Piter Til: Moć, politika, Palantir i Antihrist – Svet

Za razliku od Donalda Trampa, Ilona Maska i mnogih svojih prijatelja i saradnika, Piter Til ne traži pažnju javnosti. Ipak, on nije samo jedan od najbogatijih ljudi na svetu, već i jedan od najuticajnijih.

Rođen je 1967. godine u Frankfurtu na Majni, u tada podeljenoj Nemačkoj. Kada je imao godinu dana, njegova porodica preselila se u Sjedinjene Američke Države. Od 1971. godine porodica je najpre živela u Južnoj Africi, a potom jedno vreme u tadašnjoj Jugozapadnoj Africi, kojom je upravljala Južna Afrika, na prostoru današnje Namibije, da bi se 1977. vratila u SAD.

Til je postao poznat zahvaljujući tehnološkim kompanijama i investicijama. Proboj je ostvario kao suosnivač i privremeni izvršni direktor „Pejpala“ (Paypal). Kompanija je nastala sapjanjem „Konfinitija“ (Confinity) i „X.com“, finansijske kompanije Ilona Maska. Bio je i prvi spoljni investitor Fejsbuka.

Njegova kompanija rizičnog kapitala „Founders Fund“ danas ima udela, između ostalih, u kompanijama „SpaceX“ i „OpenAI“. Prema proceni Forbesa, njegovo bogatstvo trenutno iznosi oko 35 milijardi dolara (31 milijardu evra).

Posebno je uticajan Palantir, čiji je Til suosnivač i predsednik upravnog odbora. Kompanija koja se bavi nadzorom, veštačkom inteligencijom i analizom podataka, dobila je državne ugovore vredne više milijardi dolara za razvoj softvera za Pentagon i američku Službu za imigraciju i carinu (ICE). Palantir je u aprilu objavio manifest od 22 tačke, u kojem kritičari prepoznaju tehnofašističke elemente.

Tilov uticaj seže daleko izvan sveta biznisa, sve do politike. I to ne samo u SAD. Iako su pojedine evropske zemlje, među njima Holandija, Francuska i Nemačka, počele da preispituju ili prekidaju veze sa Palantirom na nivou vlada i vojske zbog bezbednosnih razloga, kompanija je aktivna i uspešno širom sveta.

Til se u međuvremenu sa porodicom nastanio u Argentini. Tamo se sastao i sa libertarijanskim predsednikom Havijerom Milejom, čija vlada želi da uvede niz mera kojima bi se podstakle strane kompanije i ulaganja u centre za obradu podataka namenjene veštačkoj inteligenciji.

Podrška Trampu se isplati

Til je 2016. godine bio među najistaknutijim pristalicama Donalda Trampa u Silicijumskoj dolini, a kasnije je postao njegov savetnik. Te godine donirao je 1,25 miliona dolara za Trampovu izbornu kampanju. Iste godine održao je govor na konvenciji Republikanske stranke, u vreme kada je Silicijumska dolina još uveliko važila za politički liberalno orijentisanu sredinu. U godinama koje su usledile, Til je velikim donacijama podržavao republikanske kandidate i kampanje, među njima i Džej Di Vensa.

Tilove političke stavove nije lako jednoznačno odrediti. Opisivan je, između ostalog, kao libertarijanski nacionalista, a više puta je iznosio uverenje da je tehnologija „alternativa politici“. Prema državnim institucijama, regulativi i liberalnim elitama odnosi se sa nepoverenjem. Til posebno kritikuje, kako smatra, neefikasno donošenje odluka u demokratskim institucijama.

U razgovoru za magazin „Tajm“ (Time), Maks Čafkin, koji je 2021. godine objavio biografiju Pitera Tila, rekao je: „To se graniči sa fašizmom“, i objasnio: „On govori da se kompanijama bolje upravlja nego vladama, zato što odluke donosi jedna osoba – u suštini diktator. Prema ideji demokratije odnosi se neprijateljski. To je prilično zastrašujuće kada se ima u vidu kakvu ulogu imaju kompanije u kojima je on uključen.“

Dobitnik nagrade „Aksel Špringer“

Tehno-milijarderu sinoć je u Berlinu dodeljena nagrada „Aksel Špringer“. Ona se dodeljuje ličnostima koje, prema obrazloženju izdavačke kuće Špringer, na izuzetan način menjaju tržišta i podstiču preduzetništvo, spremnost na rizik i nekonvencionalno razmišljanje. Til je deseti dobitnik ovog priznanja; među prethodnim laureatima bili su suosnivač Fejsbuka Mark Zakerberg, osnivač Amazona Džef Bezos, osnivač Tesle Ilon Mask i jedan od tvoraca World Wide Weba Tim Berners-Li.

