Od krize sistema kuture do novih oblika solidarnosti i otpora – Kultura
Dugogodišnje slabljenje institucija kulture, a posebno nezavisne scene, nesigurnost i netransparentnost konkursnog sistema, pritisci na profesionalnu autonomiju i ugrožavanje prava na rad, koji ostavljaju dugoročne posledice na čitav kulturni sistem, istovremeno su doveli do novog povezivanja kulturnih radnika, stvaranja novih prostora solidarnosti i razvoja samoorganizovanih inicijativa koje nastoje da očuvaju kulturu kao prostor slobodnog, kritičkog i profesionalnog delovanja, rečeno je 28. septembra na konferenciji za novinare Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), koja je predstavila poražavajuće rezultate analize finansiranja kulture iz javnih fondova, kao i izveštaj “Hronike političke represije u kulturi”, piše portal SEEcult.org
Profesor Fakulteta umetnosti u Nišu Predrag Cvetičanin iz Centra za empirijske studije Jugoistočne Evrope predstavio je opsežnu analizu realizacije konkursa Ministarstva kulture Srbije, Sekretarijata za kulturu Beograda i Uprave za kulturu Novog Sada, kao i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Vojvodine, koja ukazuje na dugogodišnje probleme u funkcionisanju konkursnog sistema – od višemesečnog kašnjenja rezultata i neraspisivanja pojedinih konkursa, do netransparentne raspodele sredstava i kontinuiranog smanjivanja prostora za nezavisnu kulturnu produkciju.
Analiza za 2026. godinu pokazuje da je kroz konkurse Ministarstva kulture za savremenu produkciju podržano 953 projekta sa ukupno oko 470 miliona dinara, što predstavlja svega 2,63 odsto ukupnog budžeta Ministarstva kulture. Pre dve godine fond za konkure u oblasti savremene umetnosti iznostio je 761.129.976,37 dinara (6.505.000 evra), a 2025. godine sveden je na 234.287.948 dinara (2.000.000 evra).
Na konkursu Sekretarijata za kulturu Beograda ove godine podržano je 208 projekata sa ukupno sto miliona dinara, dok konkursi 2020, 2024. i 2025. godine nisu bili raspisani ili nisu realizovani, a i dalje nije poznato na šta je utrošen novac predviđen za njih.
Pokrajinski sekretarijat za kulturu podržao je 746 projekata u ukupnom iznosu od 410.100.000 dinara (3.490.000 evra), Novi Sad je podržao 514 projekata ukupne vrednosti 169.686.750 RSD (1.444.000 evra).
Analizom je još jednom potvrđeno da je jedan od najvećih problema javnog izdvajanja za kulturu ne samo nedostatak novca, već potpuno odsustvo strateškog sagledavanja sistema kulture.
Konkursi Ministarstva kulture ove godine su raspisivani u četiri navrata – u februaru, martu, maju i avgustu, a rezultati su objavljivani i nakon četiri meseca, a nekada i nakon dve nedelje.
Dok je Ministarstvo kulture u oblasti savremene kulturne produkcije ove godine podržalo 953 projekta ukupne vrednosti 470.335.510 dinara ili četiri miliona evra, u oblasti kulturnog nasleđa podržan je 516 projekata ukupne vrednosti 544.450.762 dinara ili 4,63 miliona evra, što je 3,05 odsto budžeta Ministarstva kulture, podseća SEEcult.org
Ove godine se posebno ističe broj takozvanih “sumnjivih” organizacija čiji su projekti i programi podržani u višemilionskim iznosima. Pod tim se pre svega misli na organizacije koje dobijaju sredstva uprkos tome što se primarno ne bave kulturom, nemaju kontinuitet rada ili su osnovane neposredno pre raspisivanja konkursa.
