Osveta nad prosvetom se nastavlja: Ministar postavlja direktore škole mimo volje kolektiva – Društvo

Ovim rečima učiteljica Vesna Jerotijević, nekadašnja sindikalna aktivistikinja, a danas odbornica Grupe građana „Probudimo Čačak“, komentariše postavljanje nove direktorke Gimnazije u Čačku Katarine Majstorović, koju je na tu funkciju imenovao odlazeći ministar prosvete Dejan Vuk Stanković.

Primer Gimnazije u Čačku je poslednji u nizu slučajeva u kojima Ministarstvo prosvete prilikom postavljanja direktora nije uvažilo većinsko mišljenje školskih kolektiva i školskih odbora kao organa upravljanja, čak i kada su ubedljivo na strani drugog kandidata, kao što je to slučaj u ovoj gimnaziji – novopostavljena direktorka dobila je svega šest glasova Nastavničkog veća, a druga kandidatkinja 96 dok je Školski odbor većinski takođe bio protiv Majstorović.

Prethodno se slično dogodilo u Drugoj kragujevačkoj gimnaziji, OŠ „Filip Filipović“ i Mašinskoj školi u Čačku, „Miroslav Antić“ u Beogradu…

Vesna Jerotijević kaže da je Vlada Srbije bila u tehničkom mandatu kada je doneto rešenje o imenovanju direktora čačanske Gimnazije na pun mandat od četiri godine.

– I pazite sada: član 17 Zakona o Vladi kaže da Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo tekuće poslove i ne može predlagati Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte, niti donositi propise, izuzev ako njihovo donošenje nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna i tehnička nesreća. Ona ne može postavljati državne službenike na položaj u organima državne uprave. Može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora. Isto to se u članu 24 odnosi na ministra u tehničkom mandatu. Nameće se pitanje da li smo mi u prirodnoj, privrednoj, tehničkoj nesreći ili smo u stanju odbrane – kaže Jerotijević, napominjući da su „flagrantno prekršena oba pomenuta člana zakona kada je Majstorović postavljena na četiri godine“.

Na pitanje da li postavljanje direktora protiv većinske volje kolektiva utiče na rad škole, ona napominje da obrazovni sistem mora da funkcioniše potpuno nezavisno od političkog, birokratskog, partijskog sistema.

– Jer samo takva autonomija škole i škola koja je nezavisna može da bude svetionik obrazovanja i vaspitanja učenika – smatra Jerotijević.

Upitana čemu služi odredba u zakonu koja predviđa da se o kandidatima za direktora izjašnjavaju kolektiv i školski odbor, ako vidimo da Ministarstvo prosvete njihovo mišljenje uglavnom ne uvažava, Jerotijević kaže:

– Ovo je sad diktatura, ali u svilenim rukavicama. Da vi imate privid nekog samostalnog odlučivanja i organizovanja, koji počinje i završava se u školi, a krajnju izvršnu proceduralnu reč ima ministar – ističe Jerotijević.

Smene nepodobnih direktora škola počele su sredinom prošle godine, nakon obustave nastave u velikom broju obrazovnih ustanova, u kojima su zaposleni bili nezadovoljni ishodom pregovora reprezentativnih sindikata sa Vladom o platama, a potom su podržali zahteve studenata.

Vlast se, međutim, na tome nije zaustavila.

– Pre godinu dana svedočili smo hitnim smenama direktora koji su jasno stali uz svoje đake i kolege, kao i bivše đake, tada studente na ulicama i koji su u očima ministra prosvete i njegovih bliskih saradnika predstavljali opasnost. To je, kako sad vidimo, bio samo početak. Kada su shvatili da zbog zarobljenih institucija još uvek ne snose nikakvu odgovornost za nezakonita postupanja, nastavili su s praksom gaženja škola, uveli politiku na velika vrata tamo gde joj je najmanje mesto i pokazali svoje prave namere – kaže za Danas Tijana Kovačević, profesorka

Muzičke škole „Josip Slavenski“, koja je i sama smenjena sa mesta direktorke te obrazovne ustanove.

Ona ističe da se, ako se uskoro nešto ne promeni, „ova strašna osveta nad prosvetom neće zaustaviti“.

– Volela bih da građani znaju da u zakonu, kakav god da je, postoje ipak neke procedure za izbor direktora škole i članova školskih odbora. I ranije je poslednju reč imao ministar, ali se podrazumevalo da se poštuje volja kolektiva koji se izjašnjavao o kandidatima za direktore. Zašto je to važno imali smo priliku da vidimo u Petoj gimnaziji i Jovinoj koje su najflagrantniji primeri kako se vrhunska škola može devastirati ukoliko ne postoji saradnja rukovodstva i kolektiva škole, ali se bojim da je ovakvih primera mnogo više – ukazuje Kovačević.

Ona napominje da bi direktori trebalo da upravljaju školama uz saglasnost svojih kolega i međusobnu saradnju sa učenicima i njihovim roditeljima, što je preduslov za dobru školu i kvalitetno obrazovanje.

– Ovakvim postupanjem jedno je sigurno: ministar prosvete u tehničkom mandatu, pored toga što ne poštuje nastavnike, učenike i roditelje, zapravo ne poštuje obrazovanje. Poražavajuća činjenica je da je i on sam profesor na Učiteljskom fakultetu. Ono što je pitanje je i zašto uopšte postoje i dalje u zakonu sve ove procedure kada je jasno da ih sam ministar ne poštuje. Ovako će u nasleđe trenutnog Ministarstva ostati direktori škola koji nemaju legitimitet, razoreni kolektivi, otpušteni nastavnici i jednog dana, nadam se uskoro, biće veliki posao ispraviti štetu koja je učinjena i vratiti obrazovanju mesto koje mu pripada u svakom civilizovanom društvu – ističe Kovačević.

Slika prosvete je, kaže, i slika društva u kome živimo.

– Prebijeni studenti na ulicama, srušene zgrade, most, prodata zemlja, ugašene institucije… Za sve to vreme oni koji su na vlasti nasiljem i kršenjem zakona pokušavaju da drže sve pod kontrolom iako je jasno da su odavno izgubili svaki legitimitet. Jedino mogu da se nadam da će ovome skoro doći kraj i da će konačno reč odgovornost dobiti svoje pravo značenje – zaključuje Kovačević.