Dojče vele: Studentski karavan stao u Banjaluci, bitka za glasove traje – Svet

Aktivisti izborne liste „Studenti pobeđuju“, okupljeni oko inicijative „Student u svakom selu“, krenuli su 22. septembra iz Bijeljine sa namerom da pre vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, zakazanih za 25. oktobar, razgovaraju sa građanima „sa druge strane Drine“.

Plan je obuhvatao Brčko, Trebinje, Doboj, Višegrad, Banjaluku, Bratunac i Zvornik, gradove u kojima žive i državljani Srbije sa pravom glasa na tim izborima.

Prepreke i na kraju otkazivanje

Već u Brčko distriktu karavan je naišao na prepreke. Policija je podniela prekršajnu prijavu zbog nenajavljenog okupljanja, a u Doboju je skup prekinut.

U Trebinju incidenata nije bilo, ali ih dočekao mali broj građana.

Uoči najavljenog dolaska u Banjaluku, studenti su saopštili da se skup otkazuje.

„Od početka naših zakazanih razgovora u više gradova suočavali smo se sa opstrukcijama i postupanjem policije, kao i lokalnim provokatorima. Poslije svega što sedogodilo, procijenili smo da u ovim okolnostima više ne možemo odgovorno da nastavimo akciju“, naveli su studenti u saopštenju, dodajući da „odlaze sa još većim poštovanjem prema ljudima koji su ih dočekali i sa zahvalnošću za svaku lepu reč“.

„Ne želimo da postupci pojedinaca bace senku na stotine ljudi koji su nam ovih dana pokazali nešto sasvim drugo“, navode studenti, koji su karavan po Republici Srpskoj počeli upravo da razbiju mit da svi glasači podržavaju aktuelnu vlast u Srbiji na čelu sa SNS-om.

Beogradske lutke

Predsednik VladeRepublike Srpske Savo Minić, izjavio je da aktivisti mogu održati skup u Banjaluci, ali samo uz dozvolu policije.

„Ukoliko ne dobiju dozvolu, skup se neće održati“, rekao je Minić, nakon što je skup već bio otkazan.

Inače, nijedan političar u Republici Srpskoj, bilo da je reč o vlasti ili opoziciji izuzev Nebojše Vukanovića, koji je od početka podržao studente, već godinu dana ne iznose javno svoje stavove oko pitanja studentskog protesta u Srbiji.

Razlog je strah od zvaničnog Beograda, posebno ako se uzme u obzir činjenica da je nekadašnji prvi čovek SDS-a Milan Miličević, nakon što je na društvenim mrežama podržao martovski protest studenata, ekspresno optužen za trgovinu uticajem nakon čega je podneo ostavku sa čela stranke. Kasnije je oslobođen optužbi.

Banjalučka podrška

Grad koji zvanično nije dočekao goste iz Srbije ipak je pokazao drugo lice. Grupa građana i studenata okupila se u Banjaluci, kako bi iskazala solidarnost sa kolegama koji su odustali pod pritiskom.

„Prinuđeni smo da se na ovakav način okupimo spontano kako bismo pružili podršku studentima koji su otkazali tu turu“, rekao je ispred neformalne grupe studenata Banjaluka, Aleksandar Pavlić. Odbacio je škepulacije o animozitetu između ljudi sa obe strane Drine.

„Hoćemo da se osvrnemo na lažne navode i kampanju mržnje koja se vodi poslednjih dana, kako u Republici Srpskoj, tako i u Srbiji. Taj lažni animozitet koji se predstavlja u medijima i na botovskim tabloidima, kao da smo mi u nekom zaraćenom stanju ili da se ne podnosimo, jednostavno nije tačan“, kaže Pavlić.

Stara priča, novi akteri

Da bi se razumelo zašto se pokret, nastao iz protesta u Srbiji, odjednom obreo na terenu u Republici Srpskoj, treba se vratiti na ranije izborne cikluse u Srbiji.

Na izborima 2023. opozicija je optuživala vlast da organizovano dovozi državljane Srbije sa prebivalištem u RS, odnosno „uvezene birače“, kako bi glasali na lokalnim izborima u Beogradu. Ta praksa je sa pravom izazivala revolt, jer je zaobilazila propisanu proceduru glasanja preko konzularnih predstavništava i pretvarala birače iz jednog entiteta u alatku dnevne politike druge države.

Deo javnosti u Republici Srpskoj smatra da je ironija u tome što isti pokret koji je tu praksu najglasnije osuđivao sada kuca na ista vrata, tvrdeći da je reč o legitimnom obraćanju biračima, a ne o mobilizaciji po starom obrascu.

„Bez obzira na to ko vodi kampanju, princip ostaje isti i podjednako sporan. Birački korpus u jednom entitetu tretira se kao rezerva glasova za izbore u susednoj državi, umesto da se politika u Srbiji gradi na argumentima unutar sopstvenih granica“, kaže novinar iz Banjaluke Goran Dakić, ali dodaje, sa jednom bitnom razlikom.

„Mene je kao čoveka i kao novinara sramota ovoga u šta se moj grad pretvorio. Godinama niko nije prstom mrdao kada se šleperima vuklo biračko telo iz Republike Srpske, a sada je problem nekoliko studenata koji samo žele da upoznaju građane sa pravom glasa, na koji način mogu glasati“, kaže Dakić.

Selektivno primenivanje obaveze

Prijava svakog javnog okupljanja jeste obaveza organizatora, ali je u ovom slučaju problem što se zakon primenjuje selektivno. To u praksi znači da su okupljanja u organizaciji vlasti moguća bez prijave, dok su ona koja su protiv nje, bilo da se radi o Beogradu ili Banjaluci, strogo zabranjena.

„Ono što se dogodilo studentima pokazuje u kakvom društvu živimo, da se ne gaje slobode i prava ljudi da iznesu svoje mišljenje. Oni su hteli da razgovaraju sa ljudima u Republici Srpskoj koji ih podržavaju, ali su ih pojedinci sprečili u njihovoj nameri. U tome je učestvovala i policija, što opet govori kako aktuelna vlast tumači slobode“, kaže novinar iz Banjaluke, Vladimir Šušak.

Dok god se birači sa jedne strane Drine tretiraju kao resurs za izbore na drugoj strani, a ne kao ravnopravni sagovornici, svaka nova kampanja, bilo vladajuće bilo opozicione provenijencije, zaslužuje isti stepen javnog preispitivanja.

Iako, treba reći i da većinu građana u Republici Srpskoj uopšte ne zanima angažovanje u Srbiji u smislu ostvarivanja aktivnog biračkog prava.