Svetski dan srca: Od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji dnevno umre 128 ljudi – Društvo

Ova poruka je utoliko važnija što bolesti srca i krvnih sudova i dalje odnose gotovo svaki drugi život u Srbiji. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, od ovih bolesti je tokom 2024. godine umrla 46.841 osoba, što je 47,7 odsto svih smrtnih ishoda u zemlji. U proseku je to 128 ljudi dnevno, odnosno jedan izgubljen život na svakih jedanaest minuta.

Žene su češće umirale od bolesti srca i krvnih sudova (54,6 odsto) nego muškarci. Registrovan je 21.654 slučaj akutnog koronarnog sindroma, od čega je akutni infarkt miokarda dijagnostikovan kod 15.693 osobe, dok je od akutnog koronarnog sindroma umrlo 4.588 ljudi. Svaka peta osoba koja je umrla od akutnog koronarnog sindroma nije doživela 64. godinu, a najviše stope obolevanja zabeležene su u južnoj i istočnoj Srbiji.

Ni svetska slika nije ohrabrujuća. Kardiovaskularne bolesti svake godine odnesu više od 20 miliona života, iako se veliki deo tih smrtnih ishoda može sprečiti. Zato Svetska federacija za srce ovogodišnji Svetski dan srca drugu godinu zaredom obeležava kampanjom „Uhvati ritam srca“, posvećenom prepoznavanju simptoma bolesti srca koji često ostaju neprimećeni sve dok ne bude kasno.

Kampanja upozorava da se znaci bolesti srca lako previde, bez obzira na godine, fizičku kondiciju i način života osobe, od urođenih srčanih mana kod mladih, preko simptoma koji se kod žena često zanemaruju, do neregulisanog krvnog pritiska.

Savo Pilipović, predsednik Udruženja kardiovaskularnih pacijenata, naglasio je da iza statistike stoje konkretni ljudi i njihove porodice.

„Iza svake od ovih brojki stoji nečiji otac, majka, brat ili komšija. Svaki peti čovek koji je umro od akutnog koronarnog sindroma nije doživeo 64. godinu, što znači da ljude gubimo u najproduktivnijem dobu. Zato je važno da pacijenti znaju da prepoznaju prve znake bolesti i da se lekaru jave na vreme, ali i da, kada se bolest javi, ne odustaju od terapije i redovnih kontrola. Od zdravstvenog sistema očekujemo da savremena dijagnostika i terapija budu dostupne svima kojima su potrebne, bez obzira na to u kom delu Srbije žive, jer svaki pacijent ima pravo na duži i kvalitetniji život“, rekao je Pilipović.

Prof. dr Ivana Nedeljković, predsednica Udruženja kardiologa Srbije, istakla je da savremena kardiologija mora biti usmerena pre svega na prevenciju i rano otkrivanje bolesti.

„Kardiovaskularne bolesti ostaju jedan od najvećih zdravstvenih izazova u Srbiji i vodeći uzrok obolevanja i smrtnosti. Zato savremena kardiologija mora biti usmerena ne samo na lečenje već razvijene bolesti, već pre svega na njeno pravovremeno otkrivanje i prevenciju. Kontrola krvnog pritiska, holesterola, šećerne bolesti, telesne težine, pušenja i fizičke neaktivnosti predstavlja osnovu smanjenja kardiovaskularnog rizika“, rekla je Nedeljković.

Ona je dodala da se poslednjih godina značajno unapređuju mogućnosti lečenja i dostupnost savremenih terapija, kao i da se Lista lekova kontinuirano ažurira, te da važeća lista iz 2026. godine obuhvata različite terapijske mogućnosti koje se finansiraju iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

„Cilj moderne kardiologije je da pravovremenom prevencijom, ranom dijagnostikom i primenom savremene terapije produžimo život, smanjimo komplikacije i omogućimo pacijentima bolji kvalitet života. Poseban izazov ostaje da savremene mogućnosti lečenja budu pravovremeno prepoznate, dostupne i primenjene kod pacijenata kojima su najpotrebnije“, naglasila je Nedeljković.

Prof. dr Dragan Simić, kardiolog, osvrnuo se na put koji je kardiologija u Srbiji prešla, ali i na ono što tek predstoji, ističući da je ključna reč prevencija.

„Kada se pitamo gde smo stigli, podaci pokazuju da je udeo bolesti srca i krvnih sudova u ukupnoj smrtnosti u Srbiji smanjen sa 53,2 odsto u 2013. godini na 47,7 odsto u 2024, a mreža sala za kateterizaciju omogućava da pacijent sa infarktom na vreme dobije pomoć. Ali mi i dalje svake godine zbog kardiovaskularnih bolesti izgubimo jedan grad srednje veličine, a među umrlima je sve više ljudi mlađih od 45 godina. Gde ćemo tek stići, zavisi pre svega od prevencije. Pacijenti se i dalje oslanjaju na devizu „neće to mene“ i lekaru dolaze kada je već kasno. Zato svako posle 40. godine treba da zna svoje osnovne brojeve: krvni pritisak, holesterol, posebno LDL, šećer u krvi, puls i telesnu težinu. Kada bilo koji od njih izađe iz okvira, to je signal da treba otići kod lekara“, poručio je Simić.

Među najznačajnijim faktorima rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti su povišen krvni pritisak, kojem se na globalnom nivou pripisuje 13 odsto smrtnih ishoda, upotreba duvana (9 odsto), povišen nivo šećera u krvi i fizička neaktivnost (po 6 odsto), kao i gojaznost (5 odsto). Prema procenama Instituta „Batut“, do 80 odsto bolesti srca i krvnih sudova može se sprečiti blagovremenom zdravstvenom zaštitom, ranim skriningom i zdravim životnim navikama, zbog čega se građanima preporučuje da redovno obavljaju preventivne preglede kod izabranog lekara.

Svetski dan srca obeležava se od 2000. godine na inicijativu Svetske federacije za srce, sa ciljem da se podigne svest o tome da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti u svetu.