INTERVJU Ilija Srdanović: Ovo nije borba između mene i Vučića, ovo je borba naroda protiv zla, izbor između Srbije ili mafije – Izbori26

Kako ističe, svako ko se suprotstavio ovoj vlasti slično je prošao, zbog čega nema nameru da zbog užasne režimske kampanje koja je usmerene protiv njega, od sebe u ovom trenutku pravi žrtvu.

Javnost je većala i nagađala, vlast prozivala i blatila, režimske propagandne fabrike već su imale spremne kampanje za najvidiljivije nosioce studentskih protesta, kad su studenti na prvo mesto svoje liste neočekivano kandidovali kardiologa iz Novog Sada.

Za dobar deo javnosti u Srbiji, Srdanović je bio manje poznati lekar i profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Za Novosađanke i Novosađane koji su protekle dve godine proveli na protestima, on je jedno od lica koje prepoznaju sa ulice, jer su ga tu najčešće sretali. Srdanović je jedan od profesora koji je od početka uz studente i njihove akcije.

– Svaki novi napad samo pokazuje koliko se plaše istine i ljudi koji je govore. Naš fokus nije na odbrani od izmišljotina, već na tome da što više ljudi vidi i čuje naš program. Plan je da svakom građaninu predstavimo naš program oči u oči, na ulici, na pijaci, na kućnom pragu. U ovu bitku ušli smo bez ijedne slobodne televizije sa nacionalnom frekvencijom i tako ćemo je i završiti. Upravo zato je sloboda medija jedna od ključnih tačaka Studentskog plana. Želimo Srbiju u kojoj se nijedan čovek neće plašiti da kaže šta misli i u kojoj će građani imati pravo na istinitu informaciju.

* Oni koji Vas bolje poznaju reći će da nikada niste imali ambicije da se bavite politkom, nego pre svega svojim pozivom. Ipak, sada ste u jednoj nesvakidašnjoj situaciji, preko noći ste postali jedan od bitnijih političkih aktera u Srbiji.

– Zaista nikada nisam imao ambiciju da se bavim politikom. Ja sam pre svega lekar i to ću i ostati. Ceo život sam učio da ne okrećem glavu kada je stanje ozbiljno. Danas je naše društvo teško bolesno, a tu je potrebno ujedinjenje svih struka, što Studentska lista upravo i nudi.

U trenutku kada se Srbija nalazi na ivici sunovrata, poziv na odgovornost se ne odbija. Pogotovo kada taj poziv dolazi od mladih ljudi koji su mnogo toga žrtvovali da bi do promene došlo. Ne doživljavam ovo kao političku karijeru, već kao obavezu prema njima i prema zemlji u kojoj želim da ostanu i da žive.

* Predsednik Vas stalno poziva na TV duel iako ih lagano izbegava od 2012. godine. Zašto mu je toliko stalo da javno razgovara sa Vama?

– Njemu nije stalo do razgovora sa mnom. On želi da me predstavi kao nosioca Studentske liste, kako bi sve izgledalo kao lična borba između nas dvojice. To je stara taktika: svesti pokret na jednog čoveka, a zatim napadati tog čoveka. Ovo nije borba između njega i mene, ovo je borba naroda Srbije protiv zla, izbor između Srbije i mafije.

Sama činjenica da istog čoveka istovremeno poziva na debatu i naziva nasilnikom dovoljno govori o doslednosti tog poziva. Posle četrnaest godina izbegavanja svakog ravnopravnog razgovora, njegova iznenadna želja za debatom poslednja je slamka spasa za koju se hvata. Ne želimo političkom davljeniku da dajemo pojas za spasavanje. Studentska lista se zalaže za to da se pita struka. Zbog toga ću se odazvati onda kada je tema zdravstvo, jer o tome mogu da govorim kao neko ko svakodnevno vidi kako sistem funkcioniše iznutra.

* Kako će po vama izgledati ovi izbori? Postoji li način da se spreče izborne mahinacije?

– Siguran sam da niko ne misli da idemo u fer borbu. Mi se ne borimo protiv političke stranke, već protiv mafije koja je zarobila institucije i koja će pokušati sve da sačuva vlast. Toga smo svesni i na to smo spremni.

Kontrola je ključna. Potrudićemo se da sačuvamo svaki glas, kako bi se, kada se zatvore biračka mesta, jasno čuo glas većinske Srbije. Kontrolora imamo dovoljno, ali u ovoj državi kontrolora nikada nije previše. Zato pozivam sve građane da se prijave za kontrolore na predstojećim izborima. Promena ne dolazi sama od sebe, niti će nam je iko pokloniti. Vreme je da svi uzmemo stvari u svoje ruke i da svako na svom biračkom mestu bude čuvar svog i tuđeg glasa.

* Šta očekujete, da li će Aleksandar Vučić ako izgubi izbore priznati poraz?

– Očekujemo političku odgovornost i poštovanje izborne volje naroda. U demokratskom društvu to nije pitanje dobre volje pojedinca, već osnovno pravilo. Narod je taj koji odlučuje, a kada narod jasno kaže svoje, nijedan pojedinac nije iznad te odluke.

* Šta prvo treba da se uradi ako Studentska lista dobije mogućnost da formira vlast?

