Povučen iz trke za nagradu: Ko je Telison Orelijen, pisac pod sumnjom da mu je roman većim delom napisala AI? – Kultura

Odluku je obrazložila plagijatima otkrivenim u njegovim ranijim tekstovima i analizama koje su je navele na zaključak da je roman verovatno u velikoj meri proizvod veštačke inteligencije. Telison Orelijen to negira i tvrdi da je knjigu počeo da piše još 2017. godine.

Tako je pisac haićanskog porekla, čije se ime ovog septembra vezivalo za uspeh u francuskom književnom svetu, postao središnja ličnost spora o autorstvu, poverenju i granicama upotrebe novih tehnologija u književnosti. Njegova biografija dotad je nudila drugačiju priču: o mladom pesniku koji napušta razorenu domovinu i u drugoj zemlji nastavlja da piše o sećanju, gubitku i pripadanju. Upravo te teme njegovi izdavači izdvajaju kao okosnicu njegovog rada.

Telison Orelijen je rođen 23. maja 1988. u Gonaivu, na Haitiju. Odrastao je u Kap Haitjenu, sa tri sestre i bratom, u veoma religioznoj protestantskoj porodici.

Prema njegovom kazivanju, otac je sa putovanja donosio knjige i podstakao njegovu ranu zainteresovanost za književnost. Među autorima koje je otkrivao bili su Romen Gari, Eme Sezer, Leopold Sedar Sengor i haićanski pesnik Rene Depestr. Poeziju je počeo da piše još kao učenik, uz podršku nastavnika.

Prvo priznanje stiglo je 2007, kada je za „Les Couleurs de ma terre“ dobio nagradu za mlade autore u Švajcarskoj. Posle zemljotresa koji je 2010. pogodio Haiti, Telison Orelijen preselio se u Kvebek. Vezu sa zemljom porekla zadržao je kroz književnost i javne nastupe, dok je Kanada postala njegovo novo životno i stvaralačko uporište. Pisao je poeziju, novinarske tekstove i kolumne pre nego što je romanom privukao mnogo širu publiku.

Roman „C’était ça ou mourir“ objavljen je 2026. kod kvebečkog izdavača Boréal, a potom u Francuskoj kod Graseta. Njegov junak Jonas, profesor istorije, beži sa Haitija i pokušava da stigne do Kanade. Put kroz dvanaest zemalja postaje pripovest o ljudima koji napuštaju svoje domove kako bi preživeli.

Telison Orelijen je govorio da se oslanjao na svedočenja migranata koje je upoznavao u Kanadi, Meksiku i Sjedinjenim Državama, kao i na iskustvo pomaganja tražiocima azila.

Književni uspeh i sumnje u način nastanka knjige gotovo su se preklopili. Posle optužbi zasnovanih na rezultatima programa za prepoznavanje teksta generisanog veštačkom inteligencijom, pod lupom su se našli i njegovi stariji radovi.

Akademija Gonkur je u svojoj odluci povezala ta dva pitanja, mada su optužbe za preuzimanje tuđih tekstova i sumnje u korišćenje veštačke inteligencije različite prirode. Kanadski izdavač saopštio je da proverava proces nastanka rukopisa i da u tom trenutku ne može ni da potvrdi ni da odbaci navode o njegovom ranijem pisanju.

Za Orelijena, koji osporava optužbe, u središtu afere našlo se i pravo na sopstveni glas.

Govoreći za AFP, ocenio je da se napadaju i knjiga i njegov glas, uz nastojanje da bude ućutkan. Njegov dalji književni put sada zavisi i od odgovora na pitanja o poreklu tekstova koja su zasenila priznanja. Povlačenje iz konkurencije za Gonkura jeste činjenica; tvrdnja da je njegov roman pisala veštačka inteligencija ostaje optužba koju autor odbacuje.