„Lakši je razvod braka nego isključenje sa toplane“: Sve veće cene grejanja podstiču Beograđane da traže alternativu – Ekonomija

Cena grejanja u Beogradu nije rasla od 2015. do početka 2023. godine, ali, kako ukazuju sagovornici Danasa, nije se ni spuštala, na šta su građani imali pravo, s obzirom na to da je cena gasa na berzi tada bila izuzetno niska, naročito pre 2020. godine.

Prvo povećanje dogodilo se u februaru 2023. godine, kada je grejanje poskupelo za pet odsto i sa tadašnjih 119 poraslo na 125 dinara po kvadratnom metru sa PDV-om mesečno.

Te godine usledilo je još jedno povećanje cene, u septembru, od šest odsto, odnosno na 132 dinara po kvadratnom metru.

Cena grejanja zatim je porasla i u oktobru 2024. godine za 8,92 odsto, na 144 dinara po kvadratnom metru, pa u oktobru 2025. godine za još oko devet odsto, na 153 dinara po kvadratnom metru.

Nedavno je predloženo da cena grejanja poraste i 1. oktobra 2026. godine za 9,44 odsto, odnosno na 168 dinara po kvadratnom metru.

Ova nagla povećanja nesumnjivo su usledila nakon energetske krize 2022. godine, koja je podigla cenu prirodnog gasa na svetskim i evropskim berzama, a njegova cena i sada raste zbog tenzija na Bliskom istoku.

Prema proračunu Danasa, rast cene grejanja u Beogradu od početka 2023. godine, zaključno sa povećanjem koje će uslediti 1. oktobra, biće oko 40 odsto samo za potrošnju po zagrevanoj površini.

Međutim, pored poskupljenja dela cene po zagrevanoj površini, Beogradske elektrane od prošle zime primenjuju obračun prema potrošnji i za stanove bez sopstvenih merača (stare zgrade).

U tom slučaju meri se ukupna potrošnja toplotne energije na nivou zgrade, a zatim se raspodeljuje na stanove srazmerno njihovoj zagrevanoj površini. Račun se pritom sastoji od fiksnog dela, koji se obračunava tokom cele godine, i varijabilnog dela, koji zavisi od količine isporučene toplotne energije.

Još krajem prošle zime, pojedini potrošači u Beogradu žalili su se našem portalu da im je cena grejanja na računu za Infostan uvećana, da bi se ispostavilo da je razlog upravo novi obračun po potrošnji.

Zbog sve češćeg rasta cena grejanja, ali i novog obračuna po potrošnji, od kojeg građani strahuju da će njihove račune učiniti još višim, sve više Beograđana razmišlja o isključenju iz sistema daljinskog grejanja.

Kako se isključiti iz sistema daljinskog grejanja?

Kako kaže predsednik Udruženja za zaštitu prava potrošača „Prosperitet“ Radomir Ćirilović, građanima u Srbiji je, kada je reč o daljinskom grejanju, često teže da se isključe sa sistema nego da se razvedu.

„U poređenju sa razvodom braka, pre ćete se razvesti sa suprugom ili supružnikom nego sa toplanom u Srbiji“, navodi Ćirilović za Danas.

Problem je, kako objašnjava, u tome što pitanje isključenja sa sistema daljinskog grejanja nije jasno regulisano ni Zakonom o energetici, niti su jedinstvena pravila definisana na nivou države.

Daljinsko grejanje je, dodaje, u nadležnosti lokalnih samouprava, koje svojim odlukama uređuju odnose u vezi sa isporukom toplotne energije, na osnovu Zakona o komunalnim delatnostima.

On ističe da udruženje „Prosperitet“ već 20 godina ukazuje na potrebu da se ovo pitanje reši na državnom nivou, odnosno da resorno ministarstvo donese podzakonski akt kojim bi se jasno uredili uslovi za isključenje potrošača sa sistema daljinskog grejanja.

„Ne znam zašto se to izbegava, očigledno nije u interesu toplana, a toplane su monopolističke firme, kao javna komunalna preduzeća“, kaže on.

Zbog toga se, prema njegovim rečima, uslovi za isključenje razlikuju od mesta do mesta, pa ne postoji jedinstven kriterijum koji bi propisivao na koji način potrošač može da napusti sistem daljinskog grejanja ukoliko nije zadovoljan uslugom ili želi da pređe na drugi vid grejanja.

Čak i kada potrošač ispuni sve uslove za isključenje, to, kako navodi, ne znači da će prestati da dobija račune. Toplane u pojedinim gradovima i dalje naplaćuju fiksni deo troška, bez obzira na to što potrošač više ne koristi njihovu uslugu.

Visina tog iznosa razlikuje se od lokalne samouprave do lokalne samouprave – negde iznosi oko 30 odsto ranije cene, negde 40 odsto, a prema Ćirilovićevim rečima, u pojedinim slučajevima i više od 50 odsto.

„Plaćate ipak neki fiksni iznos, ali sa nebuloznim obrazloženjem – jer vas greje susedni stan“, ističe naš sagovornik. Kao još jedan od razloga za takvu praksu navodi se, dodaje, i očuvanje projektovanog odnosa potrebne količine energije koja treba da uđe u podstanicu.

Zbog toga se potrošačima, ukazuje Ćirilović, najpre, postavljaju tehnički uslovi koje moraju da ispune kako bi se isključili.

Ćirilović objašnjava da je isključenje jednostavnije kada postoji horizontalna instalacija i kada za to postoje tehnički uslovi. Tada je moguće preseći cevi i fizički odvojiti stan od sistema. Međutim, ukoliko kroz stan prolaze vertikale, njih, kako navodi, nije moguće preseći, osim u slučajevima kada se nalaze van stambenog prostora.

