Kako bi izgledala Premijer liga da Mančester siti nije kršio pravila – BBC News na srpskom
Ispred stadiona Etihad Mančester sitija nalazi se sjajna srebrna statua Serhija Aguera – sa otvorenim ustima, u ekstazi i dresom koji leprša iznad njegove glave.
Prikazuje njegovo slavlje posle gola za prvu titulu kluba u Premijer ligi.
To je ovekovečenje najpoznatijeg gola u istoriji engleskog ligaškog fudbala, trenutka kada je Siti u poslednjim sekundama sezone 2011/12. preoteo trofej Mančester junajtedu.
Ali, šta da se taj gol nikada nije dogodio?
Šta da Aguero nikada nije igrao za taj klub?
Šta da je Siti odlučio da poštuje fudbalska finansijska pravila umesto što ih je namerno kršio zahvaljujući „šemi prikrivenog finansiranja“?
Vest da je klub proglašen krivim po optužbama koje je Premijer liga iznela pre tri i po godine navela je fudbalske navijače širom sveta da preispitaju legitimnost Sitijevih uspeha između 2009. i 2018.
U pomenutom periodu Siti je bio najuspešniji klub u engleskom fudbalu i učvrstio svoje mesto među svetskom fudbalskom elitom.
Neki navijači taj period nazivaju „erom fusnote“, a postoji mogućnost da Sitiju retroaktivno budu oduzeta priznanja.
Pojedini klubovi već se konsultuju sa pravnim stručnjacima u vezi sa mogućom finansijskom odštetom.
Dakle, kako je tačno „drastično preuveličan“ prihod Sitija uticao na njihove poteze na transfer tržištu, koliko su važni bili igrači koji su tada dovedeni i šta sve to znači za prošlost, ali i za budućnost?
Koliko je Siti trošio na transfere?
Mančester siti je potrošio oko 1,2 milijarde funti (1,4 milijarde evra) na nove igrače tokom prelaznih rokova između leta 2009. i januara 2018.
U tom periodu, klub je osvojio sedam velikih trofeja – tri titule u Premijer ligi, jedan FA kup i tri Liga kupa – pošto prethodno nije osvojio nijedan značajan pehar od 1970. godine.
Među igračima koje su tada doveli bili su neki od najboljih na svetu, na svim pozicijama u timu.
Svakog leta angažovano je više igrača za desetine miliona evra, a oni su dali ogroman doprinos kontinuiranim uspesima kluba.
Siti nije generisao prihode samo od sponzorskih sredstava u tom periodu.
Prihodi se troše i na druge stvari osim transfera – plate igrača, komunalne usluge, osiguranje, infrastrukturu, marketing, fondacije i još mnogo toga.
Ali brojke podvlače činjenicu da Siti jednostavno ne bi bio u mogućnosti da kupi toliko kvalitetnih igrača u eri dominacije da nije sprovodio ono što je komisija opisala kao „koordinisanu kampanju falsifikovanja“ klupskih računa.
Da je finansijska moć Sitija smanjena za dodatnih 970 miliona evra koje su, kako komisija kaže, lažno dodali u poslovne knjige, njihovi troškovi za transfere bi sigurno bili masovno smanjeni.
Prepolovite iznos, recimo, i možda bi doveli samo polovinu igrača.
Ili isti broj igrača, ali znatno manjeg kvaliteta.
Što potencijalno znači da nema Aguera, Davida Silve, Jaje Turea, Kevina de Brujnea.
Svi oni su bili ključni šrafovi mašine za osvajanje trofeja.
Da li bi ti uspesi bili postignuti bez kršenja pravila?
I kakav bi bio uticaj na ostale klubove koji su igrali u Premijer ligi u tom periodu?
Niko nikada neće znati, a sezone mogu da se ponovo odigraju.
I tako postoji samo neka vrsti pomešane stvarnosti gde je svet gledao uspehe Sitija, ali nije siguran da li su zaista „stvarni“.
Ta era je pružila temelje i za kontinuirani uspeh Sitija, što znači više trofeja i prihoda od TV prenosa.
Ceo haos u ovom slučaju probudio je i sumnje u budućnost Premijer lige.
Kakva je budućnost?
Jedno brzo kviz pitanje – šta je zajedničko Čarobnjaku iz Oza, Super Mariju 2 i devetoj sezoni Dalasa?
Slobodno uzmite topli napitak i razmislite o tome na trenutak.
Evo odgovora.
Ako ste shvatili da se zaplet sve tri serije nikada nije zaista dogodio, jer je u njihovim završecima otkriveno da su postojale samo u snovima jednog od glavnih likova – onda – svaka vam čast.
Dakle, da li presude o krivici znače da bi sezone Premijer lige između 2009-2010. i 2017-2018. sada trebalo smatrati plodom naše kolektivne mašte?
Siti ima rok do 2. oktobra da uloži žalbu.
Ako ta žalba bude neuspešna, onda će u nekom trenutku klub biti kažnjen.
Da li će sankcije na bilo koji način nadoknaditi prošlost, nije poznato.
A šta je sa nastavkom?
Trenutno fudbalski navijači, kako Sitija tako i drugih klubova širom Engleske, ne znaju da li je fudbal koji gledaju „stvaran“ ili ne.
Da li je Siti zaista na vrhu lige i u borbi za titulu, ili će im kasnije u sezoni biti oduzeti bodovi?
Ako budu povezani sa zvezdom drugog tima, da li bi taj transfer mogao da se realizuje ili neće moći da sklapaju dogovore?
Da li će biti u Premijer ligi sledeće sezone ili će biti izbačeni i da li će biti potrebno značajno preuređenje sistema takmičenja kako bi ih poslali negde još niže?
Ali ni ovde nije kraj pitanjima.
Da li još neko krši pravila upravo sada, za šta će navijači saznati tek u budućnosti?
Da li mogućnost da se višegodišnji rezultati retroaktivno ponište potkopava popularnost Premijer lige među navijačima, igračima i sponzorima?
I da li će navijači moći ponovo da veruju u ono što gledaju na terenu iz nedelje u nedelju?
Odgovori na ta pitanja odrediće budućnost najveće lige u najpopularnijoj igri na svetu.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
