Hvali se kilometrima asfalta, a uništio institucije i “otpuzao” sa Kosova: Da li je Vučić na mestu predsednika Srbije postigao “istorijske uspehe”? – Politika

Ovakva sentenca bi, bez sumnje, mogla da važi i 2006, i između ostalog opiše drastično različito viđenje delanja i rezultata predsednikovanja Srbijom Aleksandra Vučića koje ima naprednjačka vlast, njene pristalice i strogo kontrolisana glasila od onog do kojeg drže kritička javnost, pobunjeno društvo i nekontrolisani mediji.

Mišljenja dve Srbije koje različito vide stvarnost razlikovalo se čak i povodom toga da li će predsednik Srbije u nedelju uveče, 27. septembra, zaista podneti ostavku na tu funkciju, na kojoj se nalazi od 31. maja 2017, kako je inače obećao, ili je to još jedna njegova manipulacija.

„U poslednjih 11 godina izgrađeno je više saobraćajne infrastrukture nego za ukupno 70 godina vlasti Josipa Broza Tita, Slobodana Miloševića i DOS“, jedna je od Vučićevih brojnih samohvala povodom „istorijskih rezultata“, posebno u oblasti ekonomije, koje ponavlja od 2012, kada je Srpska napredna stranka došla na vlast, a i tokom svoja dva predsednička mandata.

Za razliku od njega, opozicija i studentski pokret skloni su tvrdnjama da je on od Srbije napravio autokratiju, duboko je podelio, urušio njene institucije, te generisao kriminal i korupciju ogromnih razmera, koji su „počeli da ubijaju“ i nedužne ljude koji, recimo, u Novom Sadu čekaju voz.

„Istorijski“ uspesi u ekonomiji koji smetaju neprijateljima Srbije

Vučić i predstavnici aktuelne vlasti predvođene SNS-om su u najveće uspehe Srbije od 2017. do 2026, u vreme njegovog „vezanog“ predsedničkog mandata, ubrajali osim „istorijskog“ ekonomskog preporoda još i infrastrukturni razvoj, te osnaživanje spoljnopolitičke, kao i odbrambene pozicije zemlje, jer i u Vojsku „nikad više nije ulagano“.

Predsednik je umeo da naglasi da Srbija trenutno ima najveće devizne rezerve i najveće rezerve zlata u svojoj istoriji, zbog čega je zemlja finansijski najstabilnija i „najbogatija u istoriji“.

Prema oceni Vučića i njegovih saradnika, Srbija ima lidersku poziciju u Evropi po stopi privrednog rasta, računajući i prvu polovinu ove godine, kada je iznosila 3,5 odsto.

Među najznačajnije rezultate ubrajaju i privlačenje stranih direktnih investicija, iznoseći podatak da Srbija u kontinuitetu privlači više od 60 odsto takvih ulaganja na zapadnom Balkanu, što je doprinelo otvaranju „stotina novih fabrika i pogona širom zemlje“. Vučić je saopštio da je Srbija od 2017. do danas privukla između 30 i 35 milijardi evra takvih investicija.

U „istorijska“ dostignuća ubraja, takođe, smanjenje nezaposlenosti i rast standarda. Prema Republičkom zavodu za statistiku, stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu ove godine iznosi 7,2 odsto, dok je 2012. iznosila čak 24,6 odsto, a 2017- 13,5 odsto. Vučić je tokom aktuelne kampanje najavio da je cilj da do kraja ove godine prosečna plata u Srbiji dostigne 1200 evra, dok je 2012. bila oko 360 evra, a 2017. nešto ispod 440 evra.

Prosečna penzija do sredine 2026. iznosila je 486 evra, a posle najavljenog povećanja od 7,5 odsto koje stupa na snagu 1. decembra ove godine, dostići će 522 evra. Prosek penzije u 2012. iznosio je 204 evra, a 2017- nešto manje od 210 evra.

U svoj uspeh on ubraja i dugogodišnja stabilnost dinara.

I on i njegovi saradnici posebno vole da naglase rekord u izgradnji auto-puteva i brzih saobraćajnica, koji, kako kažu, od 2012. do ove godine iznosi 686 kilometara. Izvođeni su radovi na modernizaciji železnice, a kao posebno dostignuće navodi se puštanje u rad brze pruge Beograd– Novi Sad, uz nastavak izgradnje brze pruge ka Subotici i Nišu.

