Rusija sve otvorenije vodi rat na istoku EU i NATO – Svet

U pojedinim zemljama centralne i jugoistočne Evrope gotovo svakodnevno dolazi do preleta ili eksplozija dronova. Tokom ruskih napada na Ukrajinu, stanovnici pograničnih područja sve češće čuju vazdušne uzbune. Aerodromi sve češće moraju da obustavljaju rad, a vazdušni prostor se zatvara. Rusija bombarduje granične prelaze, infrastrukturu i vozove u neposrednoj blizini granica susednih zemalja Ukrajine. Istovremeno je naglo porastao i broj sabotaža.

Za baltičke zemlje, Poljsku, Moldaviju i Rumuniju rat odavno više nije samo hibridan, već veoma stvaran. A lideri tih zemalja sve češće govore o namernim ruskim akcijama.

Serija incidenata bez presedana

U četvrtak (24.09.2026) to se pokazalo na dosad nezabeležen način. Moldavija je registrovala četiri preleta dronova, od kojih su dva eksplodirala na njenoj teritoriji, dok su pronađeni i ostaci trećeg. Vazdušni prostor na severu zemlje jedno vreme je bio zatvoren.

U Rumuniji su dva drona povredila vazdušni prostor, a jedan je eksplodirao na severu zemlje u blizini mesta Solka, 30 kilometara zapadno od grada Sučave. Zbog toga je zatvoren obližnji granični prelaz prema Ukrajini. Prethodno su, zbog ruskog napada na Ukrajinu u blizini rumunske delte Dunava, u vazduh poleteli borbeni avioni NATO-a.

I u Poljskoj su zbog velikog ruskog napada u blizini granice dva puta aktivirani borbeni avioni NATO. Dva poljska granična prelaza prema Ukrajini evakuisana su zbog ruskog napada dronovima. Kasno u sredu uveče (23.09.2026) izbio je požar u zemaljskoj Starlink stanici kod sela Vola Krobovska, oko 40 kilometara južno od Varšave. Stanica, u vlasništvu državne telekomunikacione kompanije „Exatel“, koristi se za usmeravanje internet saobraćaja kroz Poljsku, kao i prema Ukrajini. Poljska vlada je potom govorila o „sabotaži“.

Takođe u sredu, ruski helikopter Mi-8 iz eksklave Kalinjingrad povredio je poljski vazdušni prostor. Helikopter Mi-8 ruskih oružanih snaga ušao je oko 300 metara u poljski vazdušni prostor i u njemu se zadržao 42 sekunde, saopštila je Operativna komanda poljske vojske.

Tusk: „Putin hoće da iscrpi Evropu“

Poljski premijer Donald Tusk bio je u četvrtak, nakon ovih incidenata, veoma jasan. Rusija stalno usavršava svoje „odvratne oblike pritiska“ i na to moramo biti spremni, rekao je Tusk u Krakovu.

„Putin hoće da iscrpi Ukrajinu tako što uništava njenu industrijsku i energetsku infrastrukturu, ali hoće da iscrpi i Evropu“, dodao je Tusk.

Govoreći o požaru u Starlink stanici, rekao je da se „sumnja na namerno podmetanje požara“. Tusk je još pre nedelju dana u poljskom parlamentu upozorio na mogućnost ruskih napada dronovima, pa čak i raketama, na zemlje koje podržavaju Ukrajinu.

Poljski vicepremijer i ministar za digitalizaciju Kšištof Gavgovski bio je u četvrtak još direktnijii.