– Kada Studentska lista formira vlast, neće postojati samo jedna stvar koju treba uraditi, jer se malignitet proširio u sve pore društva. Kao lekar mogu da kažem da se takva bolest ne leči jednim lekom, već ozbiljnom i dugotrajnom terapijom. Prva celina Studentskog plana je ključna i objašnjava put do nezavisnih institucija, vladavine prava i slobodnih medija. To će biti naša prva stanica i preduslov na putu ozdravljenja društva.

* Koliko je bitno da se Studentska lista odredi prema strateškim pitanjima poput ulaska u Evropsku uniju, odnosima sa komšijama i pitanju Kosova?

– Spoljnopolitički put Srbije može se jasno odrediti tek kada budemo imali otvorenu javnu debatu i slobodne medije. Izbor 25. oktobra je izbor između Srbije i mafije, ništa više i ništa manje. Građani ne mogu donositi dugoročne i sudbinske odluke o spoljnoj politici u atmosferi medijskog trovanja i zarobljenih institucija. Najpre moramo vratiti državu građanima, a onda će oni odlučivati o njenom pravcu.

Srbija već teži članstvu u Evropskoj uniji, ali na tom putu nije daleko odmakla. Tokom našeg mandata prioritet će biti poglavlja 23 i 24, koja definišu standarde i mehanizme borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ova poglavlja su pre svega važna jer su vladavina prava i pravosuđe koje štiti građane ono što Srbiji danas najviše nedostaje. Konačnu odluku o pristupanju EU doneće građani, nakon zatvaranja svih poglavlja i iscrpne javne rasprave.

Što se Kosova tiče, Srbijom je prošla biciklistička tura na kojoj biciklisti koji prenosili Ustav od mesta do mesta i donosili ga građanima. Svi znamo da Ustav jasno kaže da je Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije. Mi Ustav poštujemo i tako će i ostati. Trudićemo se da unapredimo i olakšamo život srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, da ljudi tamo ne budu predmet političke trgovine, te da sačuvamo naše dragoceno kulturno i duhovno nasleđe.

* Možete nam prokomentarisati dešavanja u opoziciji? Kako doživljavate proevropsku koaliciju, a kako nacionalnu? Vidite li se sa njima posle izbora u istoj Vladi ako to bude potrebno da bi se formirala većina?

– To nije pitanje za ovaj trenutak. Naš trenutni fokus je da Studentski plan stigne do svakog građanina Srbije, a o potencijalnim postizbornim koalicijama razgovaraćemo kada građani kažu svoje. Jedno je, međutim, potpuno jasno: postoji crvena linija, a to su koalicije sa režimskim strankama. Tu nema kompromisa. Borimo se za pravedno i demokratsko društvo, u kome svako ima pravo na svoj politički put. Zato se ne bih mešao u odluke opozicionih stranaka. Uostalom, ne verujem da će postizborne koalicije uopšte biti potrebne, jer verujem da će volja naroda ovog puta biti jasna i nedvosmislena.

* Kako će se dalje nastaviti studentska kampanja?

– Mislim da ovakva kampanja nikada ranije nije viđena i siguran sam da će jednog dana ući u udžbenike političkog marketinga. Nemamo bilborde po celoj zemlji, nemamo televizije ni milionske budžete. Imamo ljude i to je naša najveća snaga.

Kampanja je simbolično krenula iz Novog Sada, a nastavlja se predstavljanjem Studentskog plana kroz tribine i akciju „Od vrata do vrata“, gde razgovaramo sa građanima direktno, bez posrednika. Šetnje i biciklističke ture, zaštitni znak studentske pobune, svakako će ostati deo kampanje. Posle Kragujevca, o ostalima skupovima u velikim gradovima blagovremeno ćemo obavestiti javnost.

Ipak, najsnažniji utisak dosadašnje kampanje je jedinstvo naroda i sloboda koja se svakog dana oseća u vazduhu, u svakom gradu i selu kroz koje prođemo.

* Živite u Novom Sadu. Koliko se ovaj grad promenio u poslednje dve godine? Šta je bio, kroz šta je prošao i šta je sad?

– Kao neko ko nije odrastao u Novom Sadu, mogu reći da me je ovaj grad postepeno osvajao. Za vreme mojih studija impresionirao me je otmenošću, uređenošću i mirnoćom iz tog vremena. Kada sam mu se ponovo vratio 2006. godine, već je bio u ritmu velegrada. Sve više je pored preoznatljivog šarma Salajke, Rotkvarije, Almaškog kraja, Dunavske, Zmaj Jovine i Štranda gradom počeo da dominira ubricid, kao i miks kultura koji je postajao sve uočljiviji.

Međutim, slobodarski i pravdoljubivi duh, kao i solidarnost ljudi u Novom Sadu koji su se tako snažno pokazali nakon nezapamćene tragediju 1. novembra 2024. godine, za mene su ipak najveće otkrovenje. Reakcija svih nas u Novom Sadu 1. novembra inicijalno je bila ista. Šok, neverica i prebrojavanje članova poorodice. Sekunde do javljanja naših najmilijih na telefon doživljavali smo kao sate. Srce se zaledilo. Potom je nastupio muk, a zatim su rasli bes i sve snažnija želja za pravdom i odgovornošću. Ta želja bila je sve veća i veća.

Građani Novog Sada pokazali su jedinstvo i istrajnost, tažeći odgovornost za zločin, nastao kao posledica sistemske korupcije. Pokazali su duh velikog, slobodarskog grada. Tradicija velikog grada ipak se ne može ugasiti. Verujem da ćemo mu svi zajedno pomoći da ponovo bude onaj stari, šmekerski Novi Sad.