Od 2017. godine je, takođe, završen novi Univerzitetski klinički centar Niš, a u okviru UKC Srbije su izgrađene nove kule, novi objekat Dedinje 2 i nova zgrada Opšte bolnice u Prokuplju. Dograđeni su UKC u Novom Sadu i Kragujevcu.

Vučić i njegovi politički prijatelji ističu takođe da „uspešno vode“ izbalansiranu politiku vojne neutralnosti i očuvanje dobrih odnosa i sa Zapadom i sa Istokom. Prema zvaničnim navodima, predsednik je tokom ovog meseca „ostvario više međunarodnih poseta i razgovora sa svetskim liderima nego svi njegovi prethodnici zajedno nakon Drugog svetskog rata“.

Dobijanje organizacije specijalizovane izložbe EXPO 2027 u Beogradu predstavlja se kao kruna dosadašnjih uspeha, koja će, kako se naglašava, u potpunosti promeniti lice Srbije i brendirati je kao regionalnog ekonomskog i političkog lidera.

Vučićeva vlast u svoje uspehe ubraja čak i „rezultate“ u vezi sa rešavanjem problema Kosova i Metohije. Ona pozitivno ocenjuje kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, kao i diplomatsku borba u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Upravo zbog ovakvog jačanja Srbije, „oni“ koji žele da ona oslabi, navodno su planirali, pa i pokušali više atentata na njega, od kojih su neki „postojali“ samo na naslovnim stranama propagandnih glasila, pa posle „nestajali“ bez razjašnjenja.

On je i premijer i Vlada i Skupština, ali nije predsednik svih građana Srbije

Među opozicijom, studentima i sručnjacima u Srbiji, međutim, mogu se čuti ocene da je tokom Vučićevog predsedničkog mandata država zarobljena, institucije urušene, a sva politička moć koncentrisana u njegovim rukama, zbog čega su premijer, Vlada, Skupština, lokalne samouprave, pa i policija i pravosuđe postali izvršioci njegove volje.

U medijima je „primećeno“ da je predsednik crtao koridore umesto inženjera, kupovao po svetu respiratore i objašnjavao lekarima na terenu kako se ti uređaji koriste. Bilo je tragikomično, navodili su, slušati njegovo „priznanje“ kako se kaje što je slušao „belosvetske stručnjake“ oko struje i elektrana, iako je odmah osetio da ga lažu.

Polagao je temeljce, sekao vrpce i insistirao da je te fabrike otvorio on lično. Pred kamerama je telefonirao „nadležnima“ i dogovarao da se infrastrukturni i drugi problemi reše. U aktuelnoj kampanji širom Srbije razgovarao je sa narodom i na licu mesta nalagao saradnicima da se „upiše u spisak“ rešavanje narodnih muka. „U glavu“ je, uvek, znao kolika je izlaznost na naprenjačkim, a posebno na studentskim i građanskim skupovima.

Prema ocenama kritičara vlasti, na taj način je svakodnevno i grubo kršio Ustav, jer je izlazio iz predsedničkih ustavnih okvira i uzurpirao nadležnosti drugih grana vlasti. Mada predsednik Srbije, po Ustavu, ima protokolarnu i predstavničku ulogu, ponašao se kao izvršna vlast, a pre svega kao premijer, donoseći odluke o ekonomiji, finansijama, spoljnoj politici, energetici, urbanizmu, građevinarstvu ili komunalijama.

Mada Ustav strogo zabranjuje da predsednik države obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, kao i sukob interesa, a on je, po oceni opozicije i dela stručnjaka, sve vreme delovao kao neformalni šef SNS. Na svakim izborima, od lokalnih do parlamentarnih, svojoj partiji je „pozajmljivao“ ime kao nosilac liste, što je direktno uticalo na izborni rezultat jer je njegov lični rejting značajno veći od partijskog. Pritom je bio i glavni akter u kampanji za tu listu, koja je često bil funkcionerska.

Najviši zakonodavni akt Srbije nalaže, takođe, i da predsednik „izražava državno jedinstvo i predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu“, što znači da on pravno i formalno treba da predstavlja sve njene građane, bez obzira na njihovu političku, nacionalnu ili versku pripadnost. On to nije činio, već je građane jasno delio na svoje pristalice i protivnike- koje ume da nazove i „teroristima, banditima, kriminalcima i zlom“- i u svojim nastupima ih huškao na sukob.

