Ovo je najbolje voće za snižavanje krvnog pritiska, poručuju nutricionisti – Život

Prema njenim rečima, voće predstavlja idealnu, praktičnu i prirodnu užinu; sadrži malo natrijuma, a bogato je vitaminima, mineralima, vlaknima i antioksidansima, te zadovoljava želju za slatkim bez dodavanja šećera, prenosi Index.hr.

Iako je svako celo voće dobro za srce, dr Rajt ističe da je voće bogato kalijumom posebno korisno za regulisanje krvnog pritiska. „Kalijum je jedan od ključnih minerala u voću kada je reč o zdravlju srca”, objašnjava ona. „On pomaže u neutralisanju dejstva natrijuma tako što podstiče bubrege da izbace višak soli i opušta krvne sudove. Oba mehanizma doprinose održavanju zdravog nivoa krvnog pritiska.”

Džulija Zumpano, nutricionista sa Klivlendske klinike (Cleveland Clinic), dodaje da kod konzumiranja voća uglavnom nema potrebe za preteranom brigom o veličini porcija. Ipak, ona napominje da bi osobe sa prekomernom težinom, kao i one koje imaju predijabetes ili dijabetes, trebalo da budu opreznije.

„Voće sadrži prirodne šećere – neke vrste više, druge manje. Ako se jede samostalno ili u velikim količinama, može dovesti do naglog skoka nivoa šećera u krvi”, kaže Zumpano. Da bi se to izbeglo, preporučuje se konzumiranje celog voća umesto sokova, izbegavanje konzervisanog ili dodatno zaslađenog voća, kao i pridržavanje manjih porcija, veličine oko pola šolje.

Zašto su banane najbolji izbor?

Četiri nutricioniste se slažu da su banane najbolje voće za regulisanje krvnog pritiska. Razlog je jednostavan: sadrže ključne hranljive materije za zdravlje srca, od kojih je najvažniji kalijum. Većina ljudi ne unosi dovoljno kalijuma, a jedna banana srednje veličine sadrži 422 miligrama. Povećanje unosa kalijuma konzumiranjem banana moglo bi da snizi krvni pritisak za oko mesec dana.

„Banane pomažu u regulisanju krvnog pritiska jer sadrže znatnu količinu kalijuma. Kao deo zdrave ishrane, kalijum se povezuje sa nižim krvnim pritiskom, tako da bi povećanje konzumacije banana na kraći rok moglo blago da snizi krvni pritisak“, kaže dr Elizabet Klingbeil, docentkinja na Univerzitetu Teksas u Ostinu. Dugoročnim uključivanjem banana u ishranu, krvni pritisak se može dodatno sniziti i održavati na zdravom nivou.

Džulija Zumpano objašnjava dodatne mehanizme. „Banane mogu pomoći u opuštanju krvnih sudova jer kalijum i magnezijum smanjuju napetost u njihovim zidovima“, napominje ona. „Prošireni krvni sudovi omogućavaju slobodniji protok krvi, što smanjuje opterećenje kardiovaskularnog sistema.“ Ona dodaje da antioksidansi u bananama, poput katehina, takođe podstiču širenje krvnih sudova, smanjuju upale i sprečavaju oštećenje arterija i nakupljanje plaka.

Iako možda ne deluju naročito sočno, banane se sastoje od 70 do 80 procenata vode i doprinose hidrataciji. „Kalijum je neophodan elektrolit koji pomaže u regulisanju ravnoteže tečnosti i podržava pravilan rad mišića, uključujući i srčani mišić“, ističe dr Rajt. Nutricionistkinja Džoana Kac dodaje da i vlakna u bananama igraju važnu ulogu. „Ako slane grickalice, slatkiše ili rafinisane ugljene hidrate zamenite voćem poput banana, možete poboljšati ukupan kvalitet svoje ishrane. Na krvni pritisak utiče celokupan način ishrane, a ne samo jedna namirnica“, kaže Kac.

Ipak, Zumpano napominje da osobe sa određenim zdravstvenim stanjima, poput otkazivanja ili oboljenja bubrega, moraju da ograniče unos kalijuma. U takvim slučajevima neophodno je konsultovati lekara ili nutricionistu.

Preporučeni dnevni unos

„Ne postoji posebna preporuka o količini banana koju treba konzumirati radi regulisanja krvnog pritiska, ali uključivanje jedne banane srednje veličine u svakodnevnu ishranu može biti korisno”, kaže Klingbajl.

Zumpano daje sličan savet, ističući da je ključ u uravnoteženoj ishrani. „Jedna banana dnevno je sasvim dovoljna, uz druge izvore kalijuma kao što su lubenica, cvekla, brokoli, pomorandže, avokado, krompir, lisnato povrće i pasulj”, savetuje ona.

Kako uključiti banane u ishranu?

Banane su slatke i zasitne, pa su odlične i bez ikakvih dodataka, ali nutricionisti nude i nekoliko jednostavnih ideja. Za doručak, Klingbajl preporučuje dodavanje banane u ovsene pahuljice, čime se unose i vlakna iz ovsa, što je takođe blagotvorno za zdravlje srca.

Džulija Zumpano voli da izmiksa i zamrzne banane kako bi dobila zdravu alternativu sladoledu. „To je sjajan način da zadovoljite želju za nečim hladnim i slatkim bez dodatog šećera. Možete dodati i seckane orašaste plodove ili malo crne čokolade”, napominje ona. Džoana Kac predlaže kombinaciju sa grčkim jogurtom i listićima badema, jer je takav obrok uravnoteženiji i zasitniji od same banane.

I drugo voće je korisno

Banane nisu jedino korisno voće; nutricionisti ističu da je raznolikost u ishrani ključna. Dr Klingbajl navodi još nekoliko vrsta voća koje su korisne. Ona napominje da bobičasto voće sadrži antocijane i polifenole – koji mogu poboljšati funkciju krvnih sudova i smanjiti oksidativni stres – a takođe je bogato vlaknima.

Kivi opisuje kao izvor hranljivih materija koji se često zanemaruje, budući da obiluje vitaminom C, kalijumom i antioksidansima. Citrusno voće, poput pomorandži, takođe je dobar izbor. „Pomorandže obezbeđuju kalijum i vitamin C, koji pomažu u održavanju pravilne funkcije krvnih sudova. One osvežavaju i lako se uključuju u obroke”, zaključuje Klingbajl.