Programski direktor Festa Dragan Jeličić za Danas: Ne mogu imati pozitivan odnos prema Blokadnom FEST-u – Kultura

O povratku FEST-a, odnosu sa filmskim esnafom, distributerima, promenama u Odboru i granicama sopstvene profesionalne nezavisnosti, za Danas govori programski direktor 53. FEST-a Dragan Jeličić.

FEST se vraća posle dve i po godine pauze, prvi put u oktobarskom terminu. Kako ste osmislili koncepciju 53. izdanja i šta ste želeli da sačuvate od starog FEST-a, a šta da promenite?

– Osnovna ideja bila je sačuvati kontinuitet FEST-a, jer da nije održan posle dve i po godine, verovatno bi bio ugašen. Stoga je i koncepcija bila prilagođena dvema okolnostima: povratku FEST-a u Plavu dvoranu Sava Centra (Gala program), ali i evociranju sećanja na Zlatno doba FEST-a kroz nekoliko festivalskih programa. Promena se ogleda u uvođenju tri takmičarske selekcije, kao i još nekoliko segmenata, među kojima je meni posebno značajan „Zbogom 20.vek“.

Ovogodišnji FEST ima 115 filmova i deset programskih celina, uz tri takmičarske selekcije. Da li postoji zajednička nit koja povezuje ovako obiman program i po čemu biste želeli da se ovo izdanje pamti?

– Zajednička nit povezuje filmove u svakoj prigodno nazvanoj selekciji, a ako bih morao da sažmem preokupacije savremenih filmskih autora u nekoliko sentenci to bi svakako bilo: okretanje „lepšoj“ prošlosti, najčešće bliskoj; problemi globalizacije i kako ona utiče na živote običnih ljudi; sve prisutnija disfunkcionalnost porodice i pokušaji da se ona očuva kao osnovno jezgro civilizacije; eho ratova, migrantskih kriza, woke pokreta i njihov uticaj na svakodnevno funkcionisanje kako pojedinca, tako i šire društvene zajednice; najzad pokušaji „malog“ čoveka da odgovori na zahteve sve dinamičnijeg i ubrzanijeg razvoja a da u tom procesu ne izgubi sebe.

Jedna od starih dilema FEST-a jeste koliko njegov program određuje autorska selekcija, a koliko ponuda domaćih distributera. Koliki deo ovogodišnjeg programa čine filmovi koji već imaju domaćeg distributera i uskoro bi se svakako našli u bioskopima, a koliko ste filmova vi direktno obezbedili za FEST?

– Grubo gledano, polovinu ovogodišnjeg programa čine distributerski naslovi a polovinu filmovi iz samostalne nabavke. Bitnije od toga, međutim, je činjenica da će se u bioskopima naći manje od četvrtine filmova sa ovogodišnjeg FEST-a, što govori, kako o ekskluzivnosti, tako i o posvećenosti bezmalo svih distributera očuvanju FEST-a, na čemu im dugujem neizmernu zahvalnost.

Kada ste prihvatili mesto programskog direktora, da li ste dobili potpunu autonomiju u izboru filmova? Da li je bilo predloga ili pritisaka Odbora FEST-a, CEBEF-a ili osnivača da se neki film uvrsti ili ne uvrsti u program?

– Autonomija je bila potpuna, za svih 115 filmova na ovogodišnjem FEST-u odgovaram isključivo ja, što podrazumeva da nikakvih pritisaka, bilo od koga, nije bilo.

Deo filmskog esnafa i studenti FDU pozivali su 2025. godine na bojkot FEST-a, kada su studenti organizovali i Blokadni FEST. Brine li vas da bi se taj bojkot mogao odraziti i na ovogodišnje izdanje? Jeste li pokušali da razgovarate sa predstavnicima struke i znate li da li ovogodišnji FEST ima njihovu podršku?

– Ako pod predstavnicima struke podrazumevate sve sektore u kinematografiji: producente, distributere i prikazivače, naravno da sam sa svima razgovarao i, opet, svi sem jednog, dali su potpunu podršku FEST-u. Što se tiče Blokadnog FEST-a, ne bih ulazio u političku motivaciju, ali kao dugogodišnji predsednik Jugoslovenske antipiratske asocijacije, koji je veći deo svoje četrdesetogodišnje karijere posvetio borbi protiv kršenja kopirajta i autorskih prava, jasno Vam je da ne mogu imati pozitivan odnos prema tome.

FEST se vraća posle pauze u okolnostima u kojima su postojali ozbiljni sporovi oko festivala. Može li FEST jednostavno da nastavi tamo gde je stao ili prvo mora ponovo da stekne poverenje dela filmske struke i publike?

– Što se struke tiče, mislim da sam dao odgovor, a što se verne publike tiče, iskreno se nadam da će izmoreni ovim predizbornim političkim kampanjama, poželeti da makar na par sati pobegnu u neke druge svetove, i saznaju nešto o dalekim civilizacijama, koje se suočavaju sa dramatično drugačijim problemima nego mi, a takvih svetova na ovogodišnjem FEST-u ima u izobilju.

Prethodni članovi Odbora FEST-a smenjeni su pre isteka mandata, a naveli su i da su za tu odluku saznali iz medija. Kako gledate na način na koji je promenjen Odbor FEST-a i da li takva smena može da utiče na kontinuitet i nezavisnost festivala?

– To nije pitanje za mene. Ja sam ovu dužnost prihvatio u februaru, čista srca i savesti, sa jedinom namerom da pokušam da sačuvam festival koji je meni privatno, ali i profesionalno, značio beskrajno mnogo u poslednjih 50 godina.

Lazar Ristovski je član Odbora FEST-a, a istovremeno vodi Ravno Selo Film Festival. Vidite li u tome mogući sukob interesa?

– Opet pitanje na koje ja ne mogu dati precizan odgovor, mada ne vidim kako to može biti sukob interesa, dok istovremeno mnogi predstavnici „struke“ sede u po pet  do šest odbora ili vode isto toliki broj filmskih festivala.

Da li biste ostali na mestu programskog direktora FEST-a ukoliko biste procenili da se od vas traži odluka koja je suprotna vašim profesionalnim kriterijumima?

– Ni sekunda.