Opozicija jeupozoravala i na situacije u kojima predsednik javno komentariše tekuće istrage, iznosi podatke iz sudskih procesa i bezbednosnih službi, te unapred abolira ili proglašava krivim pojedince pre zvaničnih sudskih presuda. Na ovakvu zloupotrebu ustavnih ovlašćenja i neprimeren uticaj na rad tužilaca upozorio je i Kolegijum Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (TOK).

Spomenici korupcije, korupcionaške afere, i napadi na one koji to vide

Kao jedan od ključnih problema tokom Vučićevog predsedničkog mandata njegovi politički protivnici, međutim, označavaju „razularenu“ korupciju i organizovani kriminal, te sistemski javašluk.

Prema njihovoj oceni, najveći spomenici korupcije su potpuno netransparentni i preplaćeni Expo, Beograd na vodi ili putevi i drugi infrastrukturni projekti širom Srbije.

Mada ih je teško pobrojati, u neke od najznačajnijih nesankcionisanih afera kojima se pripisuje koruptivna pozadina ubrajaju „zvučni top“, Banjsku, Jovanjicu, Savamalu, Oskara, Belivuka, dva minuta na naplatnoj rampi Doljevac, Krušik, Generalštab, 24 stana u Bugaskoj, tetku iz Kanade, Jutku…

Podsećaju da su Vučićev predsednički mandat obeležila i prva masovna ubistva, u maju 2023, koja se ne dovode u direktnu vezu sa vlašću, mada ima ocena da su i ona posledica sistemskog nemara ili nepostupanja. U beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ maloletni učenik je pištoljem ubio devet svojih vršnjaka i radnika obezbeđenja. U selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca samo dan kasnije masovni ubica, koji je od ranije poznat policiji i pravosudnim organima zbog nasilničkog ponašanja, ubio je devetoro ljudi.

U javnosti je, takođe, posebno emitivno doživljen pad betonske nadstrešnice na rekonstuisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024, kada je poginulo 16 ljudi. Vučićevi kritičari ocenjuju da je to posledica korupcije, kao i nestručnosti do koje neminovno dovode „normalizovani“ partijski tenderi i zapošljavanja, kao i nedostatak odgovornosti za enormno kršenje zakona. Ova tragedija je pokrenula najveći studentski i građanski protest u novijoj istoriji Srbije, u okviru kojeg je 15. marta 2025. organizovan i najveći protest tokom tog dela istorije, na kojem je, po proceni Arhiva skupova, bilo između 275.000 i 325.000 ljudi.

Tokom ovakve društvene pobune dolazilo je do fizičkih sukoba, a policija je bila posebno brutalna u Novom Sadu, Valjevu i Beogradu, ostavljajući za sobom desetine povređenih. Studentkinju Nikolinu Sinđelić je, prema njenim rečima, nakon jednog od beogradskih protesta, u avgustu 2025, tadašnji komandant Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata Marko Kričak, zajedno sa drugim pripadnicima jedinice, odveo u garažu zgrade Vlade Srbije, gde ju je, po njenim rečima, šamarao, udarao joj glavom o zid, pocepao odeću, slomio telefon i otvoreno pretio silovanjem. Student Luka Mihajlović je krajem juna prošle godine teško pretučen, operisan, a onda vezan lisicama za bolnički krevet u KBC Zemun.

Studenti i zborovi su često upozoravali da policija na protestima ne reaguje na napade naprednjačkih aktivista na njih, već štiti te ljude, što je za posledicu imalo polomljene vilice i lobanje.

Sam Vučić je hvalio profesionalizam i suzdržanost policije, naglašavajući da, kako je kazao, sukobe najčešće izazivaju demonstranti, a da su sva ta protesna okupljanja protivzakonita, jer nisu prijavljena. Četvoricu aktivista SNS iz Novog Sada, koji su poćetkom prošle godine studentkinji polomili vilicu, nazvao je „junacima“ i pomilovao ih, te je krivični postupak protiv njih obustavljen.

U atmosferi duboke netrpeljivosti- koju uvek generiše vlast- napadani su i drugi kritičari Vučiča i njegovih političkih saveznika. Reditelj i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti Stevan Filipović je pretučen dok je fotografisao aktiviste vlasti koji su „dok demolirali zaštićenu zgradu“ (2026), a Vladimir Arsenijević- pisac, dobitnik NIN-ove nagrade i programski direktor festivala „Krokodil“- fizički je napadnut ispod Brankovog mosta, gde je došao da „pripremi i održi planiranu komemoraciju i pomen žrtvama genocida u Srebrenici u organizaciji civilnog društva“ (2026).

