Zašto sve više Ruskinja odlazi u Brazil da se porodi? – Svet

Julija i Dmitrij (imena su promenjena iz bezbednosnih razloga) ovog leta doputovali su iz Rusije u Brazil kako bi se njihovo dete rodilo upravo tamo. „Na granici, naravno, nismo rekli da sam trudna“, ispričala je Julija za DW. U tom trenutku bila je već u 32. nedelji trudnoće. Njihova ćerka kasnije je rođena u privatnoj klinici u Santosu. Porodica sada prikuplja potrebnu dokumentaciju kako bi dete dobilo brazilski pasoš. U Brazilu, naime, svako dete rođeno na teritoriji zemlje automatski dobija brazilsko državljanstvo.

„Postigli smo svoj minimalni cilj“, kaže Dmitrij. „Sa brazilskim pasošem naša ćerka može da putuje bez vize u gotovo sve zemlje sveta. Ne mora da prolazi kroz dug i skup proces dobijanja šengenske vize. Želimo da sama odluči gde će studirati, raditi ili živeti.“ Početkom avgusta i jedan njegov kolega otputovao je sa trudnom suprugom u Brazil iz istog razloga.

Prema njihovim rečima, tokom prvih šest nedelja u Brazilu potrošili su oko 10.000 evra, uključujući i višednevno lečenje njihove ćerke na intenzivnoj nezi. Zbog odlaska Dmitrij je dao otkaz u banci u kojoj je radio. Po povratku u Moskvu nada se novom zaposlenju. Porodica ipak planira da ostane u Brazilu još nekoliko meseci, dok ne budu završeni svi dokumenti za dete. Neke ruske porodice odlučuju da ostanu trajno.

Sve više Rusa dobija brazilske pasoše

Predstavnici organizacija koje pružaju pomoć migrantima, kao i advokati koji rade sa ruskim državljanima, kažu za DW da beleže sve veći priliv ruskih doseljenika u Brazil. Ta zemlja postala je posebno privlačna nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine i ograničenja ulaska za ruske državljane koja su uvele mnoge zapadne zemlje.

Trend je dodatno ojačan pooštravanjem imigracionih pravila u Argentini, koja je ranije bila jedno od glavnih odredišta takozvanog „porođajnog turizma“. Od 2025. godine pristup besplatnoj zdravstvenoj zaštiti tamo je ograničen za osobe bez stalnog boravka. Istovremeno su pooštrene kontrole stvarnog razloga ulaska u zemlju. Oni koji žele da steknu argentinsko državljanstvo na osnovu rođenja deteta sada moraju da dokažu zakonit boravak od najmanje dve godine.

Posledice su vidljive u statistici. Tokom 2023. godine ruski državljani podneli su rekordnih više od 7.000 zahteva za boravišnu dozvolu u Argentini. Sredinom 2025. godine taj broj iznosio je 1.821, prema podacima ruskog portala RBC.

Istovremeno raste broj Rusa koji dobijaju brazilske pasoše. Tokom 2024. godine ruskim državljanima izdato je 477 brazilskih pasoša. Godinu dana kasnije taj broj porastao je na 613. Više od polovine novih državljana bile su žene. Do kraja maja 2026. godine ruski državljani dobili su 166 brazilskih pasoša, a gotovo 60 odsto njih izdato je ženama.

Brazilske pasoše mogu da dobiju i roditelji

Mnoge porodice imaju i dodatni motiv. Roditelji deteta rođenog u Brazilu mogu da podnesu zahtev za boravišnu dozvolu, a pod određenim uslovima i da već posle godinu dana steknu brazilsko državljanstvo.

