Semjuel L. Džekson u ulozi kakvu retko viđamo: Misteriozna serija koja zaslužuje više pažnje – Kultura

U ovoj seriji od šest epizoda, snimljenoj za platformu Apple TV, Džekson igra naslovnog junaka Ptolomeja Greja, devedesetjednogodišnjaka koji zbog demencije sve teže priziva uspomene na sopstveni život. Kada njegov nećak Redži (Omar Benson Miler) bude ubijen, Ptolomej ostaje bez osobe koja se brinula o njemu.

Srećom, Ptolomejeve okolnosti se menjaju kada mu doktor Rubin (Volton Gogins) ponudi eksperimentalnu terapiju koja može da mu vrati pamćenje. Međutim, iako mu lek vraća sposobnost da jasno razmišlja, ostavlja mu samo ograničeno vreme da pronađe Redžijevog ubicu pre nego što mu se stanje dodatno pogorša. Rezultat je serija koju je teško opisati jednom rečenicom, što je možda i razlog zbog kojeg se o njoj ne govori onoliko koliko zaslužuje.

U većini kriminalističkih misterija osoba koja vodi istragu ima neku prednost koja joj pomaže da dođe do istine. Međutim, Ptolomej ne stiče iznenada novu veštinu zahvaljujući kojoj postaje sposobniji da istraži Redžijevu smrt. Umesto toga, ponovo dobija pristup informacijama koje su već postojale u njegovoj glavi. To menja njegov pristup istrazi.

Godinama je gubio delove sopstvene prošlosti, pa rešavanje Redžijevog ubistva podrazumeva i otkrivanje toga koji su delovi te prošlosti zaista važni za slučaj. Kada mu se sećanja vrate, mora da odluči šta da uradi sa svim tim novim informacijama, umesto da ih jednostavno upotrebi kako bi otkrio ubicu. Serija tako i Ptolomejevu prošlost pretvara u deo šire misterije.

Njegov odnos sa ujakom, njegov brak i sve što je ikada doživeo dobijaju na značaju kada ponovo može da ih se seti. Zato se njegova istraga neprestano kreće između ubistva koje želi da rasvetli i života koji pokušava da razume. To priči daje posebnu napetost, jer Ptolomej zna da mu se pamćenje vratilo samo privremeno i da ne može mesecima da prati svaki trag.

Terapija ujedno omogućava seriji da postavi pitanje šta bi Ptolomej trebalo da uradi s vremenom koje mu je preostalo. Pronalaženje Redžijevog ubice jeste važno, ali sada, kada su mu se sećanja vratila, može i da zaštiti ljude koji su mu bliski. Upravo zato naučnofantastični element ima svoju svrhu. Bez njega bi u „Poslednjim danima Ptolomeja Greja“ i dalje postojalo ubistvo koje treba istražiti, ali bi priča izgubila lični značaj koji ta istraga ima za glavnog junaka.

„Poslednji dani Ptolomeja Greja“ pružili su Džeksonu i priliku da pokaže širinu svog glumačkog umeća. Na početku serije Ptolomej nije samouveren i odlučan lik kakav publika obično očekuje od Džeksona. Budući da mu demencija otežava razumevanje onoga što se oko njega događa, zavisi od drugih čak i kada su posredi najosnovnije stvari.

Ipak, Džekson mora da dočara Ptolomeja kao čoveka čija se snažna ličnost i dalje krije ispod te zbunjenosti, čak i kada ne uspeva da je ispolji. Kada terapija počne da deluje, Ptolomej se priseća sve više pojedinosti iz svog života, ali serija njegovu mlađu verziju ne predstavlja kao potpuno drugačiji lik. Umesto toga, Džekson dobija priliku da pokaže kako se ista osoba menjala tokom decenija.

Kritika Britanskog filmskog instituta bila je jedna od mnogih u kojima je istaknuto koliko Džekson upečatljivo dočarava Ptolomeja u različitim životnim dobima — od ranjivog starca do njegovih samouverenijih verzija, ispunjenih idealizmom, koje izranjaju zajedno sa sećanjima. Međutim, Ptolomej kojem se vratilo pamćenje nije čovek bez mana: njegova sećanja obuhvataju lepe i bolne doživljaje, ali i odluke zbog kojih možda žali.

To je mnogo složeniji glumački zadatak od pukog prikazivanja posledica demencije ili tumačenja starijeg čoveka koji se duhom podmlađuje. Džekson mora da učini da sve te verzije Ptolomeja deluju kao ista osoba, čak i kada se ponašaju veoma različito. Upravo je to jedan od ključnih razloga zbog kojih serija tako dobro ističe Džeksonovo umeće i zbog kojih je njegova gluma dobila toliko pohvala.

Robin (Dominik Fišbek) pojavljuje se nakon Redžijevog ubistva i vremenom preuzima brigu o Ptolomeju. Mnogo je mlađa od njega i ima sopstvene probleme, pa njihov odnos ne počinje kao jednostavno partnerstvo iskusnog detektiva i mlade pomoćnice. Njoj je potrebno utočište, a Ptolomeju neko kome može da veruje.

Ptolomej, sa svoje strane, Robin pruža usmerenje i stabilnost kakve do tada nije imala u životu. Ona njemu pruža nešto što vraćena sećanja ne mogu — osobu koja ga poznaje onakvog kakav je sada. Na kraju se i Ptolomejeve odluke koje se tiču Robin svode na isto pitanje koje pokreće istragu: šta može da postigne za ograničeno vreme koje mu je na raspolaganju?

Ovakav odnos ujedno pomaže da se objasni zašto je serija ostala nedovoljno zapažena. Kriminalistička misterija sa Semjuelom L. Džeksonom zvuči prilično jednostavno, sve dok ne shvatite da je detektiv starac sa demencijom, da su tragovi zakopani u njegovim sopstvenim sećanjima i da mu u rešavanju slučaja pomaže tinejdžerka koja za priču postaje podjednako važna kao i samo ubistvo.

Izvor: Make Use Of