Analiza je pokazala da postoji pet grupa “sumnjivih“ projekata – projekti organizacija za koje niko u njihovim sredinama ne zna, organizacija koje nisu registrovane u APR-u, nemaju finansijske izveštaje za prethodnu godinu ili nemaju prethodnih aktivnosti, zatim projekti organizacija koje imaju prethodne aktivnosti, ali se ne bave kulturom (nego trgovinom, biznisom, poljoprivredom…), treća grupa su projekti organizacija koje su osnovane neposredno pred konkurs, a u nekim slučajevima i nakon što je konkurs raspisan, te projekti organizacija čiji su računi u blokadi ili su podneli izjavu o neaktivnosti i projekti organizacija koje nisu registrovane u Pokrajini Vojvodini ili gradu gde se raspisuje konkurs, a dobili su podršku na konkursu.
Kao još jedan problem navedeno je postojanje “predatorskih organizacija”, koje već godinama dobijaju ogroman deo budžeta na svim konkursima, kao “zagarantovana” sredstva, ostavljajući za sve ostale učesnike konkursa samo mrvice.
„Predatorske organizacije“
Kao primer su navedeni Beogradski festival igre, koji je dobio 67,5 miliona dinara (2021-2024), zatim Zillion film Lazara Ristovskog, kome je dodeljen 51,35 milion dinara (2021- 2024), Rasta International Emira Kusturice sa 47,6 miliona dinara (2021-2023) i Contrast studios Radoša Bajića, koji je dobio 27 miliona dinara (2019-2022).
I ove godine Zilllion film dobio je 20 miliona dinara od različitih nivoa vlasti za Filmski festival u Ravnom selu i filmove “Ribar i balerina”, “Crko Maršal ili kako je rokenrol uništio Jugoslaviju“ i „Vera Kroner“, dok je Beogradski festival igre dobio 16,75 miliona dinara (9 miliona dinara od Ministarstva kulture, 3 miliona dinara od Beograda, 2,5 miliona dinara od vojvodine i 2,25 miliona dinara od Novog Sada.
Ukazano je i na višegodišnje probleme u sektoru kulture koji u ovoj godini dostižu vrhunac, posebno u pogledu netransparentnog trošenja budžetskih sredstava, o čemu svedoči neinformisanje javnosti o kriterijumima raspodele sredstava iz diskrecionog fonda resornog ministarstva, kao i potpuno ukidanje pojedinih konkursa.
Po pitanju podrške nezavisnoj sceni, među analiziranim projektima podržanim od Ministarstva kulture detektovana su samo dva u produkciji organizacija iz mreže NKSS, koja danas broji 107 organizacija.
Virdžinija Đeković Miketić ispred NKSS i inicijative Zajednica umetnosti i kulture (ZUK) predstavila je izveštaj “Hronike represije”, nastao u cilju sistematskog beleženja pritisaka kojima su izloženi umetnici, kulturni radnici i organizacije. Za samo mesec dana od otvaranja poziva prikupljeno je gotovo 40 svedočanstava o otpuštanjima, pretnjama otkazom, neprodužavanju ugovora, izmenama sistematizacija radnih mesta, otkazivanju predstava i programa, kao i ukidanju finansijske podrške.
Kao posebno zabrinjavajući navedeni su pritisci povezani sa javnim angažmanom kulturnih radnika, njihovim učešćem na protestima ili javnim izražavanjem stavova. Prikupljena svedočanstva dolaze ne samo iz Beograda i Novog Sada, već i iz Zaječara, Užica, Leskovca, Šapca, Pančeva i Kragujevca.
Upitnik za prijavljivanje slučajeva i dalje je otvoren, a kroz saradnju sa Građanskim inicijativama i platformom ŠTIT obezbeđena mogućnost pravne i psihološke podrške osobama koje su izložene pritiscima.
O drugoj strani tih procesa, samoorganizovanju i novim oblicima solidarnosti u kulturnom sektoru govorila je Marijana Cvetković iz Stanice – Servisa za savremeni ples, koja je ukazala na činjenicu da su se paralelno sa institucionalnom krizom širom Srbije pojavile brojne inicijative koje kulturni radnici sami pokreću kako bi odbranili profesionalne standarde, programe i prostor za slobodno umetničko delovanje. Inicijative kao što su ne:Bitef, reakcije kulturne zajednice u Nišu i drugi lokalni oblici organizovanja pokazuju da kultura otpora, kako je rečeno, više nije vezana za pojedinačne organizacije ili gradove, već prerasta u širu mrežu međusobne podrške i zajedničkog delovanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
