Šta nemački mediji pišu o mogućnosti uključivanja Zapadnog Balkana u Šengen – Svet

Proširenje šengenskog prostora na Zapadni Balkan u interesu je Evropske unije, piše u gostujućem komentaru za list Noje cirher cajtung (NZZ), Kristof Bender, zamenik predsednika nezavisnog istraživačkog centra Evropska inicijativa za stabilnost (ESI).

„Evropska unija trebalo bi da državama Zapadnog Balkana ponudi plan za pristupanje šengenskom prostoru, evropskom prostoru slobodnog kretanja bez graničnih kontrola. To bi bio dobrodošao podsticaj kredibilitetu EU. A budući da susedi u šengenskom prostoru moraju tesno da sarađuju u pitanjima bezbednosti, to bi istovremeno bio način da nekadašnji suparnici prevaziđu svoje granične sporove i doprinese trajnom miru“, ukazuje Bender.

Inovativan način za jačanje kredibiliteta

On uočava da EU teško uspeva da ostvari uticaj, čak i u svom neposrednom susedstvu – a upravo to je, smatra, područje u kojem je ostvarila svoje najuspešnije spoljnopolitičke rezultate. Pritom dodaje da je kroz proširenje, nekadašnje države istočnog bloka pretvorila u prosperitetne, miroljubive demokratije.

Bender navodi da bi ponuda plana za članstvo u šengenskom prostoru bila inovativan način da EU ojača svoj kredibilitet i stvori dodatne podsticaje za reforme i objašnjava kako bi to moglo da funkcioniše:

„Države-članice zadužile bi Komisiju da izradi katalog kriterijuma: šengensku pravnu tekovinu – kontrolu spoljašnjih granica, viznu politiku, Šengenski informacioni sistem, policijsku saradnju, zaštitu podataka – uz dodatne uslove u oblasti vladavine prava. Komisija bi svakih šest meseci izveštavala o napretku, a čim neka zemlja ispuni sve kriterijume, države članice morale bi da daju saglasnost u Savetu EU. Reforme i bliža saradnja koja iz njih proističe mogu da ojačaju bezbednost, umesto da je oslabe.“

Stabilizacija najosetljivijih država regiona

U komentaru za švajcarski list Bender ocenjuje i da bi reforme i konačno članstvo pomogli stabilizaciji najosetljivijih država regiona – Bosne i Hercegovine, Srbije i Kosova – gde Bošnjaci, Srbi i Albanci žive sa obe strane granica.

„Pošto je članstvo u EU postalo sve udaljenije, vraćaju se opasni narativi s kraja osamdesetih godina, koji su i doveli do ratova devedesetih, a sa njima i ideja o pomeranju granica duž etničkih linija – što su 2018. godine pokrenuli predsednici Srbije i Kosova. Državna sahrana koju je Srbija organizovala za Ratka Mladića, osuđenog za genocid u Srebrenici, samo je najnoviji podsetnik na to.“

Upravo zato što te snage jačaju, EU je potreban kredibilan protivpredlog, a Šengen bi mogao da bude jedan od njih, naglašava u komentaru za Noje cirher cajtung Kristof Bender i zaključuje: „Takav plan malo bi koštao EU, a pristupile bi mu samo zemlje koje su ozbiljno spremne na reforme. Ali i sam proces dao bi EU veći uticaj i omogućio joj da povrati deo izgubljenog kredibiliteta. Još važnije, Balkanu bi ponudio nešto bolje od sledećeg spora oko toga gde treba da prolaze granice – granice koje više ne bi imale nikakav značaj.“

Useljavanje bez mnogo buke

U tekstu naslovljenom „Zavisimo od radne snage sa Zapadnog Balkana“, nemački list Cajt piše o planovima vlade u Berlinu da smanji broj radnih migranata iz jugoistočne Evrope koji dolaze u zemlju. Autor Zimon Langeman piše o tzv. „Regulativi za Zapadni Balkan“:

„Regulativa za Zapadni Balkan? Nikad čuli? Nije ni čudo. Radni migranti iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije u migracionim debatama prilično su retko u fokusu. Možda i zato što njihovo useljavanje funkcioniše bez mnogo buke. Ljudi iz tih šest zemalja, za razliku od većine doseljenika, ne moraju da dokazuju znanje nemačkog jezika niti stručne kvalifikacije. Potreban im je samo posao u Nemačkoj. I sreća da dobiju jedno od mesta predviđenih godišnjom kvotom – koja trenutno iznosi 50.000.“

Ima li opravdanja da se kvota prepolovi?

Langeman podseća da je tu Regulativu 2016. godine uvela koalicija demohrišćana i socijaldemokrata, jer su tada mnogi ljudi sa Zapadnog Balkana podnosili bezizgledne zahteve za azil, dok su u Nemačkoj mogli dobro da posluže kao radna snaga. Kvotu je, dodaje, 2024. godine udvostručila vlada takozvane semafor-koalicije, na 50.000, a crveno-crna koalicija sada želi ponovo da je prepolovi. Da li je to opravdano?“.

Prema pisanju lista Cajt, Savez nemačkih udruženja poslodavaca (BDA) smatra da to nije opravdano, jer i dalje postoji velika potreba za radnom snagom. „To posebno važi za sektore u kojima ljudi sa Zapadnog Balkana često pronalaze posao: ugostiteljstvo, logistika i građevinarstvo. Upravo građevinski sektor, zahvaljujući milijardama iz posebnog fonda savezne vlade, trebalo bi da ima pune ruke posla. Međutim, upravo bi to jačanje moglo biti ´osujećeno´, upozorava BDA u dokumentu koji je nedavno objavio kao reakciju na predlog koalicije.“

Vanesa Ahuja, članica uprave Savezne agencije za zapošljavanje (BA) zadužena za međunarodne poslove, upozorava da bi prepolovljavanje kvote oslabilo uspešan model useljavanja sa visokom integracijom na tržište rada. „Dalje smanjenje kvote dodatno bi otežalo kompanijama pristup radnoj snazi“, stoji u odgovoru BA na upit Cajta.

Na upit koji je nemački list uputio nekolicini poslanika CDU-a u Bundestagu javila se Sandra Karstensen, koja je dugo radila u menadžmentu aerodroma. Karstensen smatra da bi Regulativa za Zapadni Balkan trebalo da ostane na snazi u sadašnjem obliku, a ne da se ograničava.

*Ovaj izbor iz štampe sadrži citate, odlomke i sažetke iz medija na nemačkom jeziku i ne odražava stavove redakcije.