“Beograd, onomad”, i nepristajanje na današnji, razoreni Beograd: Izložba crteža Dušana Petričića u Grafičkom kolektivu kulturni događaj – Kultura

Ispred Galerije su bili čitavi redovi, neko je to duhovito prokomentarisao rečima „ovo je kao da čekamo da potpišemo za listu „Studenti pobeđuju“, a ulazilo se u etapama.

I gotovo je nemoguće nabrojati ko je sve od predstavnika kulturnog i intelektualnog Beograda prisustvovao ovom događaju – od Gojka Subotića, Bojane Savović, Žarka Trebješanina, Miodraga Zeca, Zorana Radovanovića, Rajka Popovide, Predraga Pece Popovića, Borke Božović, Bojana Kovačevića, Aleksandra i Dragane Palavestra, Vesne Marjanović…, do Boška Jakšića, Zorana Živkovića, redakcije nedeljnika Radar, Vesne Mališić, Milana Ćulibrka.., koji je „matična kuća“ Petričićevih političkih karikatura.

Izložbu „Beograd, onomad“, posvećenu duhu nekadašnjeg grada, njegovoj istoriji, stanovnicima, poznatim gradskim toponimima i simbolima Beograda i Zemuna koju prati i istomena knjiga, proglasila je otvorenom istoričarka umetnosti, kustoskinja i profesorka emerita istorije moderne umetnosti Irina Subotić.

Citirajući izjavu pisca Miljenka Jergovića iz intervjua koji je dao našem listu, „Plašim se društva zasnovanih na zaboravu“, Subotić je istakla da mi jesmo društvo koje zapostavlja, zaboravlja, bira iskrivljenu sliku prošlosti, i ne poštuje vrednosti, simbole i znakove na kojima su stare generacije gradile naše moderne živote.

– Duško Petričić je svojim crtežima, od kojh su mnogi nastali u vremenima velikih promena koje su se dešavale kod nas, ostavio svima u amanet, ali i generacijama koje dolaze, svoje viđenje Beograda i njegovih Beograđana, ponekad idealizovano i ulepšano, ponekad ogoljeno i rastočeno, ali uvek puno ljubavi, razumevanja, karaktera i istine.

Želi svim srcem da našem ugroženom gradu na divnim rekama vrati dostojanstvo, da ne zabravimo događaje i ljude koji si ga, u ona stara
vremena, brzo izgrađivali, širili ga, ulepšavali. I voleli.

Zbog toga, kako je navela Subotić, ona crteže i knjigu „Beograd, onomad“ vidi, pre svega, kao podsetnik na njegove znamenite žitelje, svih generacija I svih profesija, znanih I manje znanih, njegovih Zemunaca i Beograđana – pridošlica iz raznih krajeva našeg malog ali i onog velikog sveta. Prodoščlica koje su brzo postajale ugledni Beograđani, darujući mu – ali i svima nama – svoja znanja, umeća, mudrost, i posvećenost.

Duško ih nepogrešivo crta a mi ih s radošću prepoznajemo, i zato je ovo nostalgična knjiga, puna emocija, reminiscencija, opomena, ali i radosti, ponosa i preporuka.

– A moja preporuka – ne, moja MOLBA je da Duško nastavi s ovakvim mudrim opomenama – da sledeća njegova izložba sa knjigom bude – ne Beograd, onomad, već Beograd sada, jer mora biti zapamćeno, zabeleženo i dokumentovano njegovim jedinstvenim crtačkim umećem – rekla je jedna od naših najcenjenijih istoričarki umetnosti, i istakla:.

– Ša se to s Beogradom desilo poslednje decenije i više: kako je nikao ružni gorostas na vodi, koji je u zapećak stavio jedinstvenu vizuru Kalemegdana sa Pobednikom, šta ćemo s monstruoznim Nemanjom i jadničkom Despotom Stefanom Lazarevićem usred njegovog bulevara?

Da li ćemo se još dugo izrugivati – ili stideti? – sata na Trgu Republike koji ne radi i terazija na Terazijama kao simbolu neznanja; da li će pešaci padati i lomiti noge po novopopločanim beogradskim ulicama i trgovima?

Šta to beše Ćacilend? Hoće li se, najzad, posle 27 godina, naći mudrosti i para da se obnovi Dobrovićev Generalštab? Hoće li naše reke biti ćiste a stanovnici okolnih naselja sa kanalizacijom?

Može li se zaštititi istorijsko blago Narodne biblioteke od bahatosti novih kopanja i zidanja? Da li nam odista treba akvarijum po cenu da se uništava istorijsko Ušće i zaštićeni ekosistem, stotine drveta kojih i inače u Beogradu više nema kao nekada? – istakla je Subotić, i na kraju dodala:

– Dragi Duško, veliki zadaci su pred vama, a sada vam od srca čestitam na izložbi i knjizi, i zahvaljujem što Beograd tako toplo volite u ime svih nas.

Dušan Petričić se kratko obratio, zahvaljujući se brojnoj publici koja je došla.

– „Beograd, onomad“ posvetio sam sebi, a i vama koji ste večeras ovde – rekao je karikaturista, ilustrator, animator, nekadašnji profesor na beogradskoj Akademiji primenjenih umetnosti, koji je svih ovih decenija koje su „nam pojeli skakavci“ ostao uzor mnogim generacijama i svojim beskompromisnim građanskim aktivizmom i borbom za demokratsko društvo.

Tako se sinoć u redovima čekalo i na Petričićev potpis na knjizi „Beograd, onomad“ koju je upravo objavila izdavačka kuća Laguna, a izložba će biti otvorena do 16. oktobra.