Žarko Bašeski: Beograđani veoma dobro prepoznaju šta je vredno i ozbiljno, a šta veštačko, površno ili nedostojno pažnje – Kultura

Izložba predstavljka izbor radova jednog od najznačajnijih savremenih makedonskih vajara, prepoznatljivog po izuzetnoj preciznosti i hiperrealističkom pristupu ljudskoj figuri, kroz koju istražuje čovekovu ranjivost i načine na koje se psihološka, društvena i egzistencijalna iskustva upisuju u telo.

Povodom predstojeće izložbe čije je otvaranje zakazano za petak, 2. oktobar u 18 časova, razgovaramo sa Žarkom Bašeskim.

Aktivno izlažete još od osamdesetih godina. Kada danas pogledate svoj dosadašnji opus, koje promene prepoznajete u sopstvenom razumevanju skulpture i ljudske figure?

– Radim skoro četrdeset godina, od kojih se poslednjih skoro dvadeset bavim isključivo figurom. U početku sam radio portrete u velikim dimenzijama, a kasnije sam počeo da radim čitave figure, ali u različitim dimenzijama. Od samog početka radio sam i male i veoma velike formate.

Bio sam pred izazovom sam da uradim realističku ljudsku figuru velikih dimenzija, koja će sadržati sve detalje anatomije i proporcija ljudskog tela, ali i da površina – koža, kosa, oči – bude uverljiva, tehnički precizna i u odgovarajućoj srazmeri. I sve to u službi ideje, psihologije i, na kraju, celokupnog momenta i iskaza same ideje.

Kako izgleda proces nastanka jedne vaše skulpture – od početne ideje do konačnog rada? Da li najčešće polazite od konkretne slike ili figure, određenog osećanja ili se značenje rada postepeno formira tokom samog procesa?

– Sve počinje od nekog mog osećanja i razmišljanja koje traje duži period, kao i od želje da to prikažem kroz skulpturu. Nakon toga tražim modele, koje najčešće pronalazim u svom neposrednom okruženju – na fakultetu ili u komšiluku. Zatim pravim veliki broj fotografija u određenom pokretu ili položaju za koji mislim da najbolje izražava ideju, i tek tada počinjem sa konstrukcijom, a potom i sa modelovanjem u glini ili plastelinu.

Dakle, radim sasvim klasično sve do same realizacije u materijalu. Koristim poliester, kako za kalupe tako i za pozitive, kao i specijalne silikone koje moram da nabavljam iz inostranstva, što samu realizaciju čini prilično skupom. Livenje radim na svoj specifičan način, a zatim skulpturu dodatno dorađujem – slikanjem, usađivanjem kose, izradom i postavljanjem očiju, montažom i drugim detaljima.

Kasnije, tokom samog procesa modelovanja, pravim i manje izmene, tako da skulptura praktično nije završena sve do trenutka kada se ne obuče odeća ili ne izvedu određeni završni elementi.

Koliko je iskustvo rada sa mladim umetnicima uticalo na vaše sopstveno promišljanje skulpture?

– Na fakultetu sam skoro četrdeset godina i mislim da su svi ti razgovori, susreti i razmišljanja značajno doprineli tome da se neke moje ideje dodatno pročiste i postanu jasnije pre nego što započnem rad.

Žarko Bašeski Korporealnost, foto: Stanko Nedelkoski

Žarko Bašeski Korporealnost, foto: Stanko Nedelkoski

Vaši radovi predstavljani su u različitim zemljama i izložbenim prostorima, a 2011. godine predstavljali ste Severnu Makedoniju na Bijenalu u Veneciji. Koliko novi prostor i nova publika mogu da promene način na koji se jedna skulptura čita i doživljava, i šta za vas znači predstavljanje radova publici u Beogradu?

– Biennale u Veneciji bilo je za mene važan podsticaj da nastavim sa ovakvim pristupom skulpturi, pre svega zbog načina na koji sam video da se moje skulpture doživljavaju i prihvataju. Tada sam shvatio da sam na pravom putu i da radim nešto što je vredno i ozbiljno.

To sam kasnije doživeo i u Nirnbergu, Parizu, Njujorku, Rigi, Mariboru i na mnogim drugim mestima na kojima sam izlagao.

Što se tiče Beograda, mislim da je to za mene najveći izazov, ali i najveća nepoznanica – kako će moj rad biti primljen. Znam da Beograđani imaju dugu umetničku tradiciju i da veoma dobro prepoznaju šta je vredno i ozbiljno, a šta je veštačko, površno ili nije dostojno pažnje.

Mislim da je Muzej savremene umetnosti u Beogradu jedan od najznačajnijih muzeja te vrste u Evropi, možda čak i među prva tri muzeja koja su od samog početka bila posvećena savremenoj umetnosti. Imate jedan od najboljih prostora za izložbe i predstavljanje autora različitih pravaca i umetničkih disciplina.