“Ko će to da plati”: Zašto nadležni nisu videli problem u najavi na gradilištu u naselju Veljko Vlahović, gde se urušio potporni zid? – Društvo

Iako su građani i opozicione stranke predhodnih meseci ukazivale na ovaj problem, kada je zbog kopanja na gradilištu počeo da puca asfalt, i čak blokirali ulicu u znak protesta da nadležni odreaguju, to se ipak nije desilo. Tek nakon incidenta, u kome srećom nije bilo povređenih, Više javno tužilaštvo danas je saopštilo da pokreće istragu, a u ovaj slučaj uključeno je i Drugo osnovno javno tužilaštvo.

Zbog ovog slučaja direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović zatražio je momentalnu ostavku beogradske sekretarke za inspekciju, ističući da je urušavanja dela gradilišta u naselju Veljko Vlahović „poslednji alarm“ da se hitno promeni način rada Sekretarijata za inspekciju grada Beograda.

„Pored hitnog zbrinjavanja ugroženih stanara, neophodna je i momentalna ostavka gradske sekretarke za inspekciju Sonje Božović. Beograd ne sme da bude talac nesavesnih investitora i saučesničke gradske uprave“, rekao je Jovanović.

Stefan Simić, predsednik beogradskog odbora Pokreta slobodnih građana kaže za Danas da je VJT trebalo da reaguje još ranije kad su upozoravali na problem.

“Bio sam ovde u naselju 15. jula i tada sam podneo i prijavu Sekretarijatu za inspekcijski nadzor, nakon čega su me iz Sekretarijata zvali da mi kažu da je sanacija uređena, da je ulica sređena, jer je počela bila da puca. Razgovarao sam tad sa stanarima, ulazio u njihove kuće i video gde su zidovi popucali. Međutim, svi su ostali nemi na takav jedan problem. Onda smo nakon toga, zajedno sa građanima blokirali Ulicu braće Jerković ne bi li neko obratio pažnju na ovo gradilište i niko nije reagovao. Svaki običan laik mogao je da vidi da će ovo u nekom trenutku da postane veliki problem i samo pukom srećom su izbegnute ljudske žrtve. Da je bilo kiše i zgrada pored bi verovatno potonula”, priča Simić, koji je i bio na terenu gde se zid urušio.

Ipak ne očekuje da će neko zbog ovoga biti sankcionisan.

“Lično ne očekujem, očekujem da će gradilište biti zatvoreno zato što se srušilo u nezgodnom trenutku, u sred izborne kampanje, a šta će dalje biti sa ovim gradilištem ne znam. Verujem da niko neće odgovarati zato što nam iskustvo govori da smo retko imali ljude koji odgovaraju za ovakav nemar i nesavestan rad. Od 7 sati jutros sam ovde i imamo priliku da vidimo na stotine kamiona koji dolaze da se nasipa ta rupa, kako se ne bi dalje klizanje terena širilo. Dakle, može da se radi kada je problem i kad treba. Tako je trebalo da rade kad smo prijavljivali problem. Svako je nešto u svom domenu ovde pogrešio i zatajio, ali neko će ovu štetu morati da snosi, a to bi sud najpre trebalo da utvrdi”, kaže Simić.

Na pitanja koje je redakcija Danas uputila Sekretarijatu za inspekciju grada Beograda šta su do sada preduzimali, s obzirom da im je ukazivano na nestabilnost tog terena i ko je odgovoran što je došlo do incidenta, iz Sekretarijata nisu odgovorili, ali su se oglasili saopštenjem u kome navode da su povodom urušavanja potpornog zida na gradilištu u Ulici vojvode Vlahovića kod okretnice autobuske linije 26, angažovali sve raspoložive kapacitete kako bi bile utvrđene sve činjenice i eventualni propusti.

Takođe su citirali i saopštenje Višeg javnog tužilaštva da je posebno odeljenje za suzbijanje korupcije tog tužilaštva formiralo predmet u vezi sa urušavanjem potpornog zida na pomenutom gradilištu i naložilo prikupljanje potrebnih obaveštenja radi rasvetljavanja ovog događaja i utvrđivanja da li je investitor poštovao sve propisane procedure.