Nisu prolazili mnogo bolje ni novinari medija koji nisu pod kontrolom Vučićeve vlasti, ili su istraživali afere vezane za nju. Novinaru portala Žig info Milanu Jovanoviću krajem 2018. zapaljena je kuća u Grockoj tako što je na nju bačen Molotovljev koktel. Kao nalogodavac ovog napada pravosnažno je osuđen Dragoljub Simonović, bivši predsednik opštine Grocka i funkcioner SNS.

Na ulazu u zgradu u Novom Sadu u kojoj živi novinar i univerzitetski profesor Dinko Gruhonjić 2024. ispisani su grafiti kojima se eksplicitno pozivalo na njegovo ubistvo, a predsednici NDNV Ani Lalić stigle su pretnje smrću preko socijalnih mreža. Nakon pada nadstrešnice u njihovom gradu, usledio je i rekordni talas fizičkog nasilja nad medijskim profesionalcima, kojih je, po podacima Reportera bez granica i ANEM, samo od kraja 2024. do kraja 2025. godine bilo najmanje 89.

Pre dve godine u centru Beograda fizički je napadnut novinar Radara Vuk Cvijić, a ove godine razbijena kamera ekipi Televizije N1 i između ostalih napadnut Veran Matić, predsednik ANEM-a i predstavnik tog udruženja u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara.

Ćacilendom i lojalistima na obojenu revoluciju

Napadač na ekipu N1, inače osuđivan na višegodišnju kaznu zatvora zbog ubistva, došao je iz Pionirkog parka, takozvanog Ćacilenda, šatorskog naselja postavljenog u martu 2025, koje još uvek nije potpuno uklonjeno. Ova šatorska naseobina je, inače, najavljena kao stecište „studenata koji žele da uče“- nasuprot onim koji blokiraju fakultete- ali se ispostavilo da tu dolaze ne samo državni i partijski funkcioneri ili građani kojima se plaćaju dnevnice, već i osvedočeni kriminalci.

Sam Vučić je o tom nehigijenskom naselju i njegovim stanarima, pa i onim sa crnim kapuljačama i debelim dosijeima, „zaduženim“ između ostalog za napade na demonstrante i „discilinovanje“ građana na izborima, govorio sa uvažavanjem, te takav prostor nazvao „simbolom slobode i otpora Srbije“ i „najslobodnijim mestom u srcu Evrope“.

Prethodno je potvrdio da unutar SNS postoji grupa pod nazivom „lojalisti“, u kojoj je i njegov brat, Andrej Vučić, i još jedan član porodice. Opisao ih je kao „tvrđe ljude“, naklonjene Rusiji, koji su se „i na krv zaklinjali“ da nikada neće sarađivati sa „žutim ološem“. Spremni su da se „bore“ i za „njegov ukus su malo ekstremni“. U toj paralelnoj partijskoj ili paravojnoj strukturi, kako je ona označena u delu javnosti, ima 17.000 ljudi.

Prema njegovim rečima, lojalisti su veliki protivnici „obojene revolucije“, kako je nazivao antivladine proteste i blokade studenata i građana. Kazao je da postoji „bezbroj dokaza” za obojenu revoluciju, ali je odbio da direktno saopšti ko stoji iza nje, niti ko je navodno uplatio „više od tri milijarde evra za finansiranje nasilnih protesta“, čiji je cilj, kako je kazao, da sruše nezavisnu politiku Srbije kako ona ne bi mogla da štiti Kosovo i Metohiju i pomaže Republici Srpskoj.

„Pobediću ih u celom svetu“, obećao je, pa potom konstatovao da je „pobedio obijenu revoluciju“, i obećao knjigu o tome, ali je nije izdao.

Puzajuća nezavisnost Kosova

Upravo je Kosovo i Metohija, koje inače sve ređe pominje, po mišljenju dela opozicije, jedan od najvećih promašaja Vučićeve predsedničke politike, koja je kroz Drugi briselski sporazum (2015) i Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa (2023) priznala njegovu „puzajuću nezavisnost“.

