Polugodišnji profit banaka manji za 100 miliona evra nego lane – Ekonomija

Šestomesečni bilansi banaka pokazuju da je ukupna neto dobit 19 banaka u Srbiji iznosila 676,9 miliona evra, naspram 774,3 miliona u prvih šest meseci prošle godine.

U ovom periodu banke su ostvarile neto prihod od kamata od 1,05 milijardi evra, što je za jedan odsto više nego lane, ali je rast prihoda od naknada bio 8,4 odsto i dostigao 448 miliona evra.

Najveći profit u prvoj polovini godine ostvarila je i najveća banka na tržištu, Inteza banka. Inteza je za šest meseci zaradila 133 miliona evra. Ovo je za 1,4 miliona manje nego u prvih šest meseci prošle godine.

Zato je druga banka po visini profita, Rajfajzen, zabeležila značajan rast, sa 121,5 na 129 miliona evra u prvoj polovini ove godine.

Unikredit banka je napravila dobit od 94,2 miliona evra, naspram 102 miliona prošle godine, dok je OTP banka zaradila 100,5 miliona ove godine, naspram 101,4 miliona prošle.

Iako je znatan broj banaka imao nešto slabiji rezultat u odnosu na prošlu godinu, na ukupan pad profita celog sektora od 12,5 odsto najviše je uticalo pogoršanje rezultata dve velike banke – Aik i NLB Kombanke.

Aikbanka je sa 84,5 miliona evra profita iz prvih šest meseci prošle godine, pala na oko 39 miliona evra u prvoj polovini ove godine, što je oko 2,2 puta manje.

NLB Kombanka je u prvoj polovini 2025. godine ostvarila dobit od 87,3 miliona evra, a u prvoj polovini ove godine 66 miliona evra, skoro za četvrtinu manje.

Skoro dvostruko manji profit je ostvarila i Adiko banka, sa devet miliona prošle, dobit je pala na pet miliona u prvoj polovini ove godine. Ova banka je predmet preuzimanja od strane Rajfajzena banke na nivou centrale, ali njen posao u Srbiji trebalo bi da preuzme Alta banka.

Ova banka u vlansištvu domaćeg biznismena Davora Macure, je zabeležila u poslednjih 12 meseci ogroman rast aktive koju kontroliše, ali je dobit petostruko umanjena. Sa 10 miliona evra dobiti iz prvih šest meseci prošle godine, pala je na dva miliona ove godine.

Da li profitabilnost trpi zbog ogromne ekspanzije ili ne, tek aktiva ove banke na kraju juna ove godine je za 57 odsto veća nego na kraju juna 2025. godine i dostigla je 1,8 milijardi evra.
Pre tačno pet godina aktiva je iznosila 207 miliona evra, skoro devet puta manje nego poslednjeg dana juna ove godine.

U poslednjih godinu dana po veličini aktive Alta je preskočila Halk i Prokredit banku i dostigla 2,9 odsto tržišta. Ukoliko preuzme Adiko banku dostići će 4,5 odsto tržišta.

Inače ukupan rast aktive bankarskog sektora u odnosu na jun prošle godine iznosio je 10 odsto i dostigao je 62 milijardi evra.
Sve velike banke su zabeležila rast, ali najviše Poštanska štedionica 12,5 odsto i Rajfajzen banka 10 odsto. Od manjih banaka, Bank of Čajna je ostvarila rast od 43,5 odsto u odnosu na jun 2025.

I na polovini ove godine najveća banka u Srbiji bila je Inteza sa aktivom od 9,5 milijardi evra i tržišnim učešćem od 15,3 odsto. Odmah iza je mađarska OTP banka sa 8,6 milijardi evra aktive i učešćem od 13,9 odsto. Treća je Rajfajzen banka sa aktivom od sedam milijardi evra i učešćem od 11,2 odsto. Na četvrtom mestu je Unikredi banka sa 10,7 odsto učešća u tržišnom kolaču, a peta je NLB sa 10,5 odsto. Top šest banaka zaključuje Aikbanka sa učešćem od 10 odsto.

Ovih šest velikih banaka kontroliše 72 odsto aktive srpskog bankarskog tržišta. Uz Poštansku i Erste banku, osam najvećih banaka kontroliše 87 odsto tržišta. To znači da je za preostalih 11 banaka preostalo svega 13 odsto aktive ukupnog sektora.