Zašto sa Vučićem niko ne treba da izađe na duel? – Lični stavovi

Pokušaću da objasnim zašto niko sa studentske liste ne da ne treba, nego NE SME da bude sagovornik Vučiću.

Ideja paideje rodila je i ideju demokratije. Uslov za istinitu demokratiju oduvek je bilo obrazovano građanstvo, a njena uspešnost je trebalo da zavisi isključivo od nivoa prosvetljenosti društva. Jedan od najvećih besednika svog vremena, Izokrat, s pravom je isticao da se bez toga politika neizbežno svodi na prostu manipulaciju masama putem umiljate retorike.

Ipak, ideja o istinski obrazovanom društvu, ma koliko bila lepa i plemenita, izuzetno je teška za dostizanje; ni posle dva i po milenijuma nismo sasvim sigurni kako bi ona u praksi trebalo da izgleda. Ne postoji nijedan sistem – od prvog izrečenog antičkog „D“ do danas – u kojem je zaživela paideja u onom gotovo utopijskom obliku kakvim su je stari grčki filozofi zamislili.

Od Sokratove smrti, koja ujedno predstavlja i njegovu simboličku pobedu nad paradoksom tadašnje demokratije, pa sve do danas, nije se pojavio sistem sa prosvetljenim građanstvom u kojem bi primena direktne demokratije bila u potpunosti izvodljiva.

Iz tog razloga, dijalog bilo koja dva političara u ovakvom ambijentu nužno se svodi na dvoboj pred masama. Gotovo da nema nikakve suštinske razlike da li će ući u politički ring i vaditi jedan drugome oči, ili će razmenjivati najštrokavije uvrede; na kraju krajeva, nije uopšte ni bitno šta će izgovoriti. Jedino što je važno jeste da se dopadnu gledaocu – posmatraču koji će, oslanjajući se na svoje vrhunsko i bezgranično znanje, pametno preseći koji mu se besednik više dopao, baš poput kečera u ringu.

On će znati da je doneo najbolju moguću odluku, pošto o složenim temama o kojima se raspravljalo zna sve. Jer, ruku na srce, tako izuzetno obrazovanog čoveka zaista je teško obmanuti i prevesti žednog preko vode pošto „ja znam da ništa ne znam“ je za luzere, što naš gledalac svakako nije!

Tu se koriste raznorazne prljave igre i igrice; nema nikakvih pravila o tome koje se oružje koristi, a iz frižidera može iskočiti bilo ko, da se priđe domaćici koja će, takođe na osnovu svog nemerljivog znanja iz oblasti opštih nauka, pouzdano znati da je Jovanjica podmetnuta od strane stranih službi da bi se destabilizovala Srbija.

Te službe su, naravno, i te kako dobro poznate i njenom mužu, koji je pažljivo čitao o njihovom delovanju, preslušao bezbroj emisija – od davnih Crnih bisera pa sve do današnjih dana – a, na kraju krajeva, gledao je i Džejms Bonda, pa mu je savršeno jasno kako zgodni MI6 agent ume da zamuti vodu.

Utopija o stvaranju obrazovanog građanstva u toj meri je nedostižna da se svetlo kod nas u zemlji decenijama zapravo i ne pali; u mračnu sobu se samo ubacuju veštice i demoni, dok se vade tek poneki mali svici koji se očajnički trude da nešto malo obasjaju. Ne pratim koliko se već sezona emituju Elite i Zadruge, ali se i te kako sećam špice za Opstanak i drugih emisija kojih nema već dve-tri decenije na malim ekranima.

Onaj ko kreira ovakav medijski prostor nije ni dobar ni loš – on jednostavno poslušno poštuje demokratski donesene odluke. Uostalom, kritičko mišljenje ovde i ne postoji, pošto o tom mišljenju odlučuju upravo oni kojima je masa dala to ekskluzivno pravo.

Vučić je na političkoj sceni čitavog svog života. Dok su drugi radili, čitali, orali i kopali, on je pred ogledalom vežbao dikciju i pričao sam sa sobom o tome kako će odgovoriti protivniku i zadiviti masu. Posle 35 godina, on je apsolutni kralj scenskog zapanjivanja.