Oba sporazuma su, nastavljajući se na Briselski sporazum 1 (2013), formalno i praktično omogućili širenje punog suvereniteta i administrativne kontrole Prištine, a Republici Srbiji oduzela izvorne državne funkcije, ustavno-pravni kontinuitet institucija na severu i pravo da blokira međunarodnu integraciju Kosova.

Srbija se eksplicitno obavezala da se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, uključujući UN i Savet Evrope. Vlastima na Kosovu priznato je pravo na sopstvene državne simbole, a Srbija je prihvatila obavezu da prizna kosovske pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate.

Ugovorena je razmena stalnih misija u sedištima vlada.

Rasformirane su paralelne strukture MUP-a Srbije i srpski sudovi na severu, a svo osoblje je integrisano u Kosovsku policiju i sudove, čime je Beograd izgubio neposrednu sudsku i izvršnu vlast. Srbija je izgubila i pravo da organizuje lokalne izbore na teritoriji Kosova po sopstvenim zakonima, već se oni sprovode isključivo po zakonima i uz sertifikaciju Centralne izborne komisije u Prištine.

Kosovu je ustupljen međunarodni pozivni broj (+383), dok je fiksna i mobilna mreža preduzeća u srpskom vlasništvu stavljena pod regulatorni okvir kosovske agencije (ARKEP). Srbija je takođe izgubila operativnu i prenosnu kontrolu nad elektromrežom na severu Kosova- uključujući ključne tačke poput Valača i Gazivode- a kosovski operator prenosnog sistema (KOSTT) preuzeo je punu energetsku nezavisnost.

Republika Srbija je kao jedinu kompenzaciju za gubljenje ovih nadležnosti dobila pravo na formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), koja je trebalo da obezbedi samoupravu za Srbe na Kosovu u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva i urbanog planiranja.

ZSO do danas nije formirana jer Priština odbija da implermentira takvo rešenje.

Kako sakriti promašaje?

U „rasprodaju“ Srbije, ali kroz davanje prirodnih bogatstava stranim partnerima, Vučićevi kritičari ubrajaju i projekat za kopanje litijuma „Jadar” („Rio Tinto“), a zameraju i sumnjive ugovore o stranim investicijama, poput kineskih fabrika Linglong i Ziđin, nekontrolisanu izgradnju minihidroelektrana i katastrofalan kvalitet vazduha u gradovima.

U Boru se već masovno umire od kancera, pre svega zbog blizine Borskog rudnika, koji je nakon što je kineska kompanija Zijin Mining Group preuzela kontrolu nad kompleksom, naglo proširio proizvodnju, ali bez podizanja ekoloških sandarda i realizovanja efikasnijih mera za zaštitu zdravlja ljudi.

Kako bi se svi ovi propusti „sakrili“, ocenjuje opoziciona javnost, najveći deo glasila se strogo kontroliše, i služi za promociju režima i satanizaciju političkih neistomišljenika, a postoji namera da se to učini i sa jedinim slobodnim „ostrvima“, medijima bivše Junajted grupe.

Prema njihovim ocenama, Telekom Srbija je postao instrument preko kojeg se novac građana preliva na račune vlasnika kvazimedija koji podržavaju vladajuću partiju, a osim toga on i direktno kupuje i preuzima vlasništvo nad televizijskim kanalima ili osniva kanale. Bio je indirektno umešan i u kontroverznu kupovinu Televizija Prva i B2 od strane Kopernikusa Srđana Milovanovića.

Najagresivnije provladino propagandno glasilo, Televizija Informer, širi svoje programe i na druge televizije, među kojima su i oni na lokalu.

Pritom, ova propagandna glasila dobijaju ubedljivo najviše budžetskog novca na medijskim konkursima koji se raspisuju na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou, dok se mediji koji nastoje da budu profesionalni- marginalizuju, pa i gase.

Kad ni ovakva propaganda ne može da pomogne, dodaju Vučićevi kritičari, „zaigra“ se na neregularne izborne uslove, koji postoje godinama. Manipuliše se biračkim spiskovima, u kojima se najednom pojavljuje značajno veći broj upisanih birača nego punoletnih građana, ukažu se fantomski birači na nepostojećim stambenim adesama, recimo onim sa brojem nula ili u trafo stanici, dovoze se birači iz Republike Srpske, sistemski se vrši se pritisak na zaposlene u javnom sektoru i korisnike socijalne pomoći da skupljaju takozvane kapilarne glasove, glasaju za vlast i svoj glas fotografišu, učestvuju u „bugarskim vozovima“…

Tvrdnje vlasti u Srbiji da sprovodi preporuke vezane za izbore koje je donela Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), pre svega kroz izmenu nekih zakonskih rešenja, i opozicija i civilno društvo ocenjuju kao netačne, jer se, kako navode, reforme sprovode samo formalno, dok su uslovi na terenu nepromenjeni ili pogoršani.

