Amerika pokriva polovinu evropske potrošnje dizela, a Tramp preti zabranom izvoza: “Evropska energetska politika je prerigidna” – Ekonomija

Pre nekoliko dana Tramp je javno podržao ideju o zabrani izvoza američkog dizela.

Međutim, američki ministar energetike Kris Rajt ogradio se od potpune zabrane, ocenivši da bi ona mogla da smanji preradu u američkim rafinerijama i podigne cene benzina i kerozina.

Zatim je razgovarao sa predstavnicima vodećih američkih naftnih kompanija i pozvao ih da razmotre dobrovoljno smanjenje izvoza dizela, kako bi veće količine ostale na domaćem tržištu, ali i kao alternativu zabrani izvoza.

Za sada nema potvrde da je ijedna velika američka naftna kompanija dobrovoljno smanjila izvoz dizela.

Svet se trenutno suočava sa nestašicom dizela, čija cena raste brže nego cena nafte. Dva su razloga i oba su vezana za aktuelne ratove na Bliskom istoku i u Ukrajini.

Pre svega, pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz, kojim prolazi trećina ukupne svetske nafte, ozbiljno je ograničen, pa sve manje nafte stiže do rafinerija.

Drugi razlog je što su ukrajinski napadi na ruske rafinerije smanjili proizvodnju goriva u Rusiji, a neke rafinerije su morale da obustave rad.

Zbog toga je Rusija u julu zabranila izvoz dizela kako bi ga bilo dovoljno na domaćem tržištu, ali uz određene izuzetke za zemlje iz Centralne Azije, sa kojima Rusija ima posebne sporazume.

Čak je i Tramp pozvao Ukrajinu da prestane da napada ruske rafinerije, upozoravajući da bi takvi napadi mogli dodatno da poremete tržište goriva.

I tokom sukoba sa Iranom, širom Bliskog istoka oštećena su postrojenja za preradu i izvoz goriva, što je dodatno produbilo nestašicu dizela.

Situacija sa dizelom očigledno najviše pogađa Evropu. Zbog rata u Ukrajini, Evropa je 5. februara 2023. godine zabranila uvoz ruskog dizela i zamenila ga uvozom sa Bliskog istoka i iz Sjedinjenih Američkih Država.

Prema podacima kompanije Vortexa, SAD su u avgustu postale najveći spoljni dobavljač dizela Evropi, učestvujući sa oko 50 odsto u evropskom pomorskom uvozu dizela izvan regiona, u odnosu na oko 25 odsto godinu ranije.

Zbog toga bi moguće smanjenje ili zabrana izvoza američkog dizela posebno pogodila Evropu, a na to ne bi ostala imuna ni Srbija, koja već ima dovoljno problema zbog nerešenog pitanja NIS-a i niskog vodostaja Dunava, koji dodatno otežava uvoz.

Nedavno je Vlada Srbije u tehničkom mandatu izglasala puštanje 5.000 tona dizela iz obaveznih rezervi.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je rekla da se očekuje veoma visoka potrošnja u oktobru, od oko 205.000 tona, te da su kompanije prestale da uvoze zbog visokih troškova dizela na tržištu, ali i zato što su zbog niskog vodostaja Dunava logistički troškovi visoki.

„Zato smo reagovali u najkraćem mogućem roku. Očekujemo da se ugovori sa kompanijama potpišu u narednih dan, dva i da krene povlačenje“, navela je ministarka.

Dodala je i da će zalihe, uprkos ovom puštanju, u državnim skladištima ostati na visokom nivou, jer je država na vreme planirala i punila svoja skladišta, te da su se rezerve naftnih derivata udvostručile od 2022. godine.

„U Evropi kažu stabilno, Srbiju štiti rafinerija u Pančevu“

Izvršna direktorka Briselskog kluba za energetiku Nadežda Kokotović ističe da su SAD i Rusija dva najveća svetska izvoznika dizela.