Tužilaštvo je zatražilo pribavljanje celokupne dokumentacije koja se odnosi na inspekcijski nadzor i postupanje investitora, kao i dokumentacije na osnovu koje je započeta izgradnja, uključujući lokacijske uslove, projekat za građevinsku dozvolu, rešenje o izdavanju građevinske dozvole i prateću dokumentaciju. O ovom događaju, u okviru svoje nadležnosti, postupa i Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu.

Sekretarijat za inspekciju navodi da će im staviti na raspolaganju svu dokumentaciju.

“Nephodno je ispitati postupanje svih učesnika u izgradnji objekta, uključujući investitora, odgovornog izvođača radova, stručni nadzor i druga odgovorna lica. Sekretarijat za inspekciju, nadzor i komunikaciju Grada Beograda će nadležnim tužilaštvima i drugim državnim organima bez odlaganja staviti na raspolaganje svu traženu dokumentaciju iz svoje nadležnosti i pružiti punu podršku u utvrđivanju činjenica i odgovornosti”, poručuju iz ove gradske službe.

I Pokret Kreni-Promeni ukazuje da se mesecima unazad znalo za nestabilnost terena i da su nadležni ignorisali brojna upozorenja, prijave inspekciji i proteste i blokade za hitnom obustavom radova.

“Građevinska inspekcija je tada odbila da zatvori gradilište, pravdajući se time da investitor poseduje papire i da inspekcija ne utvrđuje uzroke pucanja ulice. Danas vidimo direktne posledice takve inertnosti i korupcije. Dozvole se dele bez ozbiljne tehničke pripreme, bez provere kako padinski teren reaguje na ovakve iskope i bez ikakvog obzira prema bezbednosti ljudi“, navode u pokretu Kreni-Promeni.

Iz voždovačkog Kreni-Promeni naglašavaju da je gradski urbanizam doveden do apsurda u kojem privatni profit ima prednost nad životima građana.

“Ljudi su prinuđeni da napuste svoje domove sa najosnovnijim stvarima u rukama jer niko iz Grada i Opštine nije želeo da reaguje na vreme i zaustavi radove. Ceo sistem je zakazao onog trenutka kada je interes investitora postao važniji od stabilnosti čitavog naselja“, upozoravaju iz ovog pokreta.

Nakon što je dežurni javni tužilac Drugog osnovnog javnog tužilaštva obavio uviđaj na licu mesta, iz Kreni-Promeni poručili su da slučaj mora dobiti pun sudski epilog.

„Zahtevamo hitno pokretanje krivičnog postupka protiv investitora i izvođača radova zbog izazivanja opšte opasnosti, ali i krivičnu odgovornost inspektora koji su mesecima ćutali dok je ulica pucala. Takođe, investitor mora odmah da obezbedi i plati smeštaj za sve evakuisane porodice. Puka je sreća što niko nije stradao, ali odgovorni moraju da snose posledice“, poručuju iz Kreni-Promeni i pozivaju građane Voždovca da ostanu ujedinjeni i solidarni i ne dozvole da se ovaj slučaj zataška pod izgovorom ‘sanacije rupe’.

“Bezbednost naših porodica i naših domova mora biti crvena linija preko koje niko ne sme da pređe”, poručili su.

Građevinski inženjer Danijel Dašić kaže da u ovom slučaju postoji više nivoa odgovornosti, ali smatra da će se do 26. septembra ona samo minimizirati.

“Prvi sloj odgovornosti se odnosi na pripremne radove, dakle ko je uopšte i na osnovu kakvih tehničkih podataka i geoloških ispitivanja doneo odluku da je bezbedno uraditi takvu vrstu potpornog zida. Treba videti te statičke proračune i ko je to potpisao. To je osoba koja snosi prvi nivo odgovornosti. Kada su građani počeli da prijavljuju da asfalt puca, imao oko godinu dana, to prelazi na domen odgovornosti izvođača radova i nadzornog organa, koji su to propustili. I naravno, tu je i gradska inspekcija, koja je na kraju krovna odgovornost za sve ovo što se desilo”, navodi Dašić.