Sagovornici Danasa o učinsku Vučića na funkciji predsednika: Trežnjenje od Vučićeve vladavine biće dugo i bolno

Zoran Živković, bivši premijer Srbije

„Vučić je napravio savršenu kombinaciju primitivizma, kriminala i laži, što je inače nasleđe onoga što je radio Slobodan Milošević, a nije mogao da uradi Šešelj, jer nije bio na vlasti na republičkom nivou. Ono što se nekad zvalo uža Srbija, sada je postalo Užas. Velika je laž, statistička laž, da spadamo u zemlje Evrope koje se najbrže razvijaju- svi oko nas su u boljoj ekonomskoj poziciji. Njegov mandat je obeležila zloupotreba pozicije vlasti i maksimalno urušavanje institucija. Svuda je kriminal- krade se i na ulici i u Narodnoj banci Srbije. Jedino je dobro što je Vučić kukavica, pa nas nije uveo u rat sa celim svetom, kako je to uradio njegov ludi prethodnik, valjda se zvao Milošević. Na sreću, sada su se pojavili studenti, koji nam ulivaju nadu da može bolje, ali to mora da se dogodi sada, na izborima. Svako ko na ovim izborima ne podrži studente i pomogne Vučiću da ostane na vlasti uz pomoć izborne krađe, bilo da to radi iz gluposti ili planski, uništava Srbiju za narednih sto godina. Opozicija je nekada postojala, sada je ima u tragovima. Nadam se da i takva opozicija neće da „skine gaće“, ili lepše rečeno da se proda Vučiću za male pare i ustupke, jer će to biti pogubno za sve nas. Zato pozivam sve građane da masovno izađu na predstojeće izbore i glasaju za studentsku listu“.

General u penziji Momir Stojanović, bivši direktor Vojno- bezbednosne agencije i nekadašnji narodni poslanik SNS

„Osnovna obeležja vladavine Aleksandra Vučića su autokratija, partokratija, poremećen sistem vrednosti u društvu, medijski mrak, obesmišljene institucije, izdaja Kosova i Metohije, rasprodaja nacionalnog bogatstva, prezaduženost zemlje za više od 40 miljardi evra i bujanje kriminala i korupcije. Ta vladavina se zasnivala na snovima jednog čoveka a ne na realnosti i pameti jednog društva. Ta vladavina se zasnivala na strahu a oslanjala se na lojalnost i podobnost, a ne na znanje i sposobnost. Tu vladavinu obeležila je potreba jednog čoveka da bude sveznajući neprikosnoveni autoritet obožavan od svog naroda. Njegova vladavina ostaće zabeležena kao jedan promašen i izgubljen period sa dalekosežnim posledicama koje će ovo društvo dugo osećati. Trežnjenje od posledica njegove vladavine biće dugo i bolno. Za njegov naum da postane neprikosnoveni vladar u ovoj zemlji bili su potrebni mediji i institucije u sektoru bezbednosti koje je uspeo da ispolitizuje i za svoje ciljeve potpuno instrumentalizuje. Umesto istine, objektivne stvarnosti i zaštite vitalnih državnih i nacionalnih interesa, te institucije su u njegovoj vladavini bile u funkciji izgradnje i očuvanja kulta njegove ličnosti i njegove vladavine. Za vreme njegove vladavine Kosovo i Metohija je zaokružilo svoju nezavisnost. Njegovo pristajanje na Briselske, Vašingtonske i Ohridske spirazume je grubo kršenje Ustava i izdaja suvereniteta i teritorijalnog integriteta na Kosovu i Metohiji“.

