Jesam mladoženja na svakoj svadbi (Tezge 8) – Božidar Andrejić

Pre nego što, kako sam nagovestio, citiram neke od I SADA zanimljivih odgovora Jevgenija Jevtušenka u intervjuu za „Student“ maja-juna 1976. ne mogu da ne objavim sledeću viber poruku (molim prelom za kirilicu!): „Zdravo, zdravo…Znaš da redovno čitam tvoja seќanja u Danasu, i to sa početkom u 21.01 č. Mnogo mi je žao što nisam znao ovaj biser sa Jevtušenkom (Drago i ti u glavnim ulogama)…To bi svakoj generaciji studenata pričao bar po pet puta i izgradio bi ga u autorskim udžbenicima o novinarstvu. Još jednom o Usovu (moj roman, upravo u štampi!) kako živi i napreduje…Prijatno nedeljno veče…“

Poslao mi je Živko Andrevski, prijatelj, kolega sa FPN, generacija 73. poznati makedonski komunikolog, doktor političkih nauka, jedno vreme pomoćnik direktora Makedonske radio televizije, a potom director za programski razvoj MRT. A što je takođe važno, jedno vreme dopisnik iz Skoplja “Omladinskih novina”.

Odgovorio sam mu kratko da po pravilu nisam voleo da javno pominjem (retke slučajeve) komuniciranja sa bezbednosnim službama, jer je svaka takva “činidba” podložna javnoj zloupotrebi od “dušmana”.

Inače, sa sovjetima i magnetofonima sam i dalje imao neprilike. Prilikom jednog intervjua sa sekretarom Svesaveznog Komsomola Borisom Pastuhovim (kasnije visoki funkcioner u brojnim organima i DUMI) imao sam problema sa tada svojim kasetašem s crvenim dugmetom, kao i par godina potom u razgovoru sa jednim od njegovih “naslednika” iz mnogo boljeg, pravog kasetaša počela je da traka curi napolje kao luda, ne sećam se kako sam je smirio. Glavni alat u to vreme bila je šestougaona hemijska kojom se traka navrće natrag na kasetu.)

A prvo pitanje (većina je bila Arčijeva) Jevtušenku bilo je:

Učestvujući u istoriji, pesnička imaginacija “pije sa reke zvane fakat?

– Moja poezija nije apstraktna ili fantazmagorična. Tiha poezija i “plastelinnskimonmentalizam” meni su strani.

Pevajući svojom savešću pesnik ne može biti izvan stvarnosti. Neuspeh je poezije ako prepričava ono što su već donele novine. Moja generacija je progovorila o temama koje su ovine tek mogle da prate. Da bi pesnik svojom vizijom bio ispred vremena, on mora biti u svom vremenu. Prava pesma nije ništa drugo do živa činjenica. Zato sebe smatra realistom.

Odgovorite na cinizam jednog kritičara Jevtušenko je želeo da bude mladoženja na svakoj svadbi i pokojnik na svakoj sahrani.

– To je zaista cinizam, neumereni cinizam, ali ne mogu da kažem da u njemu nema zrna istine. Ja jesan mladoženja na svakoj svadbi i više volim da budem mladoženja no pokojnik koga definitivno nema. Izvesni kritičari govore o nekakvom mom neiskrenom dvojniku, a pri tome namerno previđaju ili ne shvataju da ja imam hiljadu lica, ali jedno osećanje naroda i jedno osećane istorije.

Vaš “Dnevnik o Staljinovoj smrti” izašao je davno. Šta o njemu danas mislite?

– Da ga onda nisam napisao, napisao bih ga danas. Iza svega što sam napisao stoji moje osećanje odgovornosti.

Da li biste odbili Nobelovu nagradu kad bi vam bila dodeljena?

– O nagradama nikad ne treba razmišljati unapred. Nobelova nagrada ni jednog književnika ne može učiniti većim.

Mnogi pisci su gubili I gube korak Pod teretom slave.

– Pesnik, poput Samsoba, mora na svojim leđima mora da nosi vrata kojim žele da ga zatvore.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.