Hoće li slučaj sahrane Ratka Mladića konačno uticati da EPP izbaci naprednjake iz ove evropske grupacije? – Politika

Konkretan razlog za ovakvu, aktuelnu i javnu objavu je sahrana ratnog zločinca Ratka Mladića uz počasti, u Srbiji.

Naime, najveća politička grupacija u Evropskom parlamentu, saopštila je da privodi kraju izveštaj o statusu Srpske napredne stranke u svom sastavu, odnosno o njenom potencijalnom isključivanju.

EPP je navela da izveštaj o SNS, pridruženoj članici, ipak neće objaviti pre vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji 25. oktobra, kako bi se „izbeglo mešanje“ u izborni proces, izvestio je briselski portal Politiko.

Sagovornici Danasa kažu da je sahrana Mladića bila samo povod da se ovo pitanje ponovo aktuelizuje, da je netrpeljivost prema SNS počela još 2022. godine zbog odnosa SNS vlasti prema Rusiji, a posle i zbog odnosa prema demonstrantima u Srbiji.

Takođe, ističu i da je savezništvo SNS i EPP zapravo oduvek bilo neprirodno jer se ta evropska grupacija zalaže za sve suprotno onome što naprednjaci pokazuju u praksi, načinu na koji vladaju Srbijom. Naglašavaju i začuđujući odnos jer im treba toliko vremena da jednu autoritarnu stranku isključe iz svojih redova, saglašavajući se i ponavljaći da je sahrana Ratka Mladića samo ogolila koliko je taj odnos postao neodbranjiv.

„Od ishoda samih izbora i regularnosti zavisiće konačna odluka“

Utisak je da je organizacija sahrane Ratka Mladića u Beogradu bila samo povod da se ponovo intenzivira proces preispitivanja članstva SNS, koji je pokrenut prošlog septembra. Taj proces odvijao se daleko od očiju javnosti, a uprkos pozivima kolega iz drugih evropskih političkih porodica, EPP nije izlazio sa informacijama u kojoj se fazi nalazi taj proces, kada i kakav bi ishod mogli da očekujemo – kaže za Danas Sofija Popović, novinarka EWB.

Pritisak da se donese odluka sada postoji i unutar ove političke grupacije, koja je već duže vreme podeljena oko odnosa prema vladajućoj partiji u Beogradu, kaže.

– Problemi i nepoverenje postali su vidljivi još 2022. zbog odnosa SNS-a prema Rusiji. Sve kasnije što se dešavalo u vezi sa urušavanjem vladavine prava i demokratije u Srbiji samo je ojačalo one unutar EPP koji smatraju da je potreban drugačiji pristup SNS. Danas smo dobili najavu EPP da je proces pri kraju, ali da svakako izveštaj i odluka neće biti saopšteni pre izbora 25. oktobra. To nije iznenađenje, a od ishoda samih izbora i regularnosti zavisiće konačna odluka – zaključuje sagovornica Danasa.

„Teško je zamisliti neprirodnije savezništvo“

Prema rečima Naima Lea Beširiji, direktora Instituta za evopske poslove, SNS je za koji dan deset godina pridružena članica Evropske narodne partije, EPP, najveće političke porodice evropskog desnog centra.

– Na papiru, teško je zamisliti neprirodnije savezništvo. EPP u svojim dokumentima kaže da odbacuje autoritarizam, zahteva slobodne i poštene izbore, nezavisno pravosuđe i institucije, slobodne medije, transparentnu javnu upravu, snažno civilno društvo i „odbacivanje svih oblika korupcije“. Posebno upozorava da demokratsko nazadovanje i sistematsko slabljenje kontrolnih mehanizama „nemaju mesta u našoj političkoj porodici“ – objašnjava Beširi.

A onda već deset godina u toj porodici drži SNS, dodaje.

– Za to vreme Evropska komisija konstatuje da politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo ostaje visok, da Srbija nema dovoljno rezultata u istragama, optužnicama i pravosnažnim presudama za visoku korupciju, da izborni sistem zahteva ozbiljnu reformu i da ključne preporuke za slobodne, demokratske i fer izbore nisu primenjene. Evropski parlament govori o demokratskom nazadovanju, režimskoj kampanji protiv EU kroz poslušne medije, problemima sa slobodnim izborima i faktički zaustavljenom procesu priključivanja EU. To je mnogo preciznije od rečenice da „Srbija sporo reformiše institucije“ – kaže Naim Leo Beširi.

