“Na Ministarstvu spoljnih poslova je najveća odgovornost”: Šta se dešava sa prijavama za glasanje u inostranstvu? – Izbori26

Dok se rok za prijavu približava, velik broj birača širom dijaspore susreo se sa brojnim nejasnoćama i ćutanjem nadležnih organa. Uprkos primetno većem interesovanju građana da iskoriste svoje biračko pravo van granica zemlje, spora i netransparentna administracija diplomatsko-konzularnih predstavništava preti da mnoge od njih ostavi bez potvrde o upisu u birački spisak, ali i bez ključnih informacija o tome gde i kako mogu glasati.

Dok formalni odgovor resornog ministarstva ukazuju na preopterećenost i nedostatak kapaciteta, predstavnici stručne javnosti i upozoravaju da je reč o direktnom ugrožavanju ustavom zagarantovanog prava glasa.

Izostanak blagovremenih odgovora i jasnih smernica otvara pitanje institucionalne odgovornosti i spornih izbornih uslova, o kojima javnost u Srbiji sluša već nekoliko izbornih ciklusa unazad.

Ministarstvo spoljnih poslova do trenutkaa objavljivanja ovog teksta nije odgovorilo na pitanja naše redakcije koja se tiču problema sa kojima se susreću birači u dijaspori.

Danijela Nestorović, kao bivša članica Radne grupe za unapređenje izbornog procesa, tvrdi da su izborni uslovi katastrofalni.

Prema njenim rečima, sada građani koji žele da glasaju u inostranstvu prijavljuju da su poslali zahteve, a danima ne dobijaju odgovor ni da li su primljeni, podsećajući da rok za prijavu ističe 3. oktobra.

“Ćutanje državnih organa u takvoj situaciji direktno ugrožava njihovo biračko pravo”, poručuje.

Nestorović objašnjava da se zahtev podnosi ambasadi ili konzulatu, koji ga prosleđuje nadležnoj opštinskoj ili gradskoj upravi u Srbiji. Ta uprava, kako dodaje, odlučuje o upisu za glasanje u inostranstvu.

Ona ističe da Ministarstvo spoljnih poslova mora odmah da proveri gde su prijavljeni zahtevi zastali i da svakom građaninu saopšti da li je njegov zahtev primljen i prosleđen, kao i da nadležna uprava mora da ga obavesti o donetoj odluci.

“Pozivam građane koji ne dobijaju odgovor da sačuvaju zahtev i dokaz o slanju, da pisanim putem traže potvrdu prijema od ambasade ili konzulata i informaciju o odluci od nadležne uprave prema svom prebivalištu u Srbiji. Na negativno rešenje uprave mogu da izjave žalbu Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave u roku od 24 časa od prijema rešenja. Nijedan građanin ne sme da ostane bez glasa zato što ne može da sazna šta je država uradila sa njegovim zahtevom”, zaključuje Nestorović.

Pravnica i članica Republičke izborne komisije (RIK) Sofija Mandić objašnjava da se građani za glasanje u inostranstvu prijavljuju ambasadama i konzulatima, te na osnovu broja prijava, Ministarstvo spoljnih poslova predlaže, a RIK određuje biračka mesta u inostranstvu.

Ona kaže da birači od samog početka prijavljuju brojne probleme u procesu prijave za glasanje u inostranstvu, pre svega kašnjenje ambasada i konzulata sa obaveštavanjem o postupku prijave, kao i nepotvrđivanje prijema zahteva. Ocenjuje da je i sam formular za prijavu takođe u jednom delu zbunjujući, naročito kada je reč o tome gde birač želi da glasa, imajući u vidu da nema ponuđenih mogućih lokacija.

“RIK je na inicijativu dela članova nedavno formirao Radnu grupu za glasanje u inostranstvu, gde su izneti svi ovi problemi. Ministarstvo spoljnih poslova za sada tvrdi da nema dovoljno kapaciteta da pravovremeno obradi sve zahteve, a uopšteno nam je rečeno da su oni šalter koji je trenutno preopterećen zahtevima u okviru postupka koji smatraju strogo administrativnim, pre nego suštinski važnim za ostvarivanje ustavnih prava građana”, kaže naša sagovornica.

U ovoj fazi, kako dodaje, birači u inostranstvu nemaju naročito efikasan mehanizam zaštite, sem insistiranja RIK-a da se svi zahtevi obrade pre nego što se donese predlog za određivanje biračkih mesta.

“Trenutno Radna grupa radi na tome, jer je zbog toga i osnovana, kako bi svi organi uključeni u sprovođenje izbora u inostranstvu učinili sve da pomognu svojim građanima da ostvare biračko pravo”, zaključuje Mandić.

Pavle Dimitrijević iz organizacije CRTA, takođe podseća da rok za prijavu za glasanje u inostranstvu ističe 3. oktobra u ponoć po našem vremenu, i zahtevi koji pristignu posle toga neće biti obrađeni.

Zbog toga, kako ističe, važno je da svi birači koji imaju pravo glasa, a biće u inostranstvu na izborni dan, prijave što pre ambasadama, odnosno diplomatsko-konzularnim predstavništvima, i da tu proceduru prijave pokrenu što pre.

“Ukoliko se neko prijavio da glasa u gradu u kom se ne otvori biračko mesto, na primer u Lincu, biće preusmeren na glasanje u najbliže mesto gde postoji biračko mesto, poput Beča. Ukoliko se biračko mesto uopšte ne otvori u određenoj zemlji, građani koji su se prijavili imaće pravo da glasaju po mestu prebivališta u Srbiji”, objašnjava Dimitrijević

Dimitrijević ocenjuje da postoji značajno interesovanje naših ljudi u inostranstvu koji su počeli da se prijavljuju diplomatsko-konzularnim predstavništvima, ali da određen broj njih prijavljuje da su naši konzulati spori u procesuiranju zahteva.

“Ljudi se žale da sporo dobijaju potvrdu da su upisani i da će glasati u inostranstvu, da čekaju po više dana ili moraju da mole za odgovor. Zbog eventualne sporosti administracije, važno je pokrenuti proces prijave što pre”, ističe Dimitrijević.

On napominje da ćemo pregled cele situacije imati tek kada Ministarstvo spoljnih poslova uputi Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) predlog za određivanje biračkih mesta u inostranstvu. Prema njegovim rečima, taj predlog će verovatno stići 4. oktobra, budući da RIK ima obavezu da do 5. oktobra formalno proglasi predložena biračka mesta.

U ranijim izbornim ciklusima, kako podseća, takođe je bilo organizovanja različitih grupa naših građana iz dijaspore kako bi blagovremeno dobili informacije o proceduri glasanja, međutim, prema rečima našeg sagovornika, utisak je da su ljudi sada informisaniji i da su u velikom broju poslušali savet da se što pre prijave.

“Na Ministarstvu spoljnih poslova je najveća odgovornost da izađe u susret građanima i da u svim mestima gde se ispuni formalni uslov od najmanje 100 birača zaista i otvori biračka mesta. U izuzetnim slučajevima, Ministarstvo može dati preporuku za otvaranje biračkih mesta i za manje od 100 birača. Šta će Ministarstvo učiniti, videćemo u narednim danima”, zaključuje.