Protesti učenika u Francuskoj: Blokade, neredi i politička borba – BBC News na srpskom

Više od 400 ljudi, uglavnom maloletnika, privedeno je u Francuskoj zbog učeničkih protesta u srednjim školama širom zemlje, saopštio je francuski ministar unutrašnjih poslova.

Protesti su počeli pre nedelju dana i raširili su se po celoj zemlji.

Učenici blokiraju mnoge škole zbog niza problema, kao što su prenatrpane učionice, opterećenje zbog obimnog obrazovnog programa i nedostatak nastavnog kadra.

Najmanje 10 nastavnika i nekoliko učenika, kao i 48 pripadnika policije, povređeno je tokom protesta 29. septembra, kažu zvaničnici.

Prema podacima Ministarstva prosvete, protestima je pogođeno najmanje 400 škola.

Na fotografijama i snimcima vidi se kako demonstranti pale kante za smeće i oštećuju autobuska stajališta.

„Ovde smo da prenesemo poruku. Nismo ovde da uništavamo sve bez razloga. Ovde smo upravo da kažemo da je obrazovni sistem doživeo krah“, rekla je šesnaestogodišnja učenica agenciji Frans pres.

„Nas je 34 u svakom odeljenju i nastava je gotovo neizvodljiva. Nastavnici su preopterećeni poslom“, dodala je.

Francuski mediji su izvestili da su demonstranti ispaljivali vatromet na policiju, koja je odgovorila palicama i suzavcem.

Ministar prosvete Eduar Žefre kaže da učenici imaju pravo na protest, ali je osudio nasilje.

„Pravo na demonstracije je jedno od osnovnih sloboda, ali ne sme da služi kao izgovor za nasilje“, napisao je na Iksu.

Rijad Rani, predsednik sindikata koji predstavlja studente, u izjavi AFP-u optužio je francusku vladu za „represiju“ i policiju za prekomernu upotrebu sile.

Protest srednjoškolaca dobio je na zamahu poslednjih dana.

Ispred ulaza u mnoge srednje škole u Parizu i drugim gradovima učenici su postavili blokade.

Transparent sa natpisom „Makronova eksplozija“ bio je istaknut ispred ulaza u školu Arago u Parizu, gde su učenici, neki pokrivenih lica, sedeli i stajali na kontejnerima za smeće, blokirajući ulaz.

Na drugoj školi bio je istaknut veliki transparent: „Manje policajaca, više novca“.

„Želimo manje policije jer mislimo da postoji ogromna policijska represija, kako protiv pokreta učenika srednjih škola, tako i protiv društvenih pokreta uopšte“, rekao je Mael Breton, učenik završne godine škole Elen-Buše.

„Verujemo da je ovo pravi problem, posebno kada postoji takav nedostatak finansiranja… ovde u našoj školi i u nacionalnom obrazovnom sistemu uopšte.“

Sebastijan Lekornu, francuski premijer, pethodno je oštro kritikovao krajnje levičarsku stranku Nepokorena Francuska (France Insoumise) zbog poziva na širenje protesta.

„Ova eskalacija je neodgovorna“, izjavio je.

Priznao je da se „problemi srednjoškolskog obrazovanja moraju čuti i rešiti“.

Protest srednjoškolaca poprimio je politički karakter sedam meseci pre predsedničkih izbora, pretvarajući se u sukob vlade i levičarske stranke Nepokorena Francuska koja podržava proteste.

„Predstavnici stranke Nepokorena Francuske zlopotrebljavaju blokade srednjih škola“, rekao je ministar prosvete.

Saopštenjem mu je odgovorila kancelarija gradonačelnika pariskog predgrađa Sen Denija, koju predvodi stranka Nepokorena Francuska, nazivajući zahteve učenika „legitimnim“.

„Neka predstavnici vlasti dođu i razgovaraju sa srednjoškolcima i same se uvere da li se ove mlade ljude neko zlopotrebljava ili su jednostavno sposobni da razmišljaju, samoorganizuju se i bore se za bolje uslove školovanja i njihovu budućnost“, dodaje se.

Sindikat Lisen (Union Syndicale Lyceenne) optužuje predsednika Emanuela Makra i njegovu vladu za nagomilane probleme u srednjim školama, počev od nedostatka nastavnika, prevelikog školskog programa i prenatrpanih učionica.

Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez rekao je da se demonstracije i blokade ne mogu smatrati „tipičnim protestnim pokretima“.

„Ovo mnogo više liči na ulične nerede, u kojima učestvuju maskirani ljudi naoružani vatrometom i projektilima, koji očigledno žele da se suprotstave unutrašnjim bezbednosnim snagama“, rekao je on.

„Ne radi se o iznošenju zahteva, već o čistom nasilju“, kaže Nunjez.

Veliko nezadovoljstvo platama i cenama energenata

Rast francuske privrede ove godine će biti manji nego što se očekivalo, što će zakomplikovati zadatak manjinske vlade da usvoji budžet za 2027. godinu, dok nastoji da ograniči potrošnju i spreči da fiskalni deficit izmakne kontroli, piše Rojters.

Premijer Lekornu je rekao da je vlada ovog meseca planirala kampanju štednje od 54 milijarde evra, što bi potencijalno moglo dodatno da razbesni radnike u nekoliko sektora koji su poslednjih nedelja protestovali zbog plata i cena goriva.

Nastavnici, vatrogasci i drugi državni službenici zahtevaju bolje uslove rada i traže povećanje plata.

Francuski nastavnici su u proseku manje plaćeni od njihovih kolega u drugim evropskim zemljama.

Profesionalni vatrogasci, čiji je manjak ljudstva ogoljen tokom ogromnih šumskih požara ovog leta, među onima su koji su najavili učešće u protestnim marševima tokom dana širom zemlje.

Vlada je ranije predstavila mere za pomoć domaćinstvima kako bi se izborila sa naglim porastom cena energenata izazvanih ratom na Bliskom istoku, ali nije uspela da ublaži nezadovoljstvo Makronom i njegovom vladom.

Ankete pokazuju da će se u drugi krug predsedničkih izbora sledeće godine kvalifikovati Marin Le Pen, liderka desničarskog Nacionalnog okupljanja, i Žan-Lik Melanšon, lider krajnje levičarske stranke Nepokorena Francuska.

Nešto veće šanse za pobedu daju se Marin Le Pen.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]