On podseća na sličan slučaj koji se desio kada se prošle godine obrušio potporni zid kod Centra izvrsnosti u Kragujevcu.

“Potpuno isto, dakle teren za koji prema geološkim kartama je utvrđeno da nije stabilan, da ima podzemne vode, da je geološka struktura takva da jednostavno zahteva ili veoma ozbiljne pripremne radove ili izbegavanje građenja uopšte na tom delu, je odlučeno da se gradi maltene po sistemu “Ma uradićemo, pa ništa neće da se desi. Svi smo mi vernici idemo u crkvu zapalićemo sveću i neće ništa da pada”. To je otprilike ta logika”, nastavlja naš sagovornik.

Dašić ističe da problem ne rešava ono što se trenutno radi na gradilištu u Ulici Veljko Vlahović, nasipanjem zemlje.

“Oni nasipaju zemlju kako bi koliko-toliko stabilizovali tlo da bi napravili taj kontrateg koji će da spreči dalje klizanje, međutim to nije ni dovoljno ni adekvatno. Za to je rešenje, kao što je bilo i u Kragujevcu – da se ubace ogromne količine betona, koji će svojom konzistencijom i težinom da zaustavi dalje kretanje tla. Tek onda kad se zaustavi ide se u ozbiljan projekat sanacije i povratka na staro”, objašnjava ovaj građevinski stručnjak.

Prema njegovim rečima, sve to će baš dosta da košta, a ceo fokus javnosti i struke ovog trenutka treba da se usmeri prema onome ko će to da plati.

“Ako to treba da plati grad opet se radi onda o nekoj vrsti skrivenog finasiranja investirora, koji to ne zaslužuje ili možda zaslužuje nekim političkim angažovanjem, podrškom vladajućoj partiji i tako dalje. Ne možemo da očekujemo neka rešenja kad se čitav niz predhodnih izmena zakona odnosio samo na olakšavanje uslova za potencijalne investitore da bilo šta grade, nažalost i za izradu geoloških elaborata, broja i načina bušotina i slično. Jednostavno maksimalno se olakšalo zidanje novim investitorima, jer su zakonske odredbe drastično ublažene i otvorena je njihova mogućnost da ovakvi objekti ne budu više incident, nego možemo očekivati da budu pravilo. Koliko pratim, ima još dva, tri takva mesta u Beogradu koja prijavljuju da klizi teren i da će biti problema sa njima”, naglašava Dašić.

On ukazuje da ne bi smelo sada da se ova tema tek tako pusti da prođe, jer će nam doći sindrom postrušenja u Savamali.

“Toliko se naviknemo na te stvari da ćemo reći “gle evo još jedan zid je pao, dobro”. Imamo situaciju i onog obrušavanja na gradilištu na Vračaru, gde je pola kuće palo još pre tri, četiri godine, ali još nije sanirano. Tako da takvih stvari ima previše da bi se talje tolerisalo”, dodaje on.

Prema njegovim rečima, teško da će se do 26. septembra nešto rešiti i neko sankcionisati u slučaju urušavanja potpornog zida u Ulici Veljko Vlahović.

“Mislim da će se ceo slučaj do tad minimizirati pod idejom “eto srušilo se ne zbog nas, nego da bi ga neko koristio u kampanji”. Posle 26. septembra očekujem. I ja bih na tom potpornom zidu, kad se zavši, napravio jedan lep mural na kome bi pisalo “Kad se Mađarska u Srbiju vrati”, to je jedna dobra poruka. Jer, vidimo da sve ono što se trenutno dešava u Mađarskoj je nešto što je stvarno neophodno i Srbiji. Sve te istrage sumnjivih ugovora, provere, detaljno istraživanje koruptivnih radnji i svih tih bitnih veza, koje donose nekom novce u džep, nekom donose i probleme sa rušenjem objekata, pretnje po život i bezbednost. Nadam se da ćemo od sledeće godine imati mogućnost da sve te slučajeve tih biznismena, koji se ne razumeju mnogo u gradnju više se razumeju u ugradnju, moći da dovedemo na jedno mesto u neku sigurnu zgradu koja ima puno betona i rešetke na zidovima”, zaključuje Dašić.