Koliki vam je puls u mirovanju? Kardiološkinja upozorava na broj koji ne treba ignorisati – Život

Međutim, stručnjaci savetuju da povremeno izmerimo puls i kada se osećamo potpuno dobro, dok mirujemo.

Tako možemo da upoznamo svoj uobičajeni srčani ritam i lakše primetimo eventualne promene.

Srce prirodno menja brzinu rada u zavisnosti od toga šta radimo i kako se osećamo.

Kuca brže kada smo fizički aktivni, uzbuđeni ili uplašeni, a sporije kada se odmaramo. Na puls mogu uticati i različita zdravstvena stanja, stres, temperatura, hidratacija, kvalitet sna, lekovi i fizička kondicija, piše Jutarnji list.

Koliki je normalan puls u mirovanju?

Za većinu odraslih osoba normalan puls u mirovanju je između 60 i 100 otkucaja u minuti. Mirovanje u ovom slučaju znači da sedite ili ležite, ali ne spavate.

Ipak, nije važno samo znati šta se smatra normalnim rasponom. Još je važnije da znate koliki je vaš uobičajeni puls.

Ako vam se, na primer, puls godinama kreće oko 60 otkucaja u minuti, a odjednom počnete da beležite 90, ta promena može biti važna čak i ako se 90 i dalje nalazi u normalnom rasponu.

Kardiološkinja Borka Pezo Nikolić ističe da bi ljudi trebalo da poznaju svoj puls i da obrate pažnju na promene, preskakanje otkucaja ili potpuno nepravilan ritam.

Kako pravilno izmeriti puls?

Puls je najlakše napipati na ručnom zglobu, na strani na kojoj se nalazi palac.

Postavite tri srednja prsta na unutrašnju stranu zgloba i lagano pritisnite dok ne osetite pulsiranje.

Zatim brojite otkucaje tokom jednog minuta. Možete ih brojati i 30 sekundi, pa dobijeni broj pomnožiti sa dva.

Puls mogu da mere i aparati za pritisak, dok pojedini pametni satovi danas mogu da registruju i nepravilnosti u srčanom ritmu, a neki mogu da naprave i EKG.

Šta može da ubrza ili uspori puls?

Sporiji puls može biti posledica dobre fizičke kondicije ili određenih lekova, ali ponekad može ukazivati i na problem sa sprovođenjem električnih impulsa kroz srce.

Ubrzan puls može biti normalna reakcija na fizički napor, stres ili uzbuđenje, ali se može javiti i zbog povišene temperature, dehidratacije, anemije, pojačanog rada štitne žlezde ili različitih poremećaja srčanog ritma.

Osećaj da srce „preskače“ često izazivaju ekstrasistole, odnosno prevremeni otkucaji koji su veoma česti i najčešće bezopasni. Međutim, nepravilan rad srca ili osećaj „treperenja“ može biti povezan i sa aritmijom, poput atrijalne fibrilacije.

Sam osećaj nije dovoljan za postavljanje dijagnoze, pa je za utvrđivanje uzroka potrebno uraditi EKG, a kod povremenih tegoba lekar može preporučiti i 24-časovni Holter.

Kada treba da se javite lekaru?

Na brzinu pulsa utiču brojni faktori – od godina i fizičke kondicije do stresa, sna, temperature, hidratacije, hormona i rada štitne žlezde.

Puls mogu da ubrzaju i temperatura, bol, anemija, infekcija, nikotin, kofein i pojedini lekovi. Zato jednu izmerenu vrednost ne treba posmatrati izolovano, već u kontekstu toga kakav je puls inače.

Lekaru bi trebalo da se obratite ako je puls u mirovanju stalno veoma brz ili spor, ako osećate preskakanje ili nepravilan rad srca, ako postajete svesni otkucaja srca bez merenja pulsa ili ako prilikom merenja osećate podrhtavanje umesto pravilnih otkucaja.

Posebnu pažnju zahtevaju poremećaji ritma praćeni nesvesticom, bolom u grudima, nedostatkom vazduha ili izrazitom slabošću.

Prema navodima kardiološkinje iz teksta, hitnu medicinsku pomoć treba potražiti kada je broj otkucaja veoma nizak, oko 35–40 u minuti ili manje, ili viši od 100 u minuti i istovremeno postoje simptomi poput lupanja srca, otežanog disanja, bola u grudima ili vrtoglavice.

Puls se može osetiti i u glavi ili stomaku

Ponekad pulsiranje možemo primetiti i na mestima gde ga ne očekujemo.

Pulsiranje u glavi ili uhu može biti izraženije zbog zapušenog uha, migrene ili pulsirajućeg tinitusa.

U stomaku se pulsiranje često može osetiti zbog prolaska krvi kroz trbušnu aortu, naročito kod mršavijih osoba ili kada leže.

Puls se razlikuje i prema uzrastu

Normalan broj otkucaja u mirovanju zavisi i od godina. Prema podacima navedenim u tekstu, kod budnih osoba rasponi su:

prve četiri nedelje života: 100–205 otkucaja u minuti
od četiri nedelje do godinu dana: 100–180
od jedne do tri godine: 98–140
od tri do pet godina: 80–120
od pet do 12 godina: 75–118
od 13 godina: 60–100 otkucaja u minuti.

Tokom spavanja puls može biti sporiji, dok se tokom fizičke aktivnosti prirodno ubrzava.

Važno je zato pratiti sopstveni uobičajeni puls, a ne paničiti zbog jednog izolovanog merenja. Ako primetite upornu ili naglu promenu srčanog ritma, naročito ako je praćena drugim simptomima, razgovor sa lekarom je najbolji način da se utvrdi uzrok.