Zašto Izrael zabranjuje učešće arapskih partija na izborima? – Svet

U trenutku kada je do izbora u Izraelu ostalo manje od mesec dana, potez Centralne izborne komisije te zemlje da zabrani učešće arapskim strankama pokrenuo je raspravu o posvećenosti Izraela demokratiji.

Ukoliko zabrane ostanu na snazi kada Izraelci 27. oktobra izađu na birališta, arapski građani Izraela – koji čine oko petinu stanovništva zemlje – ostaće bez svog najverovatnijeg vida zastupljenosti u izraelskom parlamentu, Knesetu.

Ipak, odluka nije konačna i Vrhovni sud bi ove nedelje mogao da je poništi.

Kojim strankama je zabranjeno učešće na izborima?

Možda je najpoznatija stranka kojoj je izrečena zabrana „Raam“ (Ra’am), poznata i kao Ujedinjena arapska lista. Ta stranka trenutno drži pet od 120 mesta u Knesetu i zastupa konzervativne, islamističke stavove. Međutim, ranije ove godine objavila je da će dozvoliti jevrejskim kandidatima da se kandiduju ispred nje, pri čemu bi Joav Segalovic – bivši komesar izraelske policije i zamenik ministra za nacionalnu bezbednost – trebalo da se kandiduje ukoliko stranci bude dozvoljeno učešće.

Zabrana se odnosi i na „Zajedničku listu“ (The Joint List), koaliciju tri stranke: „Hadaš“ (organizacija krajnje levice koju podržavaju i Jevreji i Arapi), „Ta’al“ (sekularna stranka arapskih nacionalista) i „Balad“ (palestinska nacionalistička stranka). Te tri stranke zajedno imaju pet mesta u Knesetu: „Hadaš“ ima tri, „Ta’al“ dva, a „Balad“ nijedno. Iako se ne slažu po svim pitanjima, te tri stranke nastupaju zajedno kako bi izbegle rasipanje glasova i povećale šanse za osvajanje poslaničkih mesta.

Centralna izborna komisija takođe je zabranila učešće dvojici kandidata. To su predsednik stranke „Balad“, Sami Abu Šehadeh (bivši poslanik Kneseta), i Ofer Kasif, jevrejski poslanik i aktuelni član Kneseta koji je planirao da se kandiduje na listi „Zajednička lista“.

Zašto su stranke zabranjene?

Desničarske stranke, poput Likuda Benjamina Netanjahua i „Ocma Jehudit“ (Otzma Yehudit), pokrenule su peticije za zabranu rada tih stranaka i učešća pomenutih pojedinaca. Odredba u Osnovnom zakonu Kneseta zabranjuje kandidate koji pokazuju „negiranje postojanja Države Izrael kao jevrejske i demokratske države“, „podsticanje na rasizam“ ili „podršku oružanoj borbi neprijateljske države ili terorističke organizacije protiv Države Izrael“.

Centralna izborna komisija sastoji se od predstavnika parlamenta čiji mandat ističe, što znači da je stranka Likud u njoj dobro zastupljena. Prema izveštajima, komisija je u sredu sa 18 glasova „za“ i 5 „protiv“ izglasala zabranu učešća strankama Ra’am i Zajednička lista. Sledećeg dana, Komisija je odbacila zahtev za zabranu stranke Ocma Jehudit (Snaga Jevreja), koju predvodi ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir. Ben-Gvir se nedavno našao na udaru kritika Nemačke i mnogih drugih zemalja nakon izjave da smatra da u Pojasu Gaze treba sprovoditi „ciljane likvidacije“, bez obzira na to da li te osobe predstavljaju neposrednu pretnju.

Iako predstavnik Vrhovnog suda predsedava Centralnom izbornom komisijom, konačnu odluku o zabrani doneće sam sud, nakon što je organizacija za ljudska prava „Adalah“ potvrdila da će uložiti žalbu u ime tih stranaka.

Da li se ovo već dešavalo?

Jeste. Stranci Balad je, konkretno, već ranije izricana zabrana, koju je Vrhovni sud potom poništio, omogućivši joj učešće na izborima. To se dešavalo 2022, 2019, 2009. i 2003. godine, često uz jednoglasnu odluku. Zabrana izrečena Kasifu 2019. godine takođe je poništena, pa se on nada da će Vrhovni sud i ovog puta doneti istu odluku.

Od 1985. godine, kada je zakonskom izmenom omogućeno da komisija pokreće ovakve postupke, Vrhovni sud je potvrdio samo jednu takvu odluku — o zabrani ultranacionalističke jevrejske stranke Kah 1988. godine.

Kakve su reakcije na zabranu?

Organizacija „Adalah“, koja će zastupati zabranjene stranke, izjavila je: „Centralna izborna komisija sprovela je nelegitiman politički proces usmeren na progon ideja koje većina ne prihvata, a sve se završilo isključivanjem celokupnog palestinskog predstavništva iz izraelskog Kneseta.“ Kasif je zauzeo sličan stav na platformi Iks, nazvavši tu odluku „još jednim ekserom u kovčeg ostataka demokratije“ u Izraelu.

Uoči odluke Centralne izborne komisije, Netanjahuova stranka Likud jasno je izrazila podršku zabrani. „U Knesetu nema mesta za one koji nanose štetu vojnicima IDF-a i nisu u stanju da kažu da su Hamas i Hezbolah terorističke organizacije“, navodi se u saopštenju stranke.

Ben Gvir je otišao i korak dalje. „Vreme je da se sprovede zakon i diskvalifikuje teroristička organizacija zvana Ra’am“, rekao je.

I reakcije medija su u velikoj meri bile veoma oštre; tako se u autorskom tekstu u listu Jerusalem Post navodi: „Izrael se decenijama ponosno nazivao jedinom demokratijom na Bliskom istoku. Pokušaj isključivanja političkih predstavnika arapskih građana, koji čine otprilike petinu izraelskog društva, opasan je i suštinski nedemokratski.“

U međuvremenu, list Tajms of Izrael kritikovao je postupak Centralne izborne komisije, navodeći da je „sasvim izvesno da će birači 27. oktobra moći da glasaju za Zajedničku listu i Ra’am“, a zatim dodao: „S obzirom na neuspešne ishode prethodnih pokušaja diskvalifikacije, političari iz vladajuće koalicije možda su bili spremni da neodgovorno postupaju s demokratskim pravima kako bi udovoljili svom biračkom telu i delegitimisali arapske stranke — računajući pritom da će Vrhovni sud zadržati status kvo.“