Ukazuje i da američke rafinerije već mesecima rade sa punim kapacitetom da bi nadoknadili nedostatak koji je nastao bombardovanjima rafinerija na Bliskom Istoku i u Rusiji, zatvaranjem transportnih tokova, zabranom izvoza dizela iz Rusije…

„Zabrana izvoza iz SAD bi zadovoljila jedan deo američkog tržišta, jer u SAD dizel i lož-ulje zauzimaju 20 odsto tržišta, ali bi izazvala nestašicu u ostatku sveta. Tramp je najavio ovakvu meru i tako napravio paniku na tržištu. Međutim, osim potpune zabrane izvoza, postoji niz drugih trgovinskih mera koje bi mogle da regulišu tržište privremeno, na primer, uvođenje limita na količine koje se izvoze. Videćemo šta će se od svega najavljenog realizovati, a i nije jasno kako bi se takva mera uklopila sa strategijom energetske dominacije“, kaže Kokotović za Danas.

Kada je reč o Evropskoj uniji (EU), dodaje da više od 40 odsto potrošnje goriva u Evropi otpada na dizel, više nego u bilo kom drugom delu sveta, a vozači u EU, kako navodi, sada plaćaju 40 odsto više nego na početku godine.

„Moramo znati da se Evropa zbog strukture svojih rafinerija proteklih decenija najviše oslanjanjala na uvoz dizela iz Rusije. Tokom 2025. značajan deo dizela je nabavljala s Bliskog Istoka, a početkom 2026. je porastao dotok iz SAD, iz očiglednih razloga: u avgustu je više od polovine ukupnog uvoza dizela u EU i Veliku Britaniju dolazilo iz SAD. A onda je nastao problem i sa Saudijskom Arabijom…“, ukazuje naša sagovornica.

Prema njenim rečima, iako analitičari za ovakvu meru SAD kažu da bi bila katastrofalna za EU, komesar EU za energetiku i njihova Grupa za koordinaciju naftnog tržišta tvrde da je situacija stabilna, te da se može desiti da će biti „vrlo, vrlo visoke cene“, ali da neće biti problema sa sigurnošću snabdevanja.

„Ovakvo razmišljanje je i u skladu sa evropskom dominantnom ideologijom, u skladu sa kojom je elektrifikacija svega odgovor na smanjenje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva. Tako da ono što ostatak sveta vidi kao katastrofu, zvaničnici EU vide kao potvrdu svoje teze da treba da nastave sa intenzivnom energetskom tranzicijom“, navodi Kokotović.

U tom smislu, dodaje, može se reći da su svi energetski šokovi koje EU doživljava ove godine, i u sektoru gasa i u sektoru nafte i derivata, rezultat raznih odluka i politika EU u energetskom sektoru koje nisu uzimale u obzir dramatična upozorenja svojih kompanija iz oblasti proizvodnje i prerade nafte i gasa, već su arogantno mislile, kako kaže, da će iz pozicije najvećeg potrošača moći da utiču na zemlje izvoznice energenata.

Takva je, na primer, ukazuje Kokotović, politika prelaska na niskokarbonska goriva koja će rezultirati smanjenjem sopstvenih rafinerijskih kapaciteta do 2050. (po nekim scenarijima na 12–16 odsto od trenutnih) ili uvođenje uredbe o emisijama metana koje će dodatno regulatorno opteretiti zemlje izvoznice gasa.

„Osim toga, ekološki i drugi propisi koji važe za evropske rafinerije su mnogo stroži nego u ostatku sveta, i to utiče na njihove troškove i proizvodnju. Francuski predsednik Emanuel Makron je već zatražio da se primena nekih od tih odluka, zakona i standarda odloži privremeno. Ne zaboravimo ni striktnu zabranu uvoza ruskog dizela u protekle tri godine“, naglašava Kokotović.

Ukazuje da za one koji prate evropsku energetsku politiku godinama, već dugo je očigledno da je ona prerigidna i da ne uzima u obzir realna dešavanja i odnos snaga u svetu.

Nažalost, kako kaže, EU nema više prostora za tako nešto.

„Od 2009. godine 35 rafinerija u EU i UK je zatvoreno. Jasno je da će nadolazeća zima otkriti sve iluzije EU u ovom sektoru za poslednjih 10 godina. Dobro je pak u ovoj situaciji što se povećava potrošnja benzina, jer sve više ljudi kupuje (kineske) hibride“, ističe Kokotović.

Što se tiče Srbije, smatra da će se naravno delimično ovi tržišni šokovi preliti i na Srbiju i ostale balkanske zemlje, ali za razliku od ostalih, navodi, u Srbiji ih rafinerija u Pančevu ublažava.

„Volela bih sada da čujem sve one analitičare koji nisu videli problem u tome da se NIS zatvori i da se sve uvozi“, zaključuje Kokotović.