Tri meseca jeli paradajz: Istraživači zabeležili promene u funkcijama mozga, ali upozoravaju na ograničenja studije – Život

Tekst o uticaju paradajza na mozak objavio je ScienceAlert, na osnovu istraživanja objavljenog u naučnom časopisu Antioxidants.

Ipak, sami istraživači naglašavaju da su rezultati preliminarni i da su potrebna veća i dugotrajnija istraživanja kako bi se utvrdilo da li paradajz zaista ima direktan uticaj na funkcije mozga.

Studija, objavljena pod nazivom „Tomato Intake Improves Cognitive Performance and Modulates Functional Brain Networks in Healthy Adults: A Randomized Crossover Clinical Trial“, bila je randomizovano ukršteno kliničko ispitivanje. U njemu su učestvovale 42 zdrave osobe starosti od 40 do 55 godina. Učesnici su tokom jednog tromesečnog perioda svakodnevno konzumirali koncentrovani paradajz pire, dok su tokom drugog tromesečnog perioda pratili ishranu sa malim unosom likopena, pigmenta koji paradajzu daje karakterističnu crvenu boju. Dva perioda bila su razdvojena jednomesečnom pauzom.

U proseku su učesnici tokom perioda sa paradajzom unosili oko 35 grama paradajz pirea dnevno, što je obezbeđivalo približno 38 miligrama likopena. Istraživači su zatim pratili promene u krvi, kognitivnim sposobnostima i, kod manjeg broja učesnika, funkcionalnoj povezanosti različitih područja mozga.

Bolji rezultati na testovima pažnje i memorije

Nakon tri meseca svakodnevnog unosa paradajza, učesnici su pokazali poboljšanja u određenim testovima kognitivnih sposobnosti.

Najizraženije promene odnosile su se na selektivnu pažnju i brzinu obrade informacija, dok su istraživači zabeležili i poboljšanje rezultata na testu asocijativnog pamćenja.

Istovremeno je došlo do značajnog povećanja koncentracije likopena u krvi kod učesnika tokom perioda u kojem su konzumirali paradajz. Zabeležen je i granični porast nivoa BDNF-a, proteina koji ima važnu ulogu u plastičnosti i funkcionisanju nervnog sistema.

Međutim, to samo po sebi nije dokaz da je upravo likopen odgovoran za uočene promene. Paradajz sadrži niz različitih bioaktivnih jedinjenja, zbog čega nije moguće sa sigurnošću izdvojiti jedan sastojak kao uzrok rezultata.

Šta su pokazali snimci mozga?

Poseban deo istraživanja odnosio se na funkcionalnu magnetnu rezonancu. Međutim, ovaj deo studije obuhvatio je samo 14 učesnika, zbog čega njegove rezultate treba tumačiti sa dodatnim oprezom.

Snimci su ukazali na promene u funkcionalnoj povezanosti određenih moždanih mreža nakon perioda sa većim unosom likopena. Istraživači su, između ostalog, zabeležili smanjenu povezanost u frontoparijetalnoj i slušnoj mreži. Tokom perioda sa manjim unosom paradajza primećene su drugačije promene u mreži povezanoj sa usmeravanjem pažnje.

Autori smatraju da bi takve promene mogle ukazivati na funkcionalno preuređivanje moždanih mreža. Ipak, rezultati snimanja zahtevaju oprezno tumačenje upravo zbog malog uzorka i ograničene statističke snage ovog dela istraživanja.

Istraživanje ima važna ograničenja

Pored malog broja učesnika u delu istraživanja koji se odnosio na snimanje mozga, postoji još nekoliko razloga zbog kojih rezultate ne treba tumačiti kao dokaz da paradajz „menja mozak“ ili sprečava kognitivno propadanje.

Studija nije bila zaslepljena, što znači da su učesnici i istraživači znali koja se intervencija primenjuje. Zbog toga se ne može potpuno isključiti mogućnost da je svest učesnika o tome šta konzumiraju uticala na njihove rezultate na kognitivnim testovima. ScienceAlert takođe ukazuje na određena metodološka ograničenja u delu istraživanja koji se odnosio na snimanje mozga.

Autori studije navode da su potrebna veća i dugotrajnija istraživanja kako bi se utvrdilo da li su uočene promene održive tokom vremena i da li imaju stvarni klinički značaj. Za sada nema dokaza da konzumiranje paradajza može da spreči demenciju, leči neurološke bolesti ili trajno poboljša funkciju mozga.

Ipak, rezultati se uklapaju u ranija istraživanja koja su ukazivala na moguću vezu između unosa likopena i očuvanja određenih kognitivnih funkcija. Likopen je karotenoid koji se u velikim količinama nalazi u paradajzu i proizvodima od paradajza, a poznat je po svojim antioksidativnim svojstvima.

Za sada je, međutim, najpreciznije reći da novo istraživanje pruža preliminarne dokaze o mogućoj vezi između redovnog konzumiranja paradajza, određenih kognitivnih sposobnosti i funkcionalne povezanosti moždanih mreža.

Drugim rečima, rezultati su zanimljivi, ali nisu dovoljan razlog da se paradajz posmatra kao „lek za mozak“. Potrebno je još istraživanja da bi se utvrdilo da li su uočene promene zaista posledica konzumiranja paradajza i da li imaju dugoročni značaj.