Pored toga, dodaje, potrošač je u obavezi i da pribavi saglasnost drugih stanara, što dodatno otežava ceo postupak.

„A kada sve to uspete da obezbedite, plaćaćete fiksni trošak u procentu koji je odredila lokalna samouprava“, kaže Ćirilović.

Zbog svega toga, dodaje, trošak potpunog isključenja nije mali, pa građanin koji odluči da pređe na drugi vid grejanja, osim troškova samog isključenja, može nastaviti da plaća i deo računa za daljinsko grejanje.

Na sajtu Beogradskih elektrana postoji zahtev za isključenje, kao i cenovnik isključenja i ponovnog priključenja.

Kada je reč o rastu cena gasa, Ćirilović ukazuje na to da Beogradske elektrane nastavljaju taj trend, a da nisu snižavale cenu grejanja kada je cena gasa padala, naročito u periodu pre 2020. godine.

I predsednik udruženja „Zaštita potrošača“ Nenad Bumbić tvrdi da je procedura za isključenje sa sistema daljinskog grejanja u Beogradu veoma komplikovana, zbog čega je građanima teško da se odluče na taj korak.

„To kod nas praktično ispadne nemoguća misija. Procedura je zakomplikovana, između ostalog, potrebna je saglasnost svih komšija, a postoje i tehnički uslovi koje je potrebno ispuniti. Zbog toga isključenje sa sistema daljinskog grejanja nije lako“, kaže Bumbić za Danas.

On navodi da je više građana dolazilo u njihovo udruženje sa namerom da se isključi sa sistema daljinskog grejanja, kao i da poznaje pojedince koji su u tome uspeli, ali da treba biti uporan i strpljiv.

Kao primer navodi slučaj žene koja je živela u stanu od oko 60 kvadratnih metara. Nakon smrti supruga ostala je sa penzijom od oko 50.000 dinara, pa su joj Beogradske elektrane odobrile isključenje sa sistema daljinskog grejanja zbog loše finansijske situacije.

Kada je reč o povećanju cene daljinskog grejanja u Beogradu, Bumbić kao problem ističe to što su cene uglavnom rasle, dok, kako navodi, nije bilo odgovarajućih smanjenja u periodima kada je cena gasa na svetskom tržištu padala.

Prema njegovim rečima, Beogradske elektrane su u periodu pre 2020. godine, kada je gas pojeftinio, trebalo da smanje cenu grejanja, ali to nisu učinile.

Bumbić kao primer navodi da su jedne godine Beogradske elektrane ostvarile profit od oko osam milijardi dinara, što je, kako smatra, bio najbolji pokazatelj koliko je grejanje bilo preskupo.

On poredi situaciju u Beogradu sa Novim Sadom, navodeći da su novosadske toplane u tom periodu četiri puta smanjivale cenu grejanja.

Kao još jedan primer navodi 2022. godinu, kada je zbog toplog vremena početak grejne sezone bio odložen. Prema njegovim rečima, ni tada potrošačima nije smanjena cena.

„Ne govorimo o tome da nisu trebali ni da naplate, već da nisu spustili cenu“, kaže Bumbić.

Zbog toga smatra da bi uprava Beogradskih elektrana, prilikom novih povećanja cena grejanja, trebalo uzeti u obzir i periode kada, kako navodi, cene nisu smanjivane onda kada su za to postojali uslovi.

Kako izgleda grejanje po potrošnji?

Podsetimo, u maju prošle godine Javno-komunalno preduzeće „Beogradske elektrane“ najavilo je promenu načina obračuna, pa je dotadašnji „obračun po kvadratu“ zamenjen „obračunom po potrošnji“.

„Daljinsko grejanje potrošači će od 1. maja u Beogradu plaćati po potrošnji, a ne po zagrevanoj površini, odnosno paušalno“, glasilo je saopštenje „Beogradskih elektrana“ iz maja prošle godine.

Kako su objasnili, ovakav način obračuna odnosi se isključivo na objekte u kojima nije ugrađena oprema za registrovanje potrošnje svakog stana pojedinačno.

U tim slučajevima, obračun se vrši tako što se ukupna potrošnja toplotne energije očitana na podstanici jedne zgrade raspodeljuje na stanove u toj zgradi srazmerno njihovoj kvadraturi.

Drugim rečima, i dalje se u velikoj meri obračun oslanja na kvadraturu, jer stvarnu potrošnju po stanu nije moguće precizno izmeriti bez dodatne opreme.

Šta se promenilo na računu? U novom sistemu obračuna grejanja građanima se umesto jedinstvene naplate po kvadraturi uvode dve stavke na računu – „instalisana snaga“, koja se plaća tokom cele godine i zavisi od veličine stana, i „utrošak energije“, koji zavisi od stvarno isporučene toplote zgradi i meri se preko kalorimetra u podstanici.

„Beogradske elektrane“ tada su podsetile i da obračun po potrošnji već postoji u novoizgrađenim objektima, odnosno onima izgrađenim nakon 2010. godine, koje imaju merne stanice.

Beogradske elektrane su zatim u julu ove godine obavestile da se, zaključno sa obračunom za maj, završava obračun isporučene toplotne energije prema utrošku.

U prevodu, ovaj utrošak se ne obračunava leti, već samo naknada za instalisanu snagu, dok će se sa početkom nove grejne sezone ponovo obračunavati i stvarno utrošena energija.