Gimnazija ispod šatre – Marko Vidojković

„Došao sam ovde iz više razloga. Pre svega, mislim da bi bilo zgodno gimnaziju premestiti pod šatru. Kako mi ide smanjivanje broja učenika i nastavnog kadra, uskoro će jedna šatra, nešto manja od ove, biti sasvim podesna da zameni onu nesrećnu matoru zgradu, što je stalno opsedaju te nekakvi učenici, te nekakvi nastavnici, te nekakvi roditelji.“

„Zbog čega baš šatra, a ne neki drugi objekat?“

„Šatra je veoma zgodna, jer možeš da je premeštaš. Jedno tromesečje ovamo, drugo onamo, pa je onda sklopimo za vreme raspusta ili iznajmimo ćacilendu, pa je potom postavimo na novu poziciju. Ukoliko vidim da se sprema nova pobuna, premestiću šatru preko noći, pomoći će mi lojalni učenici i nastavnici, zajedno sa mnom nas ima troje, možda čak i četiri.“

„Kad ste već ovde, da li ste možda primetili još nešto što bi koristilo daljem razvoju vaše gimnazije?“

„Ima puno divnih ljudi, koji bi mogli da mi budu novi učenici odnosno novi nastavnici, sasvim je svejedno. Kad malo bolje razmislim, iste osobe bi jedan dan mogle da budu učenici, a naredni dan nastavnici, pa se tako smenjuju i svima super, a posebno meni. Mir direktora je ključni uslov za uspešan rad jedne elitne gimnazije.“

„Hm, učenici i nastavnici koje ćete dovesti sa Informerovog veselja, umesto onih koje sada imate. Kako je to izvodljivo, direktore?“

„Sve je izvodljivo ako je izvodljivo, kaže fizika. Uz formulu da je i sve relativno ćete možda shvatiti kako je moguće da ova šatra zajedno sa ljudima u njoj bude adekvatna zamena za onu dotrajalu i zastarelu gimnaziju, koju su njeni sadašnji učenici i pobunjeno nastavno osoblje doveli na rđav glas. U koju ste srednjoškolsku ustanovu išli?“

„U Pravno-birotehničku.“

„Pa, vidi se. Pretpostavljam da je niste završili, čim toliko ne znate o srednjem obrazovanju?“

„Direktore, nije zadnjica Danasa tema već vi. Da li ste se ispod šatre malo odmorili, zaboravili na sve muke na koje su vas stavili?“

„Nije loše, priznajem. Bolje je nego što sam očekivao, a svakako lepše od nevaspitanih učenika koji mi neprekidno okreću leđa. Ovde mi niko ne okreće leđa, svi su dobro raspoloženi, sačekaću da me lepa muzika i divna atmosfera ponesu, pa ću i ovde da kleknem. Sigurno će imati više efekta nego kad sam to radio u drugim prilikama.“

„Šta ćete da radite ukoliko vam plan sa šatrom ne uspe i budete primorani da rad nastavite u dosadašnjoj školskoj zgradi?“

„Onda ću samo novo osoblje odavde da odvedem u gimnaziju. Ne insistiram na šatri, svestan sam da svet možda nije spreman na sve moje genijalne ideje, ali je ministarstvo, siguran sam, spremno da me podrži do kraja.“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.