Zamislite da imate žonglera koji guta mačeve, pa onda onoga koji guta baklje, pa zatim onog što strujom pali viršle, i tako u nedogled – da bi na kraju svega dobili savršeni miks Sve u jednom: čoveka koji skočivši na binu zapali sebe, a potom pretvori u pticu koja peva na mandarinskom jeziku. Ako je vaš trik u tome da sakrijete običnu lopticu u rekvizit sa duplim dnom, onda zaista ne možete ni pomišljati da stajete na crtu nekom Koperfildu.

On je majstor, maher, moderni Gebels. On vam nikada neće odgovoriti na postavljeno pitanje, već ćete zauzvrat dobiti tri nova pitanja i četiri uvrede. On se nikada neće upustiti u suvislu elaboraciju bilo koje afere – jer je po pravilu sve to „izmšljeno“ – ali će vam zato ponosno poručiti da je za vreme „onih žutih“ država ličila na svinjac, a da sada, zaboga, možete da posmatrate „srpsku Burdž Kalifu“ usred kineskih zgrada sa stanovima za sirotinju po skromnoj ceni od 8.000 evra po kvadratnom metru umesto nekad zmijarnika gde su se deca bola špricevima!

Verovatnoća da u ovakvom dijalogu pobedite ili bilo šta dokažete manja je nego da ste devedesetih godina prošlog veka izašli na teren i prozvali Majkla Džordana na basket 1 na 1.

Ali da se razumemo – Vučić nije Džordan. I tu zapravo dolazimo do srži priče o tome zašto niko sa studentske liste ko drži do suštine sistema i pravne države ne sme da mu izađe na duel.

On nije ni inženjer, ni pravnik (nije!), ni ekonomista, ni poljoprivrednik, ni građevinar. On je besednik. NJegova primarna veština sastoji se u tome da vas u očima gledaoca predstavi kao kompletnog idiota. Neće vam odgovoriti na pitanje koliko je koštao put, čija se firma obogatila do pedesetog kolena, niti zašto kilometar autoputa kroz Vojvodinu košta više nego tunel ispod okeana – možete pokušavati šta god hoćete, odgovor nećete dobiti. Umesto toga, on će narod dodatno obmanuti, zaludeti, zamotati, zakukuljiti i zamumuljiti, pa od belog napraviti crno, a od crnog žuto.

Sagovornik mu niste Vi, već su mu sagovornici Tužilaštvo za organizovani kriminal i sve druge nadležne institucije, koje njegovu predstavu bez kamere moraju da spuste na nivo konkretnih pitanja. Vi ste ovde nemoćni – vi niste institucija, već samo njegova alatka za predstavu koju uspešno režira već tri i po decenije. I niste nemoćni zato što ste glupi, neobrazovani ili površni pa ne znate da odgovorite na te teme. Ne! Nemoćni ste iz prostog razloga što ne učestvujete u istoj igri; njegova igra nije da vam odgovori ili da bilo šta dokaže.

On je iskoristiti demokratiju tačno onako kako je Sokrat prorekao da će biti iskorišćena u njenoj završnoj fazi metastaze. Vešto barata svakom pukotinom sistema, iscedivši sve njegove vrline i mane isključivo u svoju korist. Zato se vi potrudite da obrazujete građanstvo onoliko koliko je to u vašoj moći – da ponesu svoje olovke na glasanje; ako moraju da zaokruže broj Jedan da ne bi izgubili posao, neka posle zaokruže i sve ostale brojeve kako bi listić bio nevažeći, i naučite ih sličnim trikovima. Pripazite na kutije, na fantomske birače, prebrojte sve Bangladešane, a onda na svako postojeće mesto postavite ne samo kontrolore već i članove njihovih porodica – da vas, ukoliko dođe do batinaša i tuče, bude više.

Setite se sa kim imate posla; nemojte potcenjivati protivnika jer je sve, samo ne za potcenjivanje. I kada pomislite da udarate najbolje što možete, imajte na umu da on uvek ima spreman i udarac ispod pojasa, na koji se ni najmanje ne libi da odreaguje – kao Batica Mirković protiv Jarnija one davne i magične ’99. godine.

A onda, gospodo moja, kada dođe taj dan da preuzmete vlast, e tada će Vučić pričati tamo gde i treba da priča, i sa kime je to preko potrebno. I on, i njegovi saborci, od sumraka do svitanja i nazad – tema će biti i previše. Napravite konačno pravnu državu u kojoj se tačno zna čiji je koji posao, pa da pokušamo da se sa prazne retorike i političke metafizike vratimo na gole dokaze i staru dobru fiziku!

Autorka je teoretska fizičarka u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.