Razlike između 2000. i 2026. godine: Kriminalci sada pomažu da vlast opstane – Lični stavovi

Bio sam za promene. Bio sam „svedok“ tih promena. Video sam i ukazao na jednu od grešaka. Grešku koju je napravila opozicija. I sada sam za promene. I sada sam svedok i sada pokušavam da ukažem na jednu od grešaka. Samo što ovoga puta grešku pravi vlast.

Kratko ću se osvrnuti na period od januara 2000. do septembra iste godine.

Naime, u tom periodu, u razgovorima koje sam vodio sa ljudima iz opozicije, shvatio sam koliko su bezbednosno nepripremljeni, da ne kažem totalno „šuplji“ po tom pitanju! Otvoreno sam im govorio: „Pa vi ste totalni laici. Vi da srušite Slobu? Nemoguće!!!“

Isprovocirani takvim mojim stavom i mišljenjem, jednom prilikom, neposredno pre oktobra, rekoše mi: „Ma gotovo je! To je završeno!“

Od tog trenutka mnogo toga počeo sam da posmatram drugačije. Ali to je tema za drugi put.

Po formiranju Đinđićeve vlade, javno sam rekao ono što sam tada mislio, a sada sam još uvereniji u ispravnost tih reči:

„Da sam znao da državu pravite uz pomoć kriminalaca i da su oni jedan od stubova buduće vlasti, nikada ne bih bio na strani demonstranata 5. oktobra. Ali ni ja, ni velika većina demonstranata to nije znala.“

Ne zato što sam želeo da, ne daj Bože, Milošević ostane. Nego što sam smatrao da se država ne može zasnivati na principima da ćete kriminalca danas koristiti kao saveznika, a sutra očekivati da će nestati iz politike i države.

Tu lekciju Đinđić nije naučio i platio je najvišu cenu.

I tu dolazimo do današnjeg trenutka.

Danas gledamo obrnutu sliku.

Tada je opozicija koristila ljude iz kriminalnog miljea da bi došla do vlasti.

Danas vlast, po onome što javno gledamo i o čemu postoje ozbiljne optužbe i svedočenja, koristi ljude iz istog tog miljea da bi vlast sačuvala.

Promenila se strana. Promenila se i vlast. Ali pitanje je ostalo isto: šta kriminal radi u politici?

Kriminalac nije demokrata. Nije ni socijalista. On je kriminalac koji je pomogao „našima“. Nije ni državni patriota što brani „naše“. On je kriminalac.

I nije manje kriminalac zato što je juče bio koristan jednoj, a danas drugoj političkoj strani.

Najveća greška koju politika, ne da može da napravi, nego pravi: da pomisli da kontroliše kriminal zato što ga je trenutno stavila na svoju stranu.

Verujte mi, ne kontroliše ga. Samo mu daje legitimitet.

A kriminal, kada jednom dobije političku zaštitu, ne ostaje politički alat. Postaje politički faktor.

Kako naš narod kaže: „Dobar sluga, a još gori gospodar!“

Zato je ovo tekst za svaku vlast i svaku opoziciju!!!
Ovo je upozorenje svima koji misle da se država može osvojiti ili sačuvati pomoću ljudi koji su navikli da zakon zaobilaze.

Godine 2000. upozoravao sam na ono što sam video.

Danas opet vidim!!!

Jer, ako smo posle 5. oktobra nešto morali da naučimo, onda je to: država koja za svog saveznika uzme kriminal, jednog dana postane njegov dužnik.

Ili, u prevodu: đavo uvek dođe po svoje.

I završio bih citatom:

„Izraelska služba za ‘prljave’ poslove u korist države bira najčasnije ljude…“

A mi?

Postavite sebi to pitanje 25. oktobra!

Autor je inspektor MUP-a Srbije i diplomata u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.