokacije u „sivoj zoni“

Između mira i rata postoji nejasan prostor koji se u strateškom žargonu naziva „siva zona“. Ona obuhvata sve nedovoljno jasno definisane aktivnosti između država koje nisu ni potpuno bezazlene, niti otvoreno neprijateljske.

Rusija tvrdi da ne želi rat u Evropi i redovno negira umešanost u planove za sabotaže. Međutim, evropske zemlje tvrde da Kremlj namerno ispituje dokle može da ide sa potezima koji podižu tenzije — bilo da potkopavaju Ukrajinu i njene saveznike, bilo da otkrivaju nešto o spremnosti Evrope za sukob.

Najvidljiviji incidenti uključivali su ruske letelice koje su, usled rata u susednoj Ukrajini, ulazile u vazdušni prostor NATO-a. Devetnaest nenaoružanih vojnih dronova ušlo je u poljski vazdušni prostor nakon što su prošlog septembra lansirani iz Rusije, što je bio prvi put od početka velike ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine da su ruski dronovi oboreni na teritoriji NATO-a.

„Ova situacija nas dovodi najbliže otvorenom sukobu od Drugog svetskog rata“, rekao je tada premijer Donald Tusk.

Rusija je saopštila da nije bilo „nikakvih planova“ za napad na objekte na poljskoj teritoriji.

Takvi incidenti postali su sve učestaliji tokom protekle godine. Ranije ovog meseca, Rusija je pogodila voz u Jahodinu na ukrajinskoj granici sa Poljskom nedugo nakon što su tim područjem prošli bivši britanski premijer Boris Džonson i visoki evropski zvaničnici zaduženi za bezbednost.

Ubrzo nakon toga, poljske vlasti pronašle su ruski dron u blizini severozapadne obale zemlje, sa bojevom glavom i detonatorom.

Sabotaže i sajber-napadi

Varšava takođe optužuje Moskvu da stoji iza niza sajber-napada i navodnih pokušaja sabotaže širom zemlje tokom poslednjih nekoliko meseci.

Potpredsednik vlade Krziztof Gavkovski rekao je da je požar na satelitskoj stanici Starlink u centralnoj Poljskoj bio nameran „čin sabotaže“ i da „mnogi pokazatelji ukazuju na to da je ovo u skladu sa novom ruskom doktrinom napada“.

„Iako danas sve funkcioniše, moramo da priznamo, kao što je premijer Tusk nedavno rekao, da je ovo deo hibridnog ratovanja“, rekao je.

Nekoliko evropskih obaveštajnih službi izdalo je slična upozorenja tokom poslednjih nedelja i meseci. Danska vojno-obaveštajna služba izazvala je pažnju novom procenom pretnji, u kojoj je zaključeno da će Rusija verovatno pojačati svoje hibridno ratovanje protiv Zapada u bliskoj budućnosti.

Hibridni napadi obuhvataju širok spektar aktivnosti, od sajber-napada do podsticanja unutrašnjih nemira. EU od 2021. godine optužuje Belorusiju, koja je bliska Rusiji, za „instrumentalizaciju migracija“ — odnosno za namerno dovođenje ljudi u zemlju kako bi pokušali da lakše uđu u EU, preko Poljske ili baltičkih država, umesto preko Sredozemlja. Belorusija je negirala umešanost.

Poljska je potom izgradila ogradu dugu 180 kilometara duž granice kako bi sprečila priliv migranata, a zatim je 2024. godine saopštila da će morati da izdvoji 2,5 milijardi dolara za jačanje bezbednosti svoje istočne granice.

U julu ove godine, poljski tužioci podigli su optužnicu protiv jednog Ukrajinca zbog sabotaže i diverzantskih aktivnosti u korist ruskih obaveštajnih službi. Prema navodima tužilaštva, plaćen je da skrnavi spomen-obeležja posvećena poljskim žrtvama ukrajinskih masakara tokom Drugog svetskog rata, sa ciljem da podstakne tenzije između dve zemlje.

Širenje dezinformacija

Poljska je od početka velike ruske invazije na susednu Ukrajinu 2022. godine pružila utočište za više od milion izbeglica.

U prvim danima dočekivani su sa velikim saosećanjem, nuđeni su im hrana i osnovne potrepštine, a mnogi su bili primani u domove potpunih stranaca. Međutim, posle četiri godine rata stavovi su se zaoštrili, a Poljska veruje da Rusija pokušava da iskoristi taj jaz.

Odnosi između dve zemlje dodatno su se pogoršali ranije ove godine, kada je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odlučio da jednu jedinicu specijalnih snaga nazove po Ukrajinskoj ustaničkoj armiji (UPA), koja se borila za ukrajinsku nezavisnost protiv Sovjeta, nacista i poljskih vlasti.

Poljska optužuje UPA za genocid nad etničkim Poljacima u Voliniji između 1943. i 1945. godine.

Poljski zamenik ministra za digitalizaciju Pavel Olzevski rekao je za Rojters da je zbog ovog spora ruska dezinformaciona kampanja „eksplodirala“ na društvenim mrežama i zvaničnim ruskim kanalima, a da su takve poruke kasnije ponavljali i poljski mediji.

Analiza Poljskog instituta za međunarodne odnose (PISM), koji je pod pokroviteljstvom vlsti, pokazala je da je količina antukrajinskog sadržaja na poljskom jeziku na platformama X, Fejsbuk, Instagram, TikTok iJutjub porasla za više od 250 odsto nakon što je Zelenski nazvao vojnu jedinicu po UPA.

Veliki deo povećanja sadržaja na tim, ali i na drugim platformama, izgleda da je veštački generisan putem aktivnosti botova, osmišljenih tako da stvore utisak o naglom porastu antiukrajinskog raspoloženja, rekao je Filip Brijka iz PISM-a.

Koordinator poljskih specijalnih službi Tomaš Sijemoniak upozorio je početkom jula da je Rusija pojačala svoj informacioni rat protiv Poljske i da pokušava da stvori „što je moguće više tenzija između Poljske i Ukrajine“.