„Problem je i EPP koji godinama zna šta se u Srbiji događa“

Kako naglašava, sistem koji godinama proizvodi političku kontrolu institucija, netransparentno trošenje javnog novca i izostanak epiloga velikih korupcionaških slučajeva nije incident, nego način na koji Vučić i njegova skoro petnaestogodišnja vlast upravlja našim društvom.

– Sahrana Ratka Mladića samo je ogolila koliko je taj odnos postao neodbranjiv. Posle vladinog aviona, državnih počasti, prisustva visokih funkcionera i javne glorifikacije pravosnažno osuđenog ratnog zločinca odgovornog i za genocid u Srebrenici, EPP je 29. septembra saopštio da je to „u oštroj suprotnosti“ sa evropskim vrednostima i da događaji neće biti zanemareni u tekućem preispitivanju statusa SNS. Pitanje je zašto je EPP-u bilo potrebno deset godina da počne ozbiljno da proverava ono što je u Srbiji godinama bilo očigledno – ističe sagovornik Danasa.

Na to EPP ne upozoravaju marginalne grupe, kaže dalje.

– Socijalisti i demokrate, druga velika grupa levog centra u Evropskom parlamentu, još 2025. govorili su o „saučesničkom ćutanju“ EPP i njenom stalnom popuštanju Vučiću. U septembru ove godine ponovo su zatražili da EU i EPP reaguju zbog glorifikacije Mladića. Obnova Europe, liberalno-centristička grupa, eksplicitno je pozvala EPP da preispita članstvo SNS zbog veličanja Mladića, uz upozorenja na korupciju, napade na vladavinu prava, nezavisnost sudstva i medije. Zeleni/Evropska slobodna alijansa tražili su čak zamrzavanje isplata Srbiji iz Plana rasta posle otkrića o korišćenju špijunskog softvera protiv aktivista i opozicionih političara – podseća Beširi.

Cena svega toga sada se vidi i na evropskom putu, kaže.

– Evropski parlament otvoreno kaže da je pristupanje Srbije faktički zaustavljeno. Crna Gora zatvara poglavlja i postaje članica, Albanija je značajno ubrzala proces, Ukrajina i Moldavija napreduju u novoj dinamici proširenja, dok je Severna Makedonija i dalje formalno u procesu, ali blokirana neispunjavanjem političkih uslova. Današnja turneja Ursule fon der Lajen po Zapadnom Balkanu vodi kroz Albaniju, Kosovo, Crnu Goru i Severnu Makedoniju. Srbije i BiH nema jer su u sličnom sosu – ističe Beširi.

Zato problem više nije samo Vučić, smatra.

– Problem je i EPP koji godinama zna šta se u Srbiji događa, čita iste izveštaje kao i svi ostali, proglašava borbu protiv autoritarizma i korupcije svojim temeljnim vrednostima, a SNS i dalje drži u svojoj političkoj porodici. Ako posle izbornih nepravilnosti, zarobljenih medija, pritiska na institucije, neuspeha u borbi protiv visoke korupcije, nasilja prema demonstrantima, špijuniranja političkih protivnika, antievropske propagande i na kraju državnog ispraćaja Ratka Mladića nema političke posledice, onda problem nije nedostatak informacija. Problem je odluka da se sve to godinama toleriše – objašnjava svoje stanovište.

Međutim, napominje, kao što je Viktor Orban napustio EPP neposredno pre nego što je trebalo da se glasa o njegovom isključenju, malo je verovatno da će SNS sačekati da bude formalno izbačena.

– Mnogo je realnije da će sama istupiti iz EPP čim postane jasno da je glasanje neizbežno. Taj odlazak bio bi i simboličan kraj evropske maske koju Vučić nosi od 2012. godine. Bedž i majicu radikala jeste skinuo 2008. kada se formalno odrekao Šešelja, ali se u međuvremenu politički vratio sopstvenim korenima, do mere da je bivše radikale ponovo vratio na svoju parlamentarnu listu uključujući i Šešeljev naraštaj. A EPP, ako nema snage da SNS izbaci dok je Vučić još na vlasti i dok takva odluka nešto politički znači, neka se posle njegovog pada ne predstavlja kao branilac evropskih vrednosti. Tada to više neće biti princip, nego zakašnjelo pranje sopstvene biografije – zaključuje Naim Leo Beširi.