Skupština RS i dalje za zabranu simbola ratne Armije BiH – Svet

NSRS je saopštila da je njen Odbor za ustavna pitanja danas formulisao odgovore Ustavnom sudu BiH u tri predmeta. Svi se odnose na ocenjivanje ustavnosti Člana 359b. Krivičnog zakonika RS, po kojem se javno isticanje i promovisanje zastava i simbola ARBiH smatra krivičnim delom. Odbor smatra da ti zahtevi nisu osnovani u materijalnom smislu i da Ustavni sud BiH treba da ih odbije.

Apelaciju u ovom slučaju Ustavnom sudu BIH je podnelo 11 poslanika u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, a i predsedavajući Predsedništva BiH Denis Bećirović i prvi zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma parlamenta BiH Denis Zvizdić.

Odbor parlamenta RS smatra da ti zahtevi nisu podneti u skladu sa odredbama Ustava BiH, kao ni sa odredbama člana Pravila Ustavnog suda BiH.

Odbor navodi da je „neosporno da zastava koja je inkriminisana ovim zakonom, predstavlja zastavu jedne od tri zaraćene vojske u proteklom građanskom i međunacionalnom ratu u BiH, pa je sama po sebi identifikovana kao element označavanja samo jedne vojske i samo jednog ratnog cilja“.

Naglasili su da da je ta zastava bila isticana prilikom vršenja ratnih zločina nad građanima srpske nacionalnosti.

Odbor je ocenio da je korišćenje zastave i simbola Armije RBiH na području RS „duboko diskriminirajuće prema svim pripadnicima srpskog naroda, s obzirom na to da ti simboli izazivaju određene emocije i da nose poruke koje imaju negativne posledice po pripadnike jednog naroda, odnosno izazivaju osećaj straha i uznemirenosti“.

Dodali su da „ne postoji opravdanje za korišćenje zastave i simbola Armije RBiH na području RS koje bi bilo pozitivno već da, naprotiv, ta zastava ili simboli imaju provokativno dejstvo s ciljem izazivanja međunacionalnog sukoba“.

Odbor je ocenio da je „tendenciozno osporavanje nadležnosti NSRS za donošenje zakona“ koji je, kako kaže, u formalno-pravnom smislu donet na osnovu Ustava RS i u skladu sa Ustavom BiH.

Dalje se navodi da zakon „nesporno podjednako tretira sve građane RS i da individualna percepcija pojedinih pripadnika konstitutivnih naroda u pogledu kontinuiteta BiH i vlastitog kolektivnog identiteta ne može imati uticaj na povredu nacionalnog interesa naroda u celini“.

Odbor ukazuje da norma na koju su stavljeni prigovori „osporava i oduzima mogućnost isticanja ratnih obeležja Armije RBiH i nema uporište tvrdnja o eventualnoj dominaciji jednog konstitutivnog naroda, niti umanjivanju prava drugog naroda“ jer se ni zakonske odredbe, ni taj zakon u celini, „ne odnose na pripadnike nijednog konstitutivnog naroda pojedinačno“.

Ukazuje se da „osporena norma sankcioniše isključivo činjenje pojedinca koji prekrši propisanu zabranu, bez obzira na nacionalnu pripadnost i njom nije targetiran bošnjački narod kao kolektivitet“, te je ta „zabrana univerzalna, deluje prema svima i nema diskriminatorski karakter“.

Konačna odluka Ustavnog suda BiH o ustavnosti zabrane simbola Armije RBiH u RS još nije doneta.