„Mnogo toga ukazuje na to da je požar u Starlink stanici još jedan element hibridnog rata“, rekao je za televiziju TVP Info i govorio o „sabotaži“. Cilj napada bio je da se ukrajinskoj vojsci oteža pristup internetu. Iako se još sa sigurnošću ne može reći da iza požara stoji Rusija, scenario se uklapa u „novu rusku doktrinu napada“, rekao je Gavgovski.
Moldavija pregovara o zaštiti vazdušnog prostora

I predsednica Moldavije Maja Sandu u četvrtak je veoma oštro reagovala. Rekla je da je masovni ruski napad na Ukrajinu „ponovo stigao do Moldavije“. Rat koji vodi Rusija ugrožava celu Evropu, rekla je ona. Istovremeno je potvrdila podršku svoje zemlje Ukrajini.

Predsednik moldavskog parlamenta Igor Grosu rekao je istog dana da njegova zemlja zajedno sa Rumunijom i Ukrajinom razgovara o mogućnostima za jačanje kapaciteta za zaštitu moldavskog vazdušnog prostora. Moldavija može da nadzire svoj vazdušni prostor, ali gotovo da nema sopstvene mogućnosti za obaranje dronova. Detalji pregovora za sada ne mogu biti objavljeni, rekao je Grosu.

Nemaju hrabrosti da izgovore reč na R?

Uzdržanije su bile reakcije u Rumuniji. Ministar odbrane Radu Miruca rekao je samo da smatra da je neophodno uputiti diplomatski protest Rusiji. Istovremeno je naveo da dron koji se srušio kod Solke ima „nove tehničke karakteristike“ – što bi moglo da znači da je reč o novijem tipu ruskog drona sa mlaznim motorom.

Predsednik Rumunije Nikušor Dan u sredu je u Njujorku, pred Generalnom skupštinom UN rekao da se zemlja nalazi „u petoj godini nezakonitog, ničim izazvanog i neopravdanog agresivnog rata, koji jedna stalna članica Saveta bezbednosti u velikim razmerama vodi protiv Ukrajine“.

Kao članica EU sa najdužom granicom prema Ukrajini, Rumunija oseća „neposredne posledice ovog rata kroz ponovljene povrede našeg vazdušnog prostora“, rekao je Dan. Predsednik je potvrdio da će „Rumunija stajati uz Ukrajinu i njen narod, koji se legitimno brane, onoliko dugo koliko bude potrebno“.

Pojedini komentatori u rumunskim medijima kritikovali su mnoge rumunske političare zbog previše uzdržane reakcije na ruske napade.

„Došlo je dotle da zbog dronova moramo da zatvaramo škole, ali se političari plaše da izgovore reč na ‚R‘“, napisao je novinar Gabrijel Bežan sa portala HotNews. Rusiju, međitim, treba eksplicitno označiti kao faktor rizika za Rumuniju, smatra Bežan.

Mogući napadi iz Sredozemlja

U međuvremenu, Rusija bi mogla da proširi rat i na zapadnoevropske zemlje.

Španski list El Mundo objavio je u četvrtak informacije o izveštaju CIA prema kojem bi Rusija mogla da priprema moguće napade dronovima na Italiju, Francusku i Španiju. U tu svrhu bi mogli da budu korišćeni trgovački brodovi njene takozvane „flote u senci“ u međunarodnim vodama Sredozemnog mora, koji bi prevozili dronove. Za sada nema zvanične potvrde tih informacija.

U Francuskoj je predsednik Emanuel Makron demantovao navode: CIA nije obavestila francuske službe o mogućem ruskom napadu dronovima. Istovremeno je Makron mogućnost ruskog napada na Evropu ocenio kao realnu.

I iz Danske su u četvrtak stigla ozbiljna upozorenja. Na konferenciji za novinare danskog Ministarstva odbrane, vojne obaveštajne službe i Generalštaba rečeno je da će Rusija narednih meseci intenzivirati svoj hibridni rat, uz „češće napade“ na Zapad i NATO, „sa većim posledicama po pogođene zemlje nego do sada“.

Ministar odbrane Jepе Brus na konferenciji za novinare je rekao da je situacija trenutno „ozbiljnija nego u bilo kom trenutku od završetka Hladnog rata“.