Rusija planira izgradnju sedam velikih zatvora, jedan i u okupiranoj oblasti – Svet

Kompleksi će imati istražne zatvore i kazneno-popravne kolonije, u skladu sa vladinom uredbom o izmeni saveznog programa za razvoj kaznenog sistema.

Ti objekti, koje ruski novinari nazivaju superzatvorima, zajedno će moći da prime 5.380 pritvorenika u istražnom pritvoru i 15.120 osuđenika.

U kompleksima će se nalaziti i sudnice i kancelarije za tužioce, advokate odbrane i komisije za javni nadzor.

Ruska vlada planira upotrebu tehnologije za nadzor i bezbednost u svim delovima kompleksa.

Izgradnja je planirana u Kaluškoj, Astrahanskoj i Tjumenskoj oblast, Burjatiji i Zabajkalskom kraju, kao i u delu okupirane ukrajinske Hersonske oblasti.

Prvi objekat bi trebalo da bude otvoren u Tatarstanu do 2030. godine.

Prema izveštajima ruskih medija, preliminarne procene ukazuju na to da bi izgradnja jednog kompleksa koštala između 13 i 20 milijardi rubalja (134 do 208 miliona evra), dok bi ukupni troškovi programa trebalo da premaše 230 milijardi rubalja (2,4 milijarde evra).

Ministarstvo pravde Rusije tvrdi da će objedinjavanje funkcija istražnog pritvora i izdržavanja kazne u okviru kompleksa smanjiti troškove držanja zatvorenika za 25 do 30 odsto, i omogućiti da se investicija isplati u roku od 10 godina, pre svega ukidanjem troškova transporta zatvorenika i smanjenjem potreba za osobljem.

Planirana izgradnja usledila je nakon naglog pada broja zatvorenika.

Krajem 2021. u Rusiji je u pritvoru ili na izdržavanju kazne boravilo 465.000 ljudi, ali je do 2026. taj broj pao na 282.000, što predstavlja pad od gotovo 40 odsto.

Šef Federalne službe za izvršenje krivičnih sankcija Arkadij Gostev izjavio je u maju da je regrutovanje zatvorenika kao vojnika po ugovoru za rat u Ukrajini značajno doprinelo tom smanjenju.

Regrutovanje zatvorenika počelo je u leto 2022. godine, neposredno nakon početka rata u Ukrajini, prvobitno putem paravojne grupe „Vagner“, koja je delovala pod kontrolom Kremlja, a kasnije i direktno preko ministarstva odbrane.

Pravni stručnjaci su kritikovali te planove.

Oni su naveli da će interna pravila u novim objektima verovatno ostati nepromenjena ili postati stroža, te da će izmeštanje zatvora iz centara gradova na udaljene lokacije, posebno u Burjatiju i Zabajkalski kraj, znatno otežati rođacima, aktivistima za ljudska prava i pravnim zastupnicima da dođu do osoba koje se tamo nalaze.

Ruski zatvorski sistem trpi stalne kritike međunarodnih tela za ljudska prava zbog uslova ispod međunarodnih standarda.

Specijalni izvestilac UN za ljudska prava u Rusiji je u izveštaju 2025. godine konstatovao da je mučenje u ruskim zatvorima i dalje sistemsko i rasprostranjeno, uz 258 dokumentovanih slučajeva u periodu 2024–2025. godine.

Među dokumentovanim metodama navode se elektrošokovi, prebijanje i lažna pogubljenja.

Savet UN za ljudska prava je nakon Univerzalnog periodičnog pregleda stanja u Rusiji 2024. godine pozvao Moskvu da mučenje definiše kao posebno krivično delo, unapredi istragu prijavljenih slučajeva i uskladi svoj pravni okvir sa Konvencijom UN protiv torture.

Rusija je odbacila većinu tih preporuka.

Organizacija Hjuman rajts voč je 2024. godine dokumentovala da su ruske vlasti mučile osumnjičene privedene u vezi sa napadom na „Krokus siti hol” kod Moskve u martu te godine, i da su mučenje i distribuirale snimke.

Posmatračka misija OEBS utvrdila je da su uslovi u ruske pritvorske i zatvorske ustanove često pretrpane, da su uslovi nehigijenski, ishrana i zdravstvena zaštita neadekvatni, i da je prisutan prinudni rad.

Istaknuti ruski opozicionar Aleksej Navaljni preminuo je u februaru 2024. godine u udaljenoj arktičkoj kaznenoj koloniji, gde je služio devetnaestogodišnju kaznu zatvora.

Prema navodima ruskih nezavisnih medija, taj zatvor je poznat po surovim uslovima i mučenju.

Rusija se u septembru 2025. godine zvanično povukla iz Evropske konvencije o sprečavanju mučenja, nakon što je isključena iz Saveta Evrope, čime su okončane nadzorne posete evropskih inspektora ruskim zatvorima.

Specijalni izvestilac UN takođe je dokumentovao ponovnu pojavu kaznene psihijatrije, uključujući primenu obaveznog psihijatrijskog lečenja kao mere izricanja kazne osobama krivično gonjenim zbog izražavanja antiratnih stavova.