Tim putem krenula je i Jana (ime promenjeno), koja je sa suprugom stigla u Brazil 2023. godine. „Događaji iz 2022. svakako su igrali određenu ulogu, ali ideja da se porodim u inostranstvu postojala je i ranije“, rekla je za DW. „U Rusiji se svašta može dogoditi. Oduvek sam želela drugi pasoš i da rodim dete u drugoj zemlji. Kada sam neočekivano ostala trudna, morali smo samo da odlučimo koju ćemo zemlju izabrati.“

Jana je sina rodila u državnoj klinici, a porodica je potom živela u Brazilu skoro tri godine. „Bilo nam je važno da dobijemo pasoše i za sebe i za dete. Veoma mi se dopao život tamo i naučila sam portugalski“, kaže ona. Jana i njen suprug su preduzetnici koji, kako navode, već godinama žive kao „digitalni nomadi“ u različitim zemljama.

Danas nastoji da sačuva vezu svog sina sa Brazilom. „Čitamo knjige na portugalskom i mnogo razgovaramo o Brazilu. Želim da može da putuje bez viza i da ostane otvoren prema svetu.“

Grad Florijanopolis u međuvremenu se razvio u jedno od glavnih središta ruske zajednice u Brazilu. Prema podacima lokalnih zdravstvenih vlasti, tokom prve polovine 2026. godine ukupno 119 Ruskinja tamo je zatražilo savetovanje u vezi sa trudnoćom. Tokom cele 2025. godine bilo ih je 136.

Vlasti pojačavaju kontrole

Ulazak u Brazil radi porođaja pravno nije ni izričito dozvoljen ni zabranjen, objašnjava advokat koji je želeo da ostane anoniman. Mnoge trudnice ulaze u zemlju kao turistkinje i na granici ne navode pravi razlog dolaska. Bez obzira na status boravka, mogu da koriste javni zdravstveni sistem i državne klinike.

Oko tog trenda razvilo se i posebno tržište usluga. Često upravo ruski doseljenici pomažu novim porodicama da pronađu smeštaj, organizuju zdravstvenu negu ili završe administrativne procedure. Cene se kreću od nekoliko hiljada dolara za pomoć oko dokumentacije do više od 10.000 dolara za kompletne pakete, koji uključuju pronalazak stana, organizovanje porođaja u klinici i podršku prevodilaca ili doula.

Ipak, pružaoci takvih usluga, advokati i volonteri upozoravaju da brazilske vlasti pojačavaju kontrole, naročito u gradovima sa većim ruskim zajednicama poput Florijanopolisa.

„Policija sada detaljnije proverava da li ljudi zaista žive na adresama koje su prijavili“, kaže jedan advokat. Bilo je slučajeva prijavljivanja lažnih adresa radi bržeg dobijanja dozvola boravka. Osim toga, za privremeni i trajni boravak sve češće se zahteva veći broj dokumenata.

Prema istraživanju DW-a, međutim, nema pokazatelja da se ruskim državljanima masovno uskraćuje ulazak u Brazil.

Polemika o navodnim deportacijama

Krajem jula ruski Telegram-kanal Baza, a potom i drugi mediji, objavili su navode o navodnim „deportacijama“ trudnih Ruskinja iz Brazila. Pominjano je deset slučajeva. Brazilska policija demantovala je te tvrdnje u razgovoru za DW.

Vlasti navode da se odluke o zabrani ulaska donose pojedinačno, na osnovu konkretnih okolnosti svakog slučaja i važećih propisa. Trudnoća pritom nije kriterijum. Umesto toga, proveravaju se validnost putnih dokumenata, navedena svrha putovanja i raspoloživost dovoljnih finansijskih sredstava.

DW je uspeo da pronađe samo jedan dokumentovan slučaj. U njemu je trudnoj Ruskinji prvobitno bio odbijen ulazak u zemlju, ali joj je nakon intervencije advokata i sudske odluke ipak dozvoljen ulazak. Iz sudske dokumentacije proizlazi da su granične vlasti imale sumnje u način finansiranja njenog boravka. Sama žena nije odgovorila na upite DW-a.

Za tvrdnje da postoji veći broj sličnih slučajeva DW nije pronašao nikakve dokaze.