Til je na ceremoniji oštro kritikovao deo medija. „Pitam se zašto je toliki deo medija postao neka vrsta fabrike mržnje sa leve strane“, rekao je. Medijski pejzaž je, prema njegovim rečima, „veoma, veoma jednostran“ i „nipošto nije slobodan onoliko koliko bismo želeli“. Istovremeno je pohvalio direktora Špringera Matijasa Depfnera i američku novinarku Bari Vajs, nazvavši ih „glasovima koji pružaju otpor“.

Osvrnuo se i na izborni uspeh Levice na nedavnim izborima za berlinski parlament. Rekao je da razume zašto ljudi glasaju za tu stranku, jer postoji „veoma stvaran problem“ – stanovanje je preskupo i previše regulisano. Međutim, ocenio je da Levica nema dobre odgovore na taj problem i upozorio da bi kontrola visine kirija mogla da „pretvori Berlin u sirotinjsku četvrt“.

Tilova dodela nagrade izazvala je i proteste. Prema podacima policije, više od 200 ljudi učestvovalo je na skupu protiv njega. Nemačko udruženje novinara (DJV) prethodno je kritikovalo odluku da se nagrada dodeli Tilu, a tokom same ceremonije došlo je i do kratkog prekida kada je na binu izašao zaposleni jedne od kompanija koje pružaju usluge, sa transparentom „They know that we know that they lie“ („Oni znaju da mi znamo da lažu“).

Još tokom studija na Univerzitetu Stanford, Til se suprotstavljao dominantnoj atmosferi na američkim univerzitetima. Godine 1987. sa Normanom Bukom je osnovao konzervativni studentski list „Stanford rivju“ (Stanford Review), koji je zastupao suprotne stavove u odnosu na, kako je Til smatrao, liberalnu atmosferu na univerzitetu. Već tada se protivio stavovima koje bi danas opisao kao „vouk“ (woke).

Hrišćanstvo, Antihrist i veštačka inteligencija

Tilje odrastao u strogo hrišćanskoj porodici. Religijska pitanja već dugo imaju važnu ulogu u njegovom razmišljanju. Istovremeno, Til je otvoreno homoseksualac i u braku je sa američkim finansijerom Metom Dancajzenom – što predstavlja svojevrsnu tenziju u odnosu na deo konzervativnog hrišćanskog miljea sa kojim je politički povezan.

Poslednjih nekoliko godina sve intenzivnije se bavi Antihristom i o toj temi drži predavanja širom sveta. Pritom nije reč toliko o poznatoj figuri iz Biblije, koliko o silama ili ljudima koji, prema Tilovom tumačenju, utiru put apokaliptičnom poretku. Oni, smatra Til, koriste strah od tehnologije i zavode ljude obećanjem „mira i bezbednosti“.

U taj tabor, prema njegovom viđenju, spada i ekološka aktivistkinja Greta Tunberg, koju naziva „ludistkinjom koja želi da zaustavi čitavu nauku“, kao i vlade koje žele da regulišu veštačku inteligenciju. U julu je čak papu Lava XIV, zbog njegovog zalaganja za snažniju regulaciju veštačke inteligencije, nazvao „kineskim komunističkim agentom“.

Pored veza sa tehnološkom industrijom, Til ima široku političku mrežu u kojoj su, između ostalih, Mask, Tramp i Vens. „Tokom godina stekao sam velika prijateljstva sa ljudima sa kojima sam radio“, rekao je Til 2014. godine za list „Vašington post (Washington Post). „Mislim da je to veoma važan aspekt koji čoveku omogućava da dugoročno bude uspešan u našem društvu.“

Džej-Di Vens kao osiguranje za budućnost?

Posebno važna za Tila bi u budućnosti mogla da bude njegova dugogodišnja veza sa Džej-Di Vensom. Njih dvojica upoznali su se 2011. godine, na Tilovom predavanju na Pravnom fakultetu Univerziteta Jejl. Vens je kasnije u hrišćanskom časopisu „The Lamp“ napisao da je Til doveo u pitanje stereotip koji je sam prethodno imao – „da su glupi ljudi hrišćani, a pametni ljudi ateisti“.

Til je postao važan Vensov mentor i finansijski podržavalac, a podržao je i njegovo približavanje Trampu. Pre svega, Til je donirao 15 miliona dolara političkom komitetu „Protect Ohio Values“, koji je 2022. godine podržao Vensovu kandidaturu za Senat. U to vreme bila je to najveća pojedinačna donacija u podršci nekom kandidatu za Senat. Danas se potpredsednik SAD pominje kao mogući republikanski predsednički kandidat za 2028. godinu. Za Tila bi se tako mogla isplatiti veza koja je započela pre oko 15 godina, na jednom predavanju na Pravnom fakultetu Jejla.