“Svi su, na kraju, radili u korist Kremlja”: Kako je sistem sankcija EU počeo da puca? – Svet

To su dva različita događaja: proceduralno jačanje i ciljano ustupanje, pišu Aron Lea, specijalista za pravne aspekte sajber-bezbednosti Boruh Taskin, nezavisni finansijski analitičar, u analizi za Moskovski tajms (The Moscow times).

Tri godine umesto šest meseci zaista uskraćuju pojedinim državama mogućnost da dva puta godišnje „uzimaju za taoce“ čitav spisak od više od 3.000 lica. Ali zarad tog jačanja Brisel je odjednom žrtvovao nekoliko krupnih figura – ne čitavu sankcionu platformu, već njen mali, ali veoma vidljiv deo, kako bi ostatak izolovao od ucena do 2029. godine.

Ova dvosmislena akcija nije počela u Briselu, već u Bakuu. Francuski biznismen Martin Rajan (Baku ga smatra koordinatorom špijunske mreže koja je radila za Jerevan) sedeo je u zatvoru u Azerbejdžanu od decembra 2023. godine zbog optužbi za špijunažu, dok je Anas Deraz, potpredsednik francuske kompanije za vodosnabdevanje Saur, bio u zatvoru od jula 2024. godine zbog podmićivanja.

Oba slučaja vuku korene iz 2018. kada su Deraz i Aleksandar Benala – bivši Makronov telohranitelj, otpušten nakon što je pretukao demonstranta na prvomajskom protestu – potpisali sporazum sa rusko-azerbejdžanskim milijarderom Farhadom Ahmedovim.

On je, ukazuju autori analize, veoma zanimljiva ličnost. Kao prvi Azerbejdžanac u istoriji koji je postao član ruskog Saveta Federacije – dok je drugi stranac u tom domu bio Andrej Derkač, bivši poslanik ukrajinske Vrhovne rade tokom 25 godina – Ahmedov je predstavljao Krasnodarski kraj.

Bogatstvo je stekao u kompaniji „Northgas“, zajedničkom preduzeću sa „Gaspromom“ na Jamalu. Proslavio se širom sveta ne samo javnim razmetanjem bogatstvom, već i snimkom razgovora sa producentom Josifom Prigožinom, u kojem su, upadajući jedan drugom u reč, psovali Putina i „SVO“ (rusku skraćenicu za „specijalnu vojnu operaciju“, kako Moskva naziva rat protiv Ukrajine).

Sa Francuzima je sklopio ugovor vredan 6,14 miliona dolara – uz obećanje da će njegova zaplenjena jahta Luna biti oslobođena sankcija.

Dogovor je propao. Ahmedov je u postupku saslušan kao svedok i nije snosio nikakvu odgovornost.

Deraz je u Bakuu osuđen na 12 godina zatvora (kazna je kasnije smanjena na devet), dok je Interpol za Benalu raspisao crvenu poternicu u aprilu 2025. godine. Tri godine kasnije on i dalje živi i radi u Ženevi, gde pruža konsultantske usluge u oblasti strateške obaveštajne delatnosti – pri čemu ga javno niko nije uhapsio niti izručio. To znači da ga ili štiti Francuska, ili se poternica iz nekog drugog razloga ne izvršava.

Baku je dva francuska slučaja pretvorio u sredstvo za trgovinu, u zamenu za Uzbeka Usmanova, kojeg Baku i Ankara promovišu kao pokrovitelja turskog poslovnog sveta.

Ali verzija „to je samo Azerbejdžan“ nije potpuna: Taškent je dve godine zvanično lobirao za ukidanje sankcija Usmanovu, uključujući pravnu pripremu za moguću tužbu protiv Brisela, a za to je čak i sam plaćao – što predstavlja paralelan i samostalan diplomatski pravac.

Do trenutka sklapanja dogovora, akutna kriza između Moskve i Bakua – pad aviona AZAL kod Aktaua u decembru 2024. godine, kao i međusobna hapšenja praćena prebijanjima tokom leta 2025. godine – već je formalno bila okončana sporazumom o kompenzaciji u aprilu 2026. godine, pet meseci pre nego što je Usmanov skinut sa liste sankcija.

Nema direktnih dokaza o koordinaciji Kremlja i Bakua u vezi sa slučajem Usmanova, ali obnovljeni odnosi između Rusije i Azerbejdžana daju osnovu za pretpostavku da je zajednički pritisak možda bio više od puke slučajnosti.

Francuska je prva popustila. Luksemburg i Mađarska iskoristili su trenutak zbog Fridmana. Ali pravi okidač bio je poraz Saveta EU pred Sudom EU u aprilu 2024. godine, kada je sud poništio uvrštavanje Fridmana na listu sankcionisanih zbog nedostatka dokaza – što znači da je pravna pozicija Saveta već bila poljuljana.

Uz to, postojao je i spor vredan 16 milijardi dolara – Fridmanova tužba protiv Luksemburga pred Stalnim arbitražnim sudom, na osnovu sporazuma o zaštiti investicija iz 1989. godine. To nije neposredni ultimatum, jer takve arbitraže traju godinama, ali svakako predstavlja dugoročni pritisak koji je dodatno oslabio ionako slabu pregovaračku poziciju Luksemburga.

Postupak je pokrenut i u Singapuru, ali ga je Fridman kasnije povukao.

Falaljevljev slučaj dodat je zasebno – kao slučaj sa najslabijim dokazima, što izgleda kao tehnički ustupak radi postizanja jednoglasnosti.

Putin ovde nije naručilac, već verovatni korisnik tuđih interesa: Baku je delovao uz podršku Ankare, vođen turskom agendom, Taškent zbog svog velikog investitora i čoveka povezanog sa Kremljom; Luksemburg – zbog sopstvenog budžeta.

Svi su, na kraju, radili u korist Moskve: sankcije su skinute sa čoveka koji kontroliše 70 odsto ruskog „Megafona“, velike metalurške aktive, „Komersanta“, a uz to i neiscrpnog finansijera Putinove administracije i to rukama tri različite zapadne vlade, bez ijednog ustupka Kremlja.

Osim ako pritiskanje ministra Sergeja Lavrova na njegovog mađarskog kolegu ne smatramo ustupkom.

Ukrajina je reagovala oštro. Ministar spoljnih poslova Andrij Sibiga nazvao je odluku sramotnom: „Moskva slavi, jer je dobila ono što je želela: osećaj nekažnjivosti, poniženje EU i podele među Evropljanima.“ Zelenski je obećao da će nastojati da oba oligarha ponovo budu uvrštena na listu.

Trogodišnji moratorijum ne poboljšava arhitekturu sankcija, ali je ni ne ruši u potpunosti – on je zamrzava u stanju u kojem se našla nakon što su taoci u Bakuu, investitor u Taškentu i arbitražni spor u Luksemburgu gotovo istovremeno počeli da deluju.

Sankcioni režim protiv Rusije je opstao.

Ali ovo je prvi javni i veoma glasan slučaj koji je pokazao koliko različitih, međusobno ne nužno povezanih poluga može da uzdrma sankcije i da za to nije potrebno direktno učešće Kremlja, već samo želja da se sistem destabilizuje, potkopa, da se u njemu učestvuje i da mu se ne smeta.

Ili je možda ipak potrebno, ali u partnerstvu sa drugim zemljama koje u datom trenutku imaju međusobno povezane interese, zaključuju Lea i Taskin.