Zoran Gavrilović, sociolog i izvršni direktor BIRODI

„Posle četrnaest godina političke dominacije Aleksandra Vučića, bilans njegove vlasti ne može se svesti na broj izgrađenih puteva, stopu zaposlenosti ili visinu plata. To jesu važni pokazatelji. Ali, jednako je važno šta se dogodilo sa institucijama koje treba da primenjuju zakon, nadziru trošenje javnog novca i obezbede ravnopravne izbore. Ekonomski pomaci ne treba da se prećute. Prema Republičkom zavodu za statistiku, stopa nezaposlenosti u četvrtom kvartalu 2025. iznosila je 8,9 odsto. Međutim, sama zaposlenost ne govori da li zarada pokriva troškove života, koliko je posao siguran i da li građanin može da ostvari svoje pravo bez političke veze. Srbija je u Indeksu percepcije korupcije za 2025. godinu dobila 33 od mogućih 100 poena i zauzela 116. mesto među 182 zemlje.Taj indeks ne utvrđuje krivicu pojedinaca. Pokazuje, međutim, da obećanja o borbi protiv korupcije nisu praćena uverljivim poboljšanjem međunarodne ocene javnog sektora. Posle toliko godina vlasti, odgovor ne može biti samo najava novog obračuna sa korupcijom. Izbori se često ocenjuju prema tome da li je glasanje proteklo mirno i da li su glasovi pravilno prebrojani. To jeste važno, ali nije dovoljno. Građani moraju imati mogućnost da slobodno odluče, kandidati ravnopravan pristup javnosti, a državni organi obavezu da ne rade u korist jedne izborne opcije. Upravo se na tim uslovima vidi razlika između tehnički sprovedenih i istinski ravnopravnih izbora. Izborni integritet se ne meri samo time da li je kutija zapečaćena i zapisnik popunjen. Meri se i time da li građanin može da glasa bez pritiska, da li bira između ravnopravno predstavljenih opcija i da li država tokom kampanje postupa kao država, a ne kao učesnik izbora. Prema BIRODI-jevoj analizi ODIHR izveštaja, upravo su ti uslovi među najslabijim delovima izbornog procesa u Srbiji. Medijski podaci pokazuju da je njihovo popravljanje nemoguće bez jasnog razdvajanja predsedničke funkcije od promocije izborne liste“.

Danijel Dašić, nevladin aktivista

„Ako bi period tokom ova dva mandata vlasti predsednika Vučića trebalo nekako oslikati, onda je možda najbolji prikaz sama Srbija. Dve totalne suprotnosti, razdvojene kanjonom dezinformacija. Sa jedne strane, ‘kamera’ prikazuje samo najlepše kadrove Beograda na vodi, luksuza i prestiža, u kojima, ruku na srce i ima priliku da uživa onih 30.000 novopečenih deviznih milionera i onih tridesetak deviznih milijardera. Sa druge strane, postoji pogled na unutrašnjost Srbije, koja je osiromašena, i opuštena, gde se „uživa“ uz minimalac, hleb sa parizerom, i pogled na televizor koji neumorno vrti slike one druge, lepše Srbije. Najkraće rečeno, jedna velika sarma. S tim što vlast jede meso, a najveći deo naroda kiseo kupus. Prema V-Dem institutu, i izveštaju iz ove godine, Srbija je zvanično u kategoriji ‘izbornog autoritarizma’. U prevodu, imamo višestranačke izbore, ali oni nisu ni slobodni ni pošteni. Još jedan indeks, BTI, takođe za ovu godinu, konstatuje da je Srbija ‘umerena autokratija’- u prevodu, vladajuća stranka direktno kontroliše vlast, parlament i pravosuđe. I naravno, Freedom House, koji nas u 2026. karakteriše kao ‘delimično slobodnu državu’. Korupcija je prepoznata kao ključni problem, i činjenica je da nas Transparency International ove godine postavio na 116 mesto od 182 države, što je najgori plasman od 2004. godine, i naravno daleko iza svih bivših jugoslovenskih republika, pa i Albanije. Najkraće rečeno, sve ovo, uz uništene institucije, dovodi nas u poziciju zarobljene države, gde organizovana kriminalna grupa vlada i kontroliše sve elemente države, i koristeći institucije i nefunkcionalni sistem, uspeva da- umesto u zatvoru- vreme provodi na vlasti i nezasito ispumpava državni novac iz budžeta na svim nivoima“.

 

Kabinet predsednika Srbije i vrh SNS ne odgovaraju

Naš medij je juče, pre nego što je Vučić podneo ostavku, uputio pitanja kabinetu predsednika Srbije, kao i Predsedništvu Srpske napredne stranke da ocene rezultate Vučićevog predsedničkog mandata, te navedu najveće uspehe, izazove i propuste. Do objavljivanja teksta ni sa jedne adrese odgovori nisu stigli .

&nbsp