Sve prljavije metode u predizbornoj kampanji, nisu pošteđeni ni mediji: Slučaj kloniranja sajtova N1 i Vremena – Društvo

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) upozorila je da kloniranje profesionalnih i kritičkih medija predstavlja još jedan mehanizam političke kontrole informativnog prostora u predizbornom periodu kroz zbunjivanje publike, pokušaje urušavanja kredibiliteta redakcija i potiskivanje njihovog sadržaja u korist medija bliskih vlasti.

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm ističe za Danas da je „Vreme“ u vlasništvu novinara koji u njemu rade i da se redakcija bavi temama za koje smatra da su u javnom interesu. Zbog toga, ocenjuje, da je onaj ko stoji iza kloniranja njihovog sajta zapravo neko ko se protivi svemu za šta se redakcija zalaže.

“Vreme je poznat kao list koji se zalaže za građanska i ljudska prava, protiv nasilja smo, zalažemo se za ulazak u Evropsku uniju i još mnogo toga što krasi „Vreme“. Insistiramo na profesionalizmu, insistiramo na nezavisnosti, i da se misli svojom glavom. Redakcija je “Vreme“ je u vlasništvu novinara koji rade u njemu, ili novinara koji su nekad radili, pa njihovih potomaka. Mi kad pišemo ne mislimo šta misli vlast, šta misli opozicija, ili neki gazda, ili neka korporacija. Pišemo ono što smatramo da je u javnom interesu. Dakle, ko stoji iza ovoga što je podmetnuto, to takozvano lažno „Vreme“, pa sigurno neko ko je protiv svega za šta se mi zalažemo”, objašnjava Švarm.

Dodaje da će pokušati da otkriju ko stoji iza kloniranih sajtova i da će zaštiti njihov medij.

“Pokušaćemo da zaštitimo naš medij, naš brend, pokušaćemo da vidimo ko stoji iza ovoga. Ja samo pozivam čitaoce da provere šta je pravo „Vreme“, šta nije pravo „Vreme“, jer ovo lažno „Vreme“, da nisu nas baš potpuno kopirali, ali onaj ko je neupućen, lako može poverovati da je reč o „Vremenu“, kaže Švarm.

Kao i nedeljnik “Vreme” i redakcija N1 saopštila je da je identifikovala dva portala koji mogu da dovedu u zabludu građane da se radi o njihovom sajtu. Kako su naveli u saopštenju, razlike između njihovog i kloniranog sajta je u URL adresi.

Izvršna urednica portala N1 Jelena Petrović za Danas ocenjuje da je ova situacija posebno simptomatična imajući u vidu predstojeće izbore i činjenicu da su upravo dva nezavisna medija postala meta kloniranja svojih sajtova.

“Situacija je vrlo simptomatična. Negde pred izbore, dva nezavisna medija dobiju svoje klon stranice. Koliko sam videla, naša stranica je bukvalno identična prekopirana, što kao najbezazleniju opciju može da proizvede to da neko pomeša naš sadržaj sa tim sadržajem. Ali tu postoje i mnoge druge opasnosti: da u nekom trenutku ta stranica, koja je identična našoj, krene da objavljuje neki sadržaj koji se ne emituje na našem sajtu. Mislim, „samo“ kopiraju sadržaj, ali postavlja se pitanje: u kom trenutku oni mogu da plasiraju nešto što niti je stav N1, da izmene pod istim naslovom sadržaj u tekstu, što zaista može da napravi veliku štetu po ugled naše medijske kuće”, objašnjava Petrović.

Kada je reč o tome ko stoji iza kloniranih sajtova, Petrović kaže da i dalje ne znaju, ali da su pokušali da dođu to tog saznanja na osnovu domena.

“Nemam indicije ko je iza toga. Pokušala sam da saznam na osnovu domena, jer se radi o jednoj firmi koja prodaje svoj domen i gde ljudi mogu, uz određenu naknadu, da naprave nešto tako. Nisam uspela da stupim u kontakt sa tom firmom, Hostinger se zove, s obzirom na to da na njihovim zvaničnim sajtovima postoje mejlovi sa kojih se vraćaju mejlovi, odnosno dobijete poruku da mejl nije isporučen zato što ne postoji domen”, ističe Petrović.

Dodaje da je poslala mejlove na više adresa povezanih sa tim domenom, međutim svi mejlovi su joj vraćeni.

“Poslala sam mejlove na jedno sedam, osam adresa povezanih sa tim domenom i nisam dobila odgovor, odnosno svi mejlovi su mi se vraćali. Jedino što sam uspela da uradim jeste da pronađem glavni domen i registrara koji njima prodaje prostor, pa sam im pisala. Oni zahtevaju od mene neku silnu proceduru, traže da im dostavim neke razne podatke, i onda s obzirom da ispada da oni ne veruju meni da je N1 taj originalan medij, pa ćemo mi njima to negde dostaviti, sve to što traže. A dobili smo mejl sinoć od njih, tako da ćemo u toku dana da se time pozabavimo”, kaže Petrović.

Ona još dodaje da kada su pravni koraci u pitanju, N1 je već podneo dve krivične prijave.

“Već smo podneli krivične prijave, i to dve krivične prijave: jednu za sajt cmsasset.com, a drugu za još jedan sajt koji se u međuvremenu pojavio, a koji zapravo ne uzima naš sadržaj, i ovde nisu više u pitanju autorska prava, nego je iskoristio našu URL adresu, gotovo identičnu. Tako da smo danas podneli krivičnu prijavu i za taj drugi sajt. Interesantno je da su oba na domenu koji vodi ista ta firma. Mi smo prijavili to i nekim drugim institucijama, odnosno organizacijama koje se bave tim stvarima i čekamo odgovore. To je ono što smo mogli da uradimo”, zaključuje Petrović.

Početkom 2021. godine pojavio se lažni portal koji je napravio identičnu kopiju originalnog niškog sajta “Južne vesti”. Na naslovnoj strani lažnog sajta danima su se pojavljivale dezinformacije i negativni tekstovi usmereni protiv Gordane Bjeletić, tadašnje glavne i odgovorne urednice originalnih Južnih vesti. Redakcija Južnih vesti podnela je dve krivične prijave zbog lažnog portala. Slučaj je delimično dobio sudski epilog kada je Privredni sud u Beogradu usvojio privremenu meru zbog povrede žiga, nakon čega je sporni sajt trajno ugašen. Time je onemogućeno dalje širenje dezinformacija i objavljivanje sadržaja usmerenog protiv redakcije. Ipak, krivične prijave koje su podnete Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal nisu dobile epilog. Identitet osoba koje su stajale iza lažnog sajta ostao je nepoznat, budući da su se skrivale iza mreže firmi i povezanih lica, zbog čega su postupci vođeni protiv NN počinilaca.

Marko Nedeljković, profesor novinarstva na Fakultetu političkih nauka za Danas ocenjuje da sličnost domena sa originalnim sajtovima ukazuje na nameru da se publika dovede u zabludu, a upozorava da bi objavljivanje sadržaja suprotnih uređivačkoj politici N1 i Vremena moglo dodatno da produbi problem zbog niskog nivoa medijske pismenosti u Srbiji.

“Ne verujem da bi samo na osnovu kopiranja sadržaja poput agregatora vesti negativni efekti mogli da budu ozbiljniji, ali ako bi se osim toga objavljivali sadržaji koji su u suprotnosti sa uređivačkom politikom N1 ili Vremena, a nalaze se istovremeno na veoma sličnim domenima, posledice bi bile znatno ozbiljnije jer u državi u kojoj je medijska pismenost na tako niskom nivou, kao što je u Srbiji, deo publike definitivno bi bio u zabludi. Kada se sve ovo dogodi pred same izbore, logično je pretpostaviti da je krajnji cilj politički uticaj, tačnije manipulacija, a to ceo ovaj slučaj čini još problematičnijim”, objašnjava Nedeljković.

On smatra da bi promovisanje i sponzorisanje sadržaja sa ovih sajtova na društvenim mrežama tokom izborne kampanje predstavljalo pokušaj političke manipulacije usmeren na neopredeljene birače.

“Ako se u jeku izborne kampanje uoči plasiranje sadržaja sa ovih sajtova na društvene mreže i sponzorisanje istih, onda nema nikakve dileme da je u pitanju politička manipulacija koja ima za cilj da utiče na jedan deo birača koji su trenutno neopredeljeni. Ipak, imajući u vidu sve ono što se godinama dešava u medijima i intenciju da se ostvari što veća kontrola na različite načine, ovo vidim prvenstveno kao jedan potez koji bi trebalo više da ugrozi kredibilitet i poverenje u N1 i Vreme jer je politika prema medijima takva da se utiče na sve što je moguće i svim raspoloživim sredstvima”, zaključuje Nedejković.