Kakve poruke šalju Brisel, Vašington i Moskva pred izbore u Srbiji? – Politika

U domaćoj javnosti se pred izbore redovno govori o odnosu EU prema Srbiji, bilo da stranke zagovaraju ulazak ili odustajanje od EU, bilo da se govori o odnosu EU prema trenutnom režimu. Sa druge strane i u inostranstvu se češće govori o Srbiji, izbornoj proceduri i potencijalnim mešanjima u istu.

Tako su se od Evropske unije osim klasičnih poruka da će posmatrati i pratiti izbore u Srbiji, tokom ove kampanje mogle čuti brojne poruke, posebno prilikom rasprave u Evropskom parlamentu (EP) o sahrani Ratku Mladiću, kada je niz evroparlamentaraca osudio režim i istakao potrebnu da se Srbija pridruži EU, ali ne sa trenutnom vlašću.

Sa druge strane, Marta Kos je kao predstavnica Evropske komisije (EK), rekla da će uraditi sve što može kako bi Srbija napredovala ka EU. Komentarišući same izbore ona je rekla da će na njima građani Srbije imati priliku da odluče kojim će putem nastaviti.

“Očekujemo slobodne, poštene i transparentne izbore, u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima”, rekla je Kos.

Osim Kos, o izborima je govorio i ambasador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat koji je rekao da će izborni uslovi i kampanja imati uticaj na proces pristupanja Srbije EU.

“Želeo bih da naglasim da se EU nikada nije, niti će se ikada mešati u izbore, ali ćemo pratiti izborne uslove, što je važno kako bismo bili sigurni da glasači u Srbiji mogu da donesu informisane odluke bez ikakvog pritiska ili zastrašivanja“, rekao je on.

Sa druge strane, poruke iz Vašingtona pretežno su stizale od republikanskog kongresmena Džoa Vilsona koji je uglavnom kritikovao spoljnu politiku Srbije, ali se osvrnuo i na izbore.

On je rekao da postoji legitimna zabrinutost da izbori u Srbiji neće biti slobodni i pošteni.

Vilson je napisao na mreži Iks da je zahvalan Stejt departmentu što prati izbore u Srbiji i ponovio da postoje „jake indikacije da je Vučićevo nameštanje izbora već počelo“, te da moraju biti na oprezu.

On je takođe pozvao Evropsku narodnu partiju da prekine veze sa Srpskom naprednom strankom rekavši da je SNS postala sredstvo za korupciju.

Na kraju, iz Moskve su se mogle čuti dvojake poruke. Najpre od strane Dmitrija Peskova, portparola Kremlja je došla poruka da su odnosi Rusije i Srbije na mnogo višem nivou od samo odnosa sa pojedincima.

“Stoga smo uvereni da će naši odnosi nastaviti da se veoma, veoma konstruktivno razvijaju u svim mogućim oblastima. Uvereni smo da će se kontakti sa političkim rukovodstvom i ekonomskim operaterima Srbije nastaviti“, preneli su ruski mediji.

Sa druge strane, ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko je rekao da bi „Zapad mogao da pokuša da se umeša u izborni proces u Srbiji, a nakon izbora ne mogu se isključiti provokacije ili novi pokušaji obojene revolucije“.

„Smatram da se upravo iz tih razloga, zbog nezadovoljstva Vučićem, ne mogu isključiti provokacije ili pokušaje obojene revolucije nakon izbora“, preneo je Sputnik ruskog ambasadora.

Stefanović: Vučić ne može da računa na podršku kakvu je imao na prethodnim izborima

Ove poruke potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović naziva očekivanim.

“Brisel već godinama insistira na izbornim uslovima i ponašanju u skladu sa kriterijumima koje jedna država kandidat za članstvo, treba da ispuni”, kaže naš sagovornik.

On ističe da je sahrana Ratka Mladića u ogromnoj meri doprinela da oni koji su gledali u stranu napokon vide Vučićevo “pravo lice”.

“I mislim da jedino gore od toga što je uradio jeste način kako to objašnjava. Dakle, način na koji se on vadi je mnogo gori nego ono što je uradio”, kaže Stefanović.

Govoreći o porukama iz EU, on ističe da će ona uvek insistirati na ispunjavanju kriterijuma i na slobodnim demokratskim izborima na koje Srbiju obavezuje više rezolucija EP koje je, kako kaže, Vučić poslovično bagatelisao.

“Međutim, sada sama Evropska komisija i njeni čelnici shvataju da je politički, moralno, ljudski mnogo skuplje biti u istom kadru sa Vučićem nego gledati u drugu stranu”, kaže on.

Komentarišući izjave američkog kongresmena Vilsona Stefanović kaže da je on pokazao visok stepen zainteresovanosti za dešavanja u Srbiji.

“Iako time nije podstaknut brojem birača srpskog porekla u svom izbornom distriktu u Južnoj Karolini, moram da kažem da se on nosi sa snažnim pritiscima od čak šest lobi firmi koje je režim angažovao u Vašingtonu”, navodi naš sagovornik, te dodaje da Vilson i dalje istrajava i donosi “kritički glas prema Vučićevom režimu a ne prema Srbiji”.

Stefanović ističe da je odvajanje Vučića od Srbije dugoročan posao koji su predstavnici opozicije radili zajedno godinama i dodaje da on počinje da daje rezultate.

“Moskva je, čini mi se, pored nekoliko puta ponovljenih pokušaja da se meša u naše unutrašnje stvari, što je potpuno neprimereno, u šumi izjava podrške Vučiću, dala i izjave koje su govorile da odnos između Srbije i Rusije ne zavisi od bilo koje ličnosti”, ističe sagovornik Danasa.

On smatra da te toplo-hladne poruke iz Moskve pokazuju visok stepen nepoverenja koji Rusija ima u Vučića zbog njegovih laži.

“U principu, on ne može da računa na onaj stepen podrške kakvu je imao tokom prethodnih izbora, i ne može da računa na to da će ceo slobodni demokratski svet da kaže: ovi izbori su bili u skladu sa međunarodnim standardima i demokratskim standardima”, navodi Stefanović.

www.danas.rs/vesti/politika/ponos-clanstvo-u-eu-dobro-za-gradjane/

Zbog toga, dodaje, opozicija insistira kod EU da stvari nazove pravim imenom i detektuje sve zloupotrebe izbornog sistema, kršenje izbornih prava građana Srbije, nameštanje i krađu izbora, te da izostanu bilo kakvi koraci podrške, opravdanja ili prihvatanja tih rezultata zdravo za gotovo.

Rašeta: Postoji širi konsenzus vlasti i opozicije u politici prema sve tri strane

Istraživač Novog trećeg puta Dragoslav Rašeta za Danas kaže će se zbog neizvesnosti samih rezultata izbora ali i politika glavnih takmaca, najverovantije izbori aktivno pratiti i u Vašingtonu i Briselu i Moskvi.

“Sa jedne strane, Moskva bi želela da ostvari veći uticaj bilo kroz slabljenje vladajuće koalicije i potencijalno veće oslanjanje na proruske partije u narednom sazivu Vlade, ili kroz dodatnu korupciju heteregene studentske liste”, kaže naš sagovornik.

On ističe da je, sa druge strane, za EU bitna mirna tranzicija vlasti i oživljavanje procesa evrointegracija, dok je Vašington fokusiran na realizaciju postojećeg strateškog dijaloga, i izbacivanje Rusije iz sfere energetike u Srbiji.

“Ne verujem da odnos ovih država može bitno uticati na same izbore s obzirom da postoji širi konsenzus između vlasti i opozicije kada je u pitanju politika prema ove tri strane: skeptično prema EU, pomirljivo prema Rusiji i bojažljivo prema Vašington”, zaključuje Rašeta.

Uticaj na birače

Na pitanje da li ove izjave tri centara mogu uticati na same birače, s obzirom da je izborna kampanja u toku, Stefanović kaže da neće uticati da se neko opredeli da li će izaći na izbore ili ne, ili da se opredeli za neku od opcija, ali smatra da ima značaja u delegitimizaciji režima.

“Građani počinju da vide ono što mi gledamo 14 godina, boreći se da ovaj režim ima sve niži stepen podrške u međunarodnoj zajednici, a Vučić je pokušavao i pravio najskuplje plaćene fotografije sa svetskim liderima, plaćene našim novcem”, kaže Stefanović

On ističe da je sve manje onih koji su spremni da sede na Vučićevoj “radikalskoj prikolici” da bi on imao bolji PR.

“Sanjaće on one poluzagrljaje i zagrljaje u Jelisejskoj palati. Mislim da će toga biti sve manje ili gotovo ni malo, kako se bliže izbori, i još više nakon izbora”, zaključuje Stefanović.