Tri. Dva. Jedan – Tamara Đorđević

Upravo zbog toga, zbog oduzimanja slobode govora u medijima i uskraćivanja istinitog informisanja građana, sloboda je zavladala na društvenim mrežama. Skeptici bi rekli privid slobode. Ko god bio u pravu, jedno je izvesno – politički marketing i predizborna kampanja se sa tradicionalnih medija preselila na internet.

Šta na društvenim mrežama viđamo intenzivno ovih dana? Polaritet. Jedan ili tri. Tri ili jedan. Normalan čovek biva zbunjen od tolikih brojeva koji galame sa uglađenih i manje uglađenih profila.

Da li se iko zapitao kako je njemu? On, koji sedi i uživo posmatra kako ga mnogi pakuju. I smeju mu se. Smeju mu se iz samo tri razloga: smešan je, a nije duhovit, političar je, a nije imun na bespomoćnost i najzad, smeju mu se, jer se tri puta sapleo u javnosti u roku od 24 minuta. Dvadeset četiri – čudan broj, mislio je kasnije, sve dok nije shvatio da je to samo tri pomnoženo sa osam, kao da je i vreme, ne samo on, opsednuto istim brojem.

Na konferenciji za štampu, kada je govorio o novim zakonima, slučajno je rekao – tri zakona, iako je mislio na jedan. To niko nije ni primetio osim njega. Dovoljno da taj broj počinje da ga proganja. U kancelariji, dok je sipao svoju coca colu zero konačno je uspeo da ne razmišlja ni o čemu. Bacio je pogled na sat. Bilo je tri ujutru. Pomislio je će mu pozliti.

Pozvao je doktora koji je ubrzo došao da ga pregleda. „Sve je u redu, samo treba malo da odmorite, mnogo radite“, rekao je dobroćudni lekar. Sa olakšanjem je dočekao tu vest žureći da pita koliko dana da uzme slobodno, a onda se setio da to ne sme da pita, jer šta ako lekar kaže – tri? Pomirljivo je zakopčao tri dugmeta na svom sakou, iako obično zakopčava samo prvo. Onda se setio da su njegovi sledbenici progutali jedno slovo njegovog imena na važnom događaju. Umesto punog broja, ostalo je jedno manje. Nije mu dalo mira što je taj preostali broj bio, naravno, deljiv sa tri.

Video je da mu bežanje od trojke neće mnogo pomoći. Nikako ne može da zaustavi taj opasni trend. Istina, može da ga kontroliše, što i najverovatnije čini. Ali, ne u dovoljnoj meri u kojoj bi on želeo. Zasigurna trojka ga je vrebala u svim preostalim medijima. Sada ga je sačekala tamo gde je najtanji. On to zna. Mi to znamo. Svi to znaju.

Tamo isplivaju sve manipulacije, samo ako imamo dovoljno oštro oko da vidimo i dovoljno izoštren um da kritički razmišljamo ili da naprosto verujemo onima koji kritički promišljaju. Svako je verovao u nekog i postavio ga da bude deo trojke. Pogledajte ko su ti ljudi. Ugledni profesori. Ugledni stručnjaci. Ugledni ljudi. Oni ne glume. Oni su tu iz ona tri ključna razloga. Reprezenti krhotina obrazovanja i kulture koje su nam ostale. Zato tri boli, žulja, grebe i bode. Zato je trojka opasnost protiv koje se ne biraju sredstva. Zvučni top, dronovi, sajber napadi i palice. Tolika artiljerija zbog jednog prirodnog broja. Smešno.

Neko će reći da preterujem. Neka kaže. Ja sam kolumnista, ne predsednica države, pa mogu da kažem šta mislim, makar me sutra zvali paranoičnom, histeričnom ili u najboljem slučaju „previše angažovanom“ – kao da je angažovanost danas uvreda, a ne jedina stvar koja nam je ostala.

Na kraju je sazvao je sastanak. Bilo ih je previše, kao i uvek kad neko hoće da razvodni diskusiju. „Dva rešenja“, rekao je glasno, kao da će brojem promeniti sudbinu. Sekretarica je ušla sa papirima. Tri predloga za saopštenje, gazda. Nije odgovorio. Uveče izveštaj. Tri talasa dezinformacija, kažu ugledni stručnjaci. Ugledni. Ta reč mu ide na živce više nego sama trojka. Pitao je da li se zna izvor. Ima nekoliko, kaže savetnik. Koliko je nekoliko? Tri, gazda.

Te noći nije mogao da spava. Brojao je pukotine na plafonu, one iste koje je pre dve godine obećao da će sanirati.

Izbrojao je sedam. Sedam nije tri. Laknulo mu je, kao detetu. Onda je shvatio da sedam plus dve pukotine u uglu daje devet, a devet je, naravno, deljivo sa tri. Shvatio je, tu, u mraku, da nije brojao unapred, kao što ljudi broje sitnice oko sebe. On je brojao unazad, ka nečemu, iako nije znao ka čemu i to ga je uplašilo više od same trojke.

Nikad se nije plašio brojeva. Plašio se onoga što dolazi kad se broji unazad, jer unazad se broji samo kada se nešto sprema da se završi. On to zna, mi to znamo i na kraju krajeva, zna i sam broj tri, koji se, izgleda, ne pojavljuje slučajno baš pred kraj.

Tri.
